Milioni ljudi širom sveta doživljavaju tugu ili depresiju u nekom trenutku svog života. Međutim, prepoznavanje razlike između dijagnoze depresije i emocije tuge može pomoći osobi da proradi i jedno i drugo na zdrav način.

Tuga je normalna reakcija na gubitak, razočarenje, probleme ili druge teške situacije. Osećati tugu s vremena na vreme je samo još jedan deo ljudskog iskustva, i nije nešto od čega treba „bežati“, naprotiv. Tuga, kao i sva osećanja, ima svoj smisao. Iako jeste neprijatna emocija, tuga je korisna i pomaže nam da se oporavimo nakon gubitka i reorganizujemo svoj svoj život. Dakle, specifični okidači često izazivaju tugu, dok depresija možda nema prepoznatljiv uzrok. Tuga je deo depresije, ali je više privremene prirode.

Depresija je pak mentalna bolest koja utiče na raspoloženje, način na koji osoba razume sebe i kako se odnosi prema stvarima oko sebe. Depresija je mnogo više od tuge ili lošeg raspoloženja. Ljudi koji doživljavaju depresiju mogu se osećati bezvredno ili beznadežno. Oni se mogu osećati nerazumno krivim. Neki ljudi mogu doživeti depresiju kao bes ili razdražljivost. Možda će biti teško koncentrisati se ili donositi odluke. Većina ljudi gubi interesovanje za stvari u kojima su nekada uživali i mogu se izolovati od drugih. Postoje i fizički znaci depresije, kao što su problemi sa snom, apetitom i energijom i neobjašnjivi bolovi. Neki mogu imati teške misli o smrti ili okončanju života (samoubistvo). Depresija traje duže od dve nedelje, obično ne prolazi sama od sebe i znatno utiče na život osobe. To je prava bolest i neophodno je da se leči.

Tuga

Osećaj tuge je sastavni deo depresije, ali oni nisu isti. Poznavanje i razumevanje razlika može pomoći osobi da prepozna kada treba tražiti lečenje.

  • Tuga je normalna ljudska emocija koju će svaka osoba iskusiti u stresnim ili teškim trenucima.
  • Tuga ima veze sa određenim okidačem. Brojni životni događaji mogu učiniti da se ljudi osećaju tužno ili nesrećno. Gubitak ili odsustvo voljene osobe, razvod, gubitak posla ili prihoda, finansijske nevolje ili problemi kod kuće mogu negativno uticati na raspoloženje. Pad na ispitu, nenalaženje posla ili iskustvo drugih razočaravajućih događaja takođe mogu izazvati tugu.
  • Međutim, osoba koja doživljava tugu obično može pronaći olakšanje kroz plakanje, kroz izražavanje frustracija…
  • Tuga obično prolazi s vremenom. Ako ne prođe ili ako osoba ne može da nastavi sa normalnim funkcionisanjem i radom, to može biti znak depresije.

Ako se loše raspoloženje pogorša ili potraje duže od 2 nedelje, osoba treba da razgovara sa svojim lekarom.

Depresija

Depresija je mentalni poremećaj koji ima snažan uticaj na mnoge sfere života osobe. Može se javiti kod ljudi bilo kog pola ili uzrasta i znatno menja ponašanje i stavove. Simptomi uključuju:

  • Osećanja malodušnosti
  • Tuga
  • Beznađe
  • Nedostatak motivacije
  • Gubitak interesovanja za aktivnosti koje su pojedincu nekada bile prijatne
  • U teškim slučajevima, osoba može razmišljati o ili pokušati samoubistvo. Možda više ne žele da provode vreme sa porodicom ili prijateljima i možda će prestati da se bave svojim hobijima ili se osećaju nesposobnim da pohađaju posao ili školu.

Za razliku od tuge, depresija može ostaviti osobu da se bori da preživi svoj dan. Tuga je samo jedan element depresije.

Lečenje depresije

Ako osoba ima simptome depresije duže od 2 nedelje, trebalo bi da potraži pomoć stručnjaka. Lekar može pomoći u određivanju nivoa lečenja neophodnog za upravljanje simptomima. Nakon dijagnoze, mogući tretmani uključuju lekove, savetovanje i psihoterapiju.