Read more about the article Šta je psihološko testiranje
Hand with pen over application form

Šta je psihološko testiranje

  • Post category:Uncategorized

Psihološko testiranje (ili psihološka procena) predstavlja jedan od najkompleksnijih zadataka koje obavlja psiholog. To je značajno dijagnostičko sredstvo i obavlja se na zahtev psihijatra, psihoterapeuta, suda ili druge ustanove. Psihološko testiranje se sastoji iz psihodijagnostičkog intervjua i zadavanja psihološke baterije testova. Baterija testova se sastoji iz testova sposobnosti (popularno zvanih testovi inteligencije) i testova ličnosti (koji mogu biti projektivni i neprojektivni). Postoje neki standardni testovi koji se gotovo uvek mogu naći u sastavu psihološke baterije, ali konačno psiholog, u zavisnosti od sposobnosti ispitanika i na osnovu svoje procene donosi odluku koje će testove koristiti. Testiranje treba da obavlja psiholog koji ima iskustva i posebno je obučen za to, a to su uglavnom specijalisti medicinske psihologije ili psiholozi koji imaju licencu za rad u zdravstvenim ustanovima. Posebna vrsta testiranja jeste neuropsihološko testiranje koje zahteva posebnu specijalizaciju i dodatna znanja iz oblasti neurologije. Na osnovu svih indikatora psiholog formira svoj nalaz i mišljenje koji sadrži opis trenutne testovne efikasnosti, odnosno nivo intelektualnog funkcionisanja, karakteristike ličnosti, kao i zaključak na osnovu testovne eksploracije i posmatranja. Psihološko testiranje je zahtevno za ispitanika, može dugo trajati i zahteva fokusiranost i koncentraciju pa se ponekad obavlja u dva susreta. Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa psihološkim testiranjem, testovima koje koristimo u radu sa klijentima ili bilo kakve nedoumice u vezi sa ovom temom, možete nam postaviti pitanje na sajtu ili nas kontaktirati i neko od naših saradnika će vam odgovoriti u najkraćem roku.

Continue ReadingŠta je psihološko testiranje

Granični poremećaj ličnosti

  • Post category:Uncategorized

Granični poremećaj ličnosti karakterišu značajni problemi funkcionisanja u odnosima sa drugim ljudima, problemi sa doživljajem sopstvenog identiteta, regulacije emocija i impulsivnosti. Često se i pored ovih osnovnih problema mogu naći poremećaji ishrane, samopovređivanje, suicidalnost i zloupotreba narkotika. Kod graničnog poremećaja imamo problem sa celokupnom ličnošću koja ne može da održava stabilnost i otpornost prema i najmanjim stimulusima koji dolaze sa strane. Za osobe obolele od ovog poremećaja, ni najmanje kritike se ne mogu podneti. Sa drugim ljudima su neretko u oscilaciji između idealizacije (“Ova osoba je moj najveći prijatelj”) i dezavuacija (“Ova osoba je moj najveci neprijatelj”). Česte promene raspoloženja upravo dolaze iz ovakvih odnosa sa drugima. Kada je odnos dobar, osećaju se stabilno, srećno i ispunjeno, međutim, kada se pojavi bilo koja vrsta nesuglasica (čak i sitne prirode, kao razdvajanje partnera preko vikenda), javlja ogromno obezvređivanje sagovornika (ili partnera) često upareno sa agresijom koja može značajno eskalirati. Impulsivnost, odnosno manjak ili nedostatak kontrole intenzivnih emocija se javlja u ovim situacijama i zbog toga osobe obolele od GPL često mogu uraditi nešto što je štetno kako za njih same tako i za ljude oko njih. Nakon ove kratke epizode bez kontrole, može se javiti krivica zbog nemogućnosti kontrole, osećaj neshvaćenosti sebe, a i neshvaćenosti od strane drugih. Osećaj usamljenosti koji je stvar koja se kod svih ljudi javlja prolazno i u nekim periodima života, se veoma teško toleriše te je promiskuitetnost (pogotovo žena obolelih od ove bolesti) jako česta stvar. Zbog ovoga, oboleli često imaju veliki broj partnera uparen sa problemom da održe bilo kakav vid dubokog i značajnijeg odnosa, upravo iz konstatne oscilacije na emotivnom planu. Najosetljivi su u situacijama raskida, razvoda ili bilo kakve vrste separacije od prethodnog partnera, i tu mogu učiniti određene stvari koje mogu biti kako autodestruktivne, tako i heterodestruktivne. Ovakve ljude često pati osećaj praznine. Takve oscilacije se oslikavaju i na profesionalnom nivou, želje, ciljevi, planovi se konstatno menjaju, i sa njim radna mesta i kao i sami poslovi. Uzroke ovog poremećaja nalazimo u odnosima sa drugim ljudima u detinjstvu, prevashodno sa roditeljima (ili bilo koga ko se bavio brigom o datoj osobi), komunikaciji i stvarima koje su se tada dešavale. Ovakve osobe u svojoj prošlosti često imaju traume (različitih priroda, pa i seksualnih), što samo više komplikuje lečenje. U psihoterapijskom svetu postoje različite vrste terapije koje se bave striktno graničnim poremećajem ličnosti. Jedne od najpopularnijih su dijalektičko-bihejvioralna terapija (proizašla iz kognitivno bihejvioralne škole), terapija zasnovana na mentalizaciji, kao i terapija zasnovana na transferu (obe škole potiču iz psihoanalitičkog konteksta). Sve tri vrste terapije imaju svoje benefite i fokusiraju se na različite aspekte poremećaja. Mogućnost izlečenja postoji, ali je potrebno mnogo rada, veštine terapeuta i vremena da se ovako sanira.

Continue ReadingGranični poremećaj ličnosti