Depresivci se često osećaju bespomoćno, beznadežno, bezvredno i čini im se da su im životi van kontrole. Depresiju je relativno jednostavno dijagnostikovati, ali je mnogo teže lečiti, a još teže s njom živeti. Međutim, depresija je mnogo kompleksnije stanje nego što mnogi to znaju. To je mnogo više od samo onog “biti tužan” sve vreme ili misliti kako život nema smisla.
Evo deset zanimljivih činjenica o depresiji koje mogu objasniti kako izgleda ovo kompleksno i vrlo često rasprostranjeno stanje:
- Nema određenih ciljeva
Ljudi koji su depresivni imaju tendenciju da previše generalizuju stvari i budu apstraktni (“Meni je svejedno, nije me briga…”).
Zbog toga depresivci imaju opštije ciljeve od onih koji nisu depresivni (Dikinson, 2013).
Na primer, depresivci mogu reći sebi : “Želim da budem srećan”, ali ovo ne daje nikakvu naznaku o tome KAKO bi ovo mogli da postignu.
Nedepresivni imaju određene ciljeve, nasuprot ovome, poput; ”Biću u vezi s mojima tako što ću ih zvati telefonom jednom nedeljno.”
Pošto su tako precizni, određene ciljeve jednostavnije je postići nego opšte ciljeve.
- Promišljanje
Jedan od važnih simptoma depresije je promišljanje: depresivne misli se nagomilavaju i po umu. Nažalost, ne možemo samo reći depresivnoj osobi da prestane da razmišlja depresivno; u tome nema poente. Razlog za ovo je činjenica da lečenje simptoma depresije znači preusmeravanje pažnje depresivne osobe.
Jedna od metoda koja može pomoći je svesnost. Svesnost se odnosi na činjenicu da treba živeti u datom trenutku, bez fokusiranja na ono što žalimo iz prošlosti ili na buduće brige.
Skorašnji pregled 39 studija o sadašnjem trenutku i svesnosti pokazao je da ona može biti dobrodošla u lečenju depresije (Hofman i dr. 2010). (Videti: kako meditacija unapređuje pažnju).
- Učenje dece svesnosti
Pošto je svesnost korisna u borbi s depresijom, zašto o njoj ne učiti decu? Skorašnja studija je pokazala da učenje svesnosti u školama smanjuje mogućnost pojave depresivnih epizoda u budućnosti. (Raes i dr., 2013). Ukoliko dete nauči da kontroliše svoju pažnju kao malo, ono će imati ovaj dar do kraja života.
- Depresija smanjuje pamćenje
Jedan od manje poznatih simptoma depresije je njen štetan uticaj na pamćenje. Tokom godina, studije su pokazale da ljudi koji iskuse depresiju imaju određene probleme s pamćenjem određenih činjenica, poput imena ili mesta (Porter i dr., 2003). Jedan od razloga za ovu pojavu može biti i to što depresivci gube sposobnost da razlikuju slična iskustva (Šelton i Kirvan, 2013.). To je još jedan proizvod tendencije da se generalizuje.
Depresija zamagljuje i druge vrste pamćenja, kao što su sposobnost da se sete značenja i orijentacija na različitim mestima.
- Teškoće u sećanju na dobra vremena
Upravo zbog teškoća s pamćenjem i depresivnog raspoloženja, onima koj pate od ovog poremećaja može biti teško da se sete dobrih vremena.
Jedna od tehnika koja pomaže u ovom slučaju je stvaranje emotivne “palate sećanja”: mentalne radnje u kojoj se kroz određena srećna čovek može vratiti kada su teška vremena.
Studija i uputstva su opisana u radu: Iznenađujuća snaga emotivne “Palate sećanja”.
Istraživanja su još na početku, ali mogu da pokažu da je ova metoda korisna za ljude koji se suočavaju s depresijom.
- Depresivni realizam
Postoje dokazi da je način na koji depresivci vide svet tačniji od onoga kako ga vide nedepresivni: ova teorija naziva se depresivni realizam. Nedepresivni imaju tendenciju da budu isuviše optimistični: oni misle da su bolji u izvršavanju svojih zadataka nego što zaista jesu i predviđaju bolju realizaciju nego što je zaista i postižu u budućnosti (Mur i Fresko, 2012).
Depresivci, s druge strane, ocenjuju svoj učinak realističnije.
Zaključak je da su, u nekim stvarima, depresivci realisitičniji.
- Tačna percepcija vremena
Jedan od primera ovog depresivnog realizma je povećana tačnost u percepciji vremena od ne- depresivnih (Kornbro i dr., 2013).
Objašnjavajući ovu činjenicu, profesorka Dajana Korbro je kazala:
“Rezultati studije pokazuju da su depresivci tačniji u proceni vremena, dok su procene ne- depresivnih isuviše visoke. Ovo može biti razlog zbog koga srednje depresivni ljudi usmeravaju svoju pažnju na vreme, a manje na spoljne uticaje…”
Tačna percepcija vremena možda nije uteha za depresivne, ali daje nagoveštaj kako je pažnja raspoređena i zašto depresivci često kažu da im se vreme oteglo.
- Fizičke vežbe leče depresiju
Jasno je da fizičko vežbanje čini da se bolje osećamo tokom kratkog vremena, ali da li zaista može da izleči depresiju dugoročno?
Nov izveštaj koji obuhvata 26 godina istraživanja pokazao je da može. Ove studije pokazuju da fizičko vežbanje ne samo da čini da se ljudi bolje osećaju u trenutku, već takođe pomaže da se zaustave buduće episode depresije (Mamen i Fakner, 2013).
Zato malo iznenađuje kada mnogi pozivaju lekare da prepišu vežbanje kao lek za depresiju.
- Jača fizička bol
Da dodamo uvredu na povredu, što bi rekli Englezi, čini se da ljudi koji su depresivni imaju osećaj višeg nivoa fizičke boli. Skorašnja studija je pronašla da oni koji su depresivni imaju jači osećaj bola (Berna i dr., 2010).
Vodeći autor dr. Bern je objasnio: “Kada su zdravi ljudi tužni zbog negativnih misli i depresivne muzike, otkrili smo da njihovi mozgovi procesuiraju bol emotivnije, što ih dovodi do toga da im bol bude neugodniji.”
- Stil razmišljanja
Ljudi često misle da je depresija bar delimično prouzrokovana velikim, lošim životnim događajima. Ovo je istina, ali se depresija takođe manifestuje i kroz način na koji ljudi reaguju na ove događaje i zaista, uobičajno, na svakodnevne stresove.
U jednoj studiji, ispitanici koji su imali velike emotivne reakcije na relativno male događaje, takođe su imali veće mogućnosti da imaju depresivne simptome kada smo ih ponovo pronašli deset godina kasnije (studija koja je ovde opisana je: mogu li svakodnevni stresovi da vas učine depresivnim?)
Važnost stila razmišljanja, uz genetiku i sticaj okolnosti, podržana je još jednom skorašnjom studijom koja pokazuje da način na koji ljudi razmišljaju o svojim problemima utiče na nivoe depresije koju iskušavaju (Kinderman i dr., 2013).
Vodeći autor, professor Piter Kinderman je objasnio:
“Iako ne možemo da promenimo porodičnu istoriju osobe ili njihova životna iskustva, moguće je pomoći osobi da promeni način na koji razmišlja i da ih naučimo o pozitivnim načinima nošenja i smanjenja nivoa stresa.”
Slika je preuzeta sa: <a href=’https://www.freepik.com/photos/woman’>Woman photo created by jcomp – www.freepik.com</a>
