BIRAM DA NE PROKRASTINIRAM I

Šta je prokrastinacija?

  • Reč prokrastinacija potiče od dve latinske reči i u doslovnom prevodu znači „proselditi za sutra“.
  • Može  se  reći  da  je  prokrastinacija  voljno  odlaganje  prethodno nameravanog sleda akcija, uprkos tome što se očekuje da će odlaganje imati loše posledice (Steele,  2007). Najčešće se rad na zadatku zamenjuje radom na nekoj manje važnoj aktivnosti.
  • Predstavlja maladaptivni obrazac ponašanja. Povezana sa niskim samopoštovanjem,  samohendikepiranjem,  depresivnošću  i  anksioznošću 
  • Učestala pojava (15% do 20% ljudi ima problem sa prokrastinacijom; 50% studenata).
  • Ozbiljno se ispituje tek od devedesetih godina prošlog veka.

Ciklus prokrastinacije

  • Ljudi koji imaju problem sa odugovlačenjem tretiraju svoje odugovlačenje kao nešto samostalno što preuzima kontrolu nad njima. Prilikom suočavanja sa zadatkom, prokrastinatori prolaze kroz čitav niz misli, emocija i ponašanja, tako da sve to možemo nazvati „ciklusom prokrastinacije“:

  1. Ovog puta ću početi ranije – Osoba se ne oseća spremnom da započne zadatak, ali se nada da će se početak spontano pojaviti, bez planiranog napora sa njene strane. Kako vreme odmiče ova situacija počinje da podeseća na prethodnu tako da nada prelazi u strah.
  2. Moram uskoro da počnem – Anksioznost sve više raste. Osoba oseća pritisak da mora nešto da uradi. Međutim, rokovi su još uvek daleko, tako da nada i dalje postoji.
  3. Šta ako ne započnem zadatak? – Kako vreme prolazi, počinje da se javlja sumnja koja zauzima mesto nade i optimizma. Osoba počinje da bude svesna posledica neizvršenja zadatka, što je može u potpunosti paralizovati. Javlja se čitav niz misli (Trebalo je da počnem ranije; Ne uživam ni u čemu; Nadam se da niko neće saznati…).

  1. Možda ipak ima vremena – vid samozavaravanja koji treba da održi nadu da je moguće završiti zadatak.
  2. Nešto nije u redu sa mnom – očajanje i strah da nešto nije u redu sa njima dominiraju u ovoj fazi.
  3. Konačan izbor – odustati od zadatka ili ne
  4. Nikada više neću odlagati zadatke 

Da li su prokrastinacija i lenjost sinonimi?

  • Lenjost predstavlja apatiju u odnosu na određenu aktivnost. Prokrsatinacija retko podrazumeva lenjost. Osobe koje prokrastiniraju aktivno izbegavaju da rade ono što im je neprijatno ili ono čega se plaše, govoreći sebi da ne žele da gube sopstveno vreme radeći nešto dosadno ili trivijalno. Dakle, za razliku od apatije prema aktivnosti, prokrastinacija podrazumeva visoko aktivan proces u okviru koga se energija i napor usmeravaju na pogrešne supstitutivne aktivnosti  (Knaus, 2002).

Oblici prokrastinacije

  • Četiri najčešća oblika prokrastinacije su akademska prokrastinacija, prokrastinacija u radnom okruženju, prokrastinacija u procesu odlučivanja i prokrastinacija u svakodnevnom životu. 
  • Ljudi uglavnom ne prokrastiniraju u svim aspektima života, pa je pre bilo kakvog rada na suzbijanju prokrastinacija neophodno identifikovati oblast života u kojoj osoba prokrastinira.
  • Prokrastinacija na radnom mestu pogađa ukupnu efikasnost i postignuće jedne organizacije i daleko više košta nego npr. akademska prokrastinacija 
  • Prokrastinacija u radnom okruženju može podrazumevati:
    • Odlaganje obavljanja telefonskih razgovora
    • Odlaganje početka ili završetka projekta
    • Odlaganje pripreme izveštaja
    • Odlaganje slanja aplikacije za posao
    • Odlaganje pretrage informacija itd.

Uzroci prokrastinacije

  • Karakteristike ličnosti – impulsivnost, samokontrola, savesnost, perfekcionizam (?!), 
  • Osobine zadatka – vremenski rokovi, averzija prema zadatku
  • Self-koncept, samopoštovanje i samoefikasnost

Kako se postaje prokrastinator?

