Kada pričam o razvoju, dečijem, a i nas odraslih, najdraže mi je da koristim teoriju Pamele Levin. Doživljavam je kao vrlo optimističnu za sve nas koji se razvijamo.

Ova teorija kaže da mi imamo unutrašnji razvojni sat, iliti organizujući obrazac koji određuje zadatke i veštine koje treba da savladamo u nekom vremenskom periodu. Da bismo ih savladali u dobroj meri, te da bi kasnije mogle da nam budu prednosti, a ne ograničenja, potrebno je da sredina u kojoj živimo ispuni neke uslove. Odgovornost za ispunjavanje ovih uslova bitnih za odgoj dece je odgovornost cele zajednice, a ne samo roditelja.

Još jedna bitna pretpostavka je da rastemo i razvijamo se celog života i da je razvoj cikličan (ne linearan). To znači da razvoj ide u krug, spiralno na gore, ako možete da zamislite, i da celog života prolazimo kroz iste faze samo u različitim periodima, okruženi različitim ljudima, u različitim okolnostima… Ova osobina razvoja nam omogućava da ako neku fazu nismo završili na zadovoljavajući način prvi put, to uradimo kada u nju uđemo drugi, treći, četrvrti… put. Ono što nije završeno kako treba može, dakle, da se spontano ispravi.

U razvojnom ciklusu, po Pameli Levin, ima 6 faza u kojima možemo prepoznati specifične potrebe, razvojne zadatke, načine ponašanja… i u koje se vraćamo u nekom trenutku sedme faze – Recikliranja, koja traje od 19te godine do kraja života.

Druga faza razvoja – RADITI

Druga faza u razvojnom ciklusu obuhvata period od šestog do osamnestog meseca. U razvojnom ciklusu ova faza se ponavlja u trinestoj, četrnestoj godini, kada započinjemo nešto novo (novi posao, novu vezu, učimo novu veštinu), kada brinemo o detetu ovog uzrasta (6-18 meseci).

Ono što nam je potrebno u ovoj fazi je da budemo aktivni, da se krećemo, da istražujemo svet, prvenstveno čulima, ali i na druge načine, zatim da eksperimentišemo i da tražimo (i nađemo) granice. Ako bebi u ovom periodu nije dozvoljeno da istražuje, to je potpuno isto kao da je izgladnjujete. Beba od šestog meseca, iako i dalje zavisi od roditelja, polako osvaja svoju nezavisnost jer može da inicira reakcije na nove načine, a ne samo plakanjem.

Kada prođemo ovu fazu na dobar način, kao odrasli možemo da radimo ono što želimo, uključujući i da ne radimo ništa, i da se osećamo zaštićeno i dobro. Tražićemo i videćemo opcije umesto zabrana. Bićemo radoznali, nećemo imati problem sa životnim situacijama u kojima je neophodno istraživati i eksperimentisati. Moćićemo lako da iniciramo akcije, kontakte…

Da bismo ovo mogli, moramo savladati razvojne zadatke vezane za ovaj period. Beba razvija čulnu svesnost, koristi sva čula u istraživanju sveta (ovo znači da sve sluša, gleda, pipa, njuška i proba), uči da traži i da može da dobije pomoć u nevolji, počinje da uči da ima opcije, da nisu svi problemi lako rešivi i razvija inicijativu.

Šta su bebini, a šta roditeljski zadaci ?

Ono što je posao roditelja u ovoj fazi je da omoguće bezbedno istraživanje i da za svako “Ne” ponude dva “Da”. Šta to znači? Kada imate bebu ovog uzrasta, ona će, kao što rekoh, da sve što nađe stavi u usta, da gurne prstiće, ruke ili sebe gde god može da stane, a i u neka mesta gde ne može da stane, bacaće stvari sa polica, izvlačiće stvari iz fioka i ormarića… Sve je to znak da je sa detetom sve u redu. Vaš je zadatak da učinite da to sve bude bezbedno. Sklonite lomljive stvari sa polica, a stavite na njih na primer gumene igračke, krpene loptice i slično. Kupite zaštitu za štekere, sakrijte kablove. U fioke i ormariće koje beba može da dohvati stavite krpe i plastične činije. I onda pustite bebu da istražuje. Ako Vam ovo nije blisko, drugi način da istraživanje bude bezbedno je da postavljate granice. Moja preporuka je uvek da se mama i tata dogovore šta im je “Ne”, jer deca lakše prihvate granicu kada je uvek na istom mestu. Ono što je bitno je da ovo “Ne” ne vičete, već da ga smireno i jasno kažete i pokažete – “Ne prst u struju.” ide sa sklanjanjem deteta od štekera. Svako “Ne” treba da prate dva “Da”, na primer: “Ne grizi taj kabal, evo možeš da grizeš ovu glodalicu ili ovaj keks”. Kada ovo radite, dete uči da ima opcije i da je bezbedno jer Vi znate gde su granice. Naravno da ovo može biti, i jeste naporno. Najbolje je kombinovati ova dva – učiniti sredinu bezbednom i postavljati granice.

Najvažniji period za razvoj mozga je upravo od rođenja do 12 meseci, tako da se u prve dve faze razvoja postavlja temelj za čitav kasniji razvoj. Ako njih beba završi kako treba sve kasnije će joj biti mnogo lakše za savlađivanje jer je temelj razvoja dobar i stabilan.

Opet, u svemu tome, ne zaboravite da budete nežni prema sebi. I vi prolazite kroz ovu fazu zajedno sa svojim detetom, učite nešto novo, ulazite u novu avanturu. Zato dozvolite i sebi da ekspetimentišete, istražujete, ponavljate jednu stvar puno puta dok je ne savladate. Dozvolite sebi da budete radoznali, otvoreni za nova iskustva i uživanje u njima.