  • Presudni uticaj ima porodica.
  • Osobe koje prokrastiniraju opisuju pet porodičnih tema koje su u osnovi svih strahova vezanih za odugovlačenje. Te teme se odnose na pritisak, sumnju, kontrolu, privrženost i distancu i prisutne su u određenom stepenu u svim porodicama (Burka & Yuen, 2008) . 

Porodica

  • 1. Pritisak – u porodicama je dominantna vrednost motiv za postignućem (biti prvi i najbolji, greška i neuspeh su sramota)
  • 2. Sumnja – roditelji ne veruju da će njihova deca živeti bolje od njih. Relativizuju uspeh deteta. To vodi u nisko samopoštovanje, buntovništvo, dokazivanje dece da mogu više…
  • 3. Kontrola – roditelj kontroliše dete, određuje sve u detetovom životu. Dete shvata da buntovništvo predstavlja veliki rizik za komotan život i bira prokrastinaciju da bi se suprotstavio zahtevima porodice.
  • 4. Privrženost – preterana obeshrabruje decu da žive sopstveni život. Prokrastinacija obezbeđuje zaštićen život.
  • 5. Distanca –Pošto niko nije bio zainteresovan za njihove misli i osećanja dok su bili deca, zašto bi očekivali drugačije ponašanje u pogledu njihovog posla i života. Prokrastinaciji pribegavaju upravo zbog toga što misle da nikog nije briga šta se s njima dešava 

Nastaviće se…

 

Slika preuzeta sa:

Šta je prokrastinacija?

  • Reč prokrastinacija potiče od dve latinske reči i u doslovnom prevodu znači „proselditi za sutra“.
  • Može  se  reći  da  je  prokrastinacija  voljno  odlaganje  prethodno nameravanog sleda akcija, uprkos tome što se očekuje da će odlaganje imati loše posledice (Steele,  2007). Najčešće se rad na zadatku zamenjuje radom na nekoj manje važnoj aktivnosti.
  • Predstavlja maladaptivni obrazac ponašanja. Povezana sa niskim samopoštovanjem,  samohendikepiranjem,  depresivnošću  i  anksioznošću 
  • Učestala pojava (15% do 20% ljudi ima problem sa prokrastinacijom; 50% studenata).
  • Ozbiljno se ispituje tek od devedesetih godina prošlog veka.

Ciklus prokrastinacije

  • Ljudi koji imaju problem sa odugovlačenjem tretiraju svoje odugovlačenje kao nešto samostalno što preuzima kontrolu nad njima. Prilikom suočavanja sa zadatkom, prokrastinatori prolaze kroz čitav niz misli, emocija i ponašanja, tako da sve to možemo nazvati „ciklusom prokrastinacije“:
  1. Ovog puta ću početi ranije – Osoba se ne oseća spremnom da započne zadatak, ali se nada da će se početak spontano pojaviti, bez planiranog napora sa njene strane. Kako vreme odmiče ova situacija počinje da podeseća na prethodnu tako da nada prelazi u strah.
  2. Moram uskoro da počnem – Anksioznost sve više raste. Osoba oseća pritisak da mora nešto da uradi. Međutim, rokovi su još uvek daleko, tako da nada i dalje postoji.
  1. Šta ako ne započnem zadatak? – Kako vreme prolazi, počinje da se javlja sumnja koja zauzima mesto nade i optimizma. Osoba počinje da bude svesna posledica neizvršenja zadatka, što je može u potpunosti paralizovati. Javlja se čitav niz misli (Trebalo je da počnem ranije; Ne uživam ni u čemu; Nadam se da niko neće saznati…).
  1. Možda ipak ima vremena – vid samozavaravanja koji treba da održi nadu da je moguće završiti zadatak.
  2. Nešto nije u redu sa mnom – očajanje i strah da nešto nije u redu sa njima dominiraju u ovoj fazi.
  3. Konačan izbor – odustati od zadatka ili ne
  4. Nikada više neću odlagati zadatke 

Da li su prokrastinacija i lenjost sinonimi?

  • Lenjost predstavlja apatiju u odnosu na određenu aktivnost. Prokrsatinacija retko podrazumeva lenjost. Osobe koje prokrastiniraju aktivno izbegavaju da rade ono što im je neprijatno ili ono čega se plaše, govoreći sebi da ne žele da gube sopstveno vreme radeći nešto dosadno ili trivijalno. Dakle, za razliku od apatije prema aktivnosti, prokrastinacija podrazumeva visoko aktivan proces u okviru koga se energija i napor usmeravaju na pogrešne supstitutivne aktivnosti  (Knaus, 2002).

Oblici prokrastinacije

  • Četiri najčešća oblika prokrastinacije su akademska prokrastinacija, prokrastinacija u radnom okruženju, prokrastinacija u procesu odlučivanja i prokrastinacija u svakodnevnom životu. 
  • Ljudi uglavnom ne prokrastiniraju u svim aspektima života, pa je pre bilo kakvog rada na suzbijanju prokrastinacija neophodno identifikovati oblast života u kojoj osoba prokrastinira.
  • Prokrastinacija na radnom mestu pogađa ukupnu efikasnost i postignuće jedne organizacije i daleko više košta nego npr. akademska prokrastinacija 
  • Prokrastinacija u radnom okruženju može podrazumevati:
    • Odlaganje obavljanja telefonskih razgovora
    • Odlaganje početka ili završetka projekta
    • Odlaganje pripreme izveštaja
    • Odlaganje slanja aplikacije za posao
    • Odlaganje pretrage informacija itd.

Uzroci prokrastinacije

  • Karakteristike ličnosti – impulsivnost, samokontrola, savesnost, perfekcionizam (?!), 
  • Osobine zadatka – vremenski rokovi, averzija prema zadatku
  • Self-koncept, samopoštovanje i samoefikasnost

Kako se postaje prokrastinator?

  • Presudni uticaj ima porodica.
  • Osobe koje prokrastiniraju opisuju pet porodičnih tema koje su u osnovi svih strahova vezanih za odugovlačenje. Te teme se odnose na pritisak, sumnju, kontrolu, privrženost i distancu i prisutne su u određenom stepenu u svim porodicama (Burka & Yuen, 2008) . 

Porodica

  • 1. Pritisak – u porodicama je dominantna vrednost motiv za postignućem (biti prvi i najbolji, greška i neuspeh su sramota)
  • 2. Sumnja – roditelji ne veruju da će njihova deca živeti bolje od njih. Relativizuju uspeh deteta. To vodi u nisko samopoštovanje, buntovništvo, dokazivanje dece da mogu više…
  • 3. Kontrola – roditelj kontroliše dete, određuje sve u detetovom životu. Dete shvata da buntovništvo predstavlja veliki rizik za komotan život i bira prokrastinaciju da bi se suprotstavio zahtevima porodice.
  • 4. Privrženost – preterana obeshrabruje decu da žive sopstveni život. Prokrastinacija obezbeđuje zaštićen život.
  • 5. Distanca –Pošto niko nije bio zainteresovan za njihove misli i osećanja dok su bili deca, zašto bi očekivali drugačije ponašanje u pogledu njihovog posla i života. Prokrastinaciji pribegavaju upravo zbog toga što misle da nikog nije briga šta se s njima dešava 

Nastaviće se…

Šta je prokrastinacija?

  • Reč prokrastinacija potiče od dve latinske reči i u doslovnom prevodu znači „proselditi za sutra“.
  • Može  se  reći  da  je  prokrastinacija  voljno  odlaganje  prethodno nameravanog sleda akcija, uprkos tome što se očekuje da će odlaganje imati loše posledice (Steele,  2007). Najčešće se rad na zadatku zamenjuje radom na nekoj manje važnoj aktivnosti.
  • Predstavlja maladaptivni obrazac ponašanja. Povezana sa niskim samopoštovanjem,  samohendikepiranjem,  depresivnošću  i  anksioznošću 
  • Učestala pojava (15% do 20% ljudi ima problem sa prokrastinacijom; 50% studenata).
  • Ozbiljno se ispituje tek od devedesetih godina prošlog veka.

Ciklus prokrastinacije

  • Ljudi koji imaju problem sa odugovlačenjem tretiraju svoje odugovlačenje kao nešto samostalno što preuzima kontrolu nad njima. Prilikom suočavanja sa zadatkom, prokrastinatori prolaze kroz čitav niz misli, emocija i ponašanja, tako da sve to možemo nazvati „ciklusom prokrastinacije“:
  1. Ovog puta ću početi ranije – Osoba se ne oseća spremnom da započne zadatak, ali se nada da će se početak spontano pojaviti, bez planiranog napora sa njene strane. Kako vreme odmiče ova situacija počinje da podeseća na prethodnu tako da nada prelazi u strah.
  2. Moram uskoro da počnem – Anksioznost sve više raste. Osoba oseća pritisak da mora nešto da uradi. Međutim, rokovi su još uvek daleko, tako da nada i dalje postoji.
  1. Šta ako ne započnem zadatak? – Kako vreme prolazi, počinje da se javlja sumnja koja zauzima mesto nade i optimizma. Osoba počinje da bude svesna posledica neizvršenja zadatka, što je može u potpunosti paralizovati. Javlja se čitav niz misli (Trebalo je da počnem ranije; Ne uživam ni u čemu; Nadam se da niko neće saznati…).
  1. Možda ipak ima vremena – vid samozavaravanja koji treba da održi nadu da je moguće završiti zadatak.
  2. Nešto nije u redu sa mnom – očajanje i strah da nešto nije u redu sa njima dominiraju u ovoj fazi.
  3. Konačan izbor – odustati od zadatka ili ne
  4. Nikada više neću odlagati zadatke 

Da li su prokrastinacija i lenjost sinonimi?

  • Lenjost predstavlja apatiju u odnosu na određenu aktivnost. Prokrsatinacija retko podrazumeva lenjost. Osobe koje prokrastiniraju aktivno izbegavaju da rade ono što im je neprijatno ili ono čega se plaše, govoreći sebi da ne žele da gube sopstveno vreme radeći nešto dosadno ili trivijalno. Dakle, za razliku od apatije prema aktivnosti, prokrastinacija podrazumeva visoko aktivan proces u okviru koga se energija i napor usmeravaju na pogrešne supstitutivne aktivnosti  (Knaus, 2002).

Oblici prokrastinacije

  • Četiri najčešća oblika prokrastinacije su akademska prokrastinacija, prokrastinacija u radnom okruženju, prokrastinacija u procesu odlučivanja i prokrastinacija u svakodnevnom životu. 
  • Ljudi uglavnom ne prokrastiniraju u svim aspektima života, pa je pre bilo kakvog rada na suzbijanju prokrastinacija neophodno identifikovati oblast života u kojoj osoba prokrastinira.
  • Prokrastinacija na radnom mestu pogađa ukupnu efikasnost i postignuće jedne organizacije i daleko više košta nego npr. akademska prokrastinacija 
  • Prokrastinacija u radnom okruženju može podrazumevati:
    • Odlaganje obavljanja telefonskih razgovora
    • Odlaganje početka ili završetka projekta
    • Odlaganje pripreme izveštaja
    • Odlaganje slanja aplikacije za posao
    • Odlaganje pretrage informacija itd.

Uzroci prokrastinacije

  • Karakteristike ličnosti – impulsivnost, samokontrola, savesnost, perfekcionizam (?!), 
  • Osobine zadatka – vremenski rokovi, averzija prema zadatku
  • Self-koncept, samopoštovanje i samoefikasnost

Kako se postaje prokrastinator?

  • Presudni uticaj ima porodica.
  • Osobe koje prokrastiniraju opisuju pet porodičnih tema koje su u osnovi svih strahova vezanih za odugovlačenje. Te teme se odnose na pritisak, sumnju, kontrolu, privrženost i distancu i prisutne su u određenom stepenu u svim porodicama (Burka & Yuen, 2008) . 

Porodica

  • 1. Pritisak – u porodicama je dominantna vrednost motiv za postignućem (biti prvi i najbolji, greška i neuspeh su sramota)
  • 2. Sumnja – roditelji ne veruju da će njihova deca živeti bolje od njih. Relativizuju uspeh deteta. To vodi u nisko samopoštovanje, buntovništvo, dokazivanje dece da mogu više…
  • 3. Kontrola – roditelj kontroliše dete, određuje sve u detetovom životu. Dete shvata da buntovništvo predstavlja veliki rizik za komotan život i bira prokrastinaciju da bi se suprotstavio zahtevima porodice.
  • 4. Privrženost – preterana obeshrabruje decu da žive sopstveni život. Prokrastinacija obezbeđuje zaštićen život.
  • 5. Distanca –Pošto niko nije bio zainteresovan za njihove misli i osećanja dok su bili deca, zašto bi očekivali drugačije ponašanje u pogledu njihovog posla i života. Prokrastinaciji pribegavaju upravo zbog toga što misle da nikog nije briga šta se s njima dešava 

Nastaviće se…

Autor teksta: Milica Mitrović