• Post category:Uncategorized

Svako od nas je nekada imao roditelje ili zamenu za roditelje i svako od nas i kada odraste i dalje u sebi nosi te roditelje onako kako ih je opažao i nastavlja da se ponaša prema sebi i drugima u skladu sa modelima ponašanja koja nosi u sebi, a koja su preuzeta od roditeljskih figura.

Vaši roditelji i roditeljske figure su se verovatno nekada ponašali na pozitivan, a nekada na negativan način. Možda ste imali više negativnog roditeljstva ili više pozitivnog ili ste u nekim situacijama ili nekim životnim razdobljima iskusili pozitivno roditeljstvo, ali u nekim drugim to nije bilo tako. 

Ovaj tekst će vam pomoći da otkrijete zašto u odredjenim životnim situacijama reagujete upravo na način na koji reagujete iako znate ljude koji bi  u istoj situaciji reagovali potpuno drugačije, a daće vam i neke osnove prepoznavanja negativnih pristupa u roditeljstvu, kao i njihovih suprotnih, pozitivnih pristupa.

Tipični roditeljski stilovi koji se negativno odražavaju na dečiji rast i razvoj opisuju se terminima preterano kritičan; previše zaštitinički nastrojen; nedosledan; svađalački nastrojen; neuključen i nezainteresovan; previše organizovan i emocionalno gladan.

Preterano kritički nastrojeni roditelji su skloni verbalnim iskazima, poput: ”Glup si i nikada ništa nećeš postići!” ili “Zar nikad ništa ne možeš da uradiš kako treba?. Osobe koje su imale preterano kritički nastrojene roditelje upotrebljavaju te iste reči kada opisuju sebe ili druge ljude ili ih manifestuju kroz svoje nevarbalno ponašanje. Istovremeno mogu imati snažan doživljaj neadekvatnosti, ideju da nemaju sposobnost da razumeju stvari, da su glupi i nedovoljno sposobni.

Previše zaštitnički roditelji prepoznatljivi su po izjavama kao što su: “Ne brini, ja ću to uraditi umesto tebe”  Osoba koja je imala preterano zaštitnički nastrojene roditelje će ispoljiti “ljepljivost” u svojim relacijama sa drugim odraslima, ali i prema svojoj deci. , kao i preterano zavisne obrasce ponašanja, uvek zahtevajući brigu i pažnju ili će buntovno odbijati bilo koji vid pomoći.

Nedosledni roditelji će danas reći jednu stvar, a narednog dana sasvim suprotnu. U utorak, na primer, ovaj roditelj će reći “Brinem za tebe. Moraš doći kući na vreme”, da bi već u sredu izjavio: “Ne zanima me šta radiš; samo me ostavi na miru” . Deca nekonzistentnih roditelja se ponašaju na sličan način kao i njihovi roditelji, kolebajući se u svojim očekivanjima od drugih osoba. Drugi ljudi ih zbog toga često opažaju kao nepravedne u svojim zahtevima i očekivanjima.  Duboko u sebi osobe koje su imale ovakve roditelje osećaju se nesigurno i često proveravaju druge pokušavajući da shvate šta misle ili osećaju, neprestano tražeći neverbalne znakove koji bi ukazali na njihovu nedoslednost.

Roditelji svadjalice često manifestuju međusobno neslaganje, kao i nesuglasice sa drugim ljudima po raznim povodima. Njihove rasprave mogu biti prilično glasne, čak i u vidu pogrde i psovke, ljutite, čak i surove, ili sarkastične, a mogu biti i tihe, čak i racionalne. Diskusija se može voditi u vezi posla, obrazovanja, novca, slobodnog vremena, seksa i seksualnih uloga, vaspitanja i dece, drugim riječima u vezi svega. Roditelji mogu zauzimati suprotna stanovišta, npr. jedan od roditelja detetu šalje poruku “Radi dok ne crkneš”, a drugi “Nemoj da radiš; pusti druge da ti pomognu”. Osobe sa roditeljima konstatno spremnim za raspravu često vode bitke unutar sebe. Velika je verovatnoća da će se ponašati prema drugima nekada na način jednog od roditelja, a nekada na način drugog. Često će tražiti povod i partnera za raspravu i svadju jer takav model odnosa imaju, ne znaju za drugi i drugačiji. U sebi, mogu imati strah od odbacivanja i suočavanja sa ljudima koji drugačije misle.

Neuključeni (nezainteresovani) roditelji su pretežno odsutni od kuće ili kada su tu ne slušaju, ne učestvuju u dečijoj igri, ne dele svoja osjećanja i ideje ili se izoluju u određenu prostoriju ili aktivnost uz reči “Ne uznemiravaj me, zauzet sam”. Mogu se ponašati poput rasejanog profesora, zaboravljajući rođendane i druge posebne prilike. U relacijama sa drugima, osobe koje su imale neuključene roditelje, ponašaju se ili distancirano ili reaguju povlačenjem i neuključenošću, kao što su to nekada radile njihove roditeljske figure.  Mogu biti nesigurni, uporno tražeći nekoga ko će se ponašati prema njima kao posvećeni roditelj, a u isto vrijeme sumnjati da je tako nešto moguće. 

Superorganizovani roditelji konstantno su zauzeti nečim, retko pokazuju toplinu i impulsivnost; nisu ni kritički nastrojeni, a ni brižni. Pojedinci koji odrastaju  uz ovakve roditelje su pretežno i sami veoma dobro organizovani, a očekuju i od drugih da budu takvi. Kada zapadnu u neke stresne situacije skloni su tome da reaguju buntovništvom ili ravnodušnošću i preteranom popustljivošču i pokornosti posebno kada su suočeni sa osobama od autoriteta.

Emocionalno gladan roditelj konstantno očekuje da bude tretiran kao beba i da se o njemu vodi računa; očekuje da se ohrabruje i usrećuje ili, pak, bude kritikovan. Ovakvi roditelji često manipulišu svojom decom kako bi ona preuzela roditeljsku ulogu u kući. Pojedinci koji su imali emocionalno gladne individue kao roditeljske figure će manifestovati tendenciju sličnog emocionalnog reagovanja ili će razviti sklonost ka potiskivanju ovih emocionalnih potreba. Velike su šanse da će reagovati postavljanjem zaštitnički i roditeljski prema okolini, kao što su učeni u detinjstvu. Ove osobe obično biraju bračnog partnera koji deluje bespomoćno i zahteva da se o njemu brine i vodi računa. Takođe, imaju tendenciju da biraju  poslove na kojima će moći da se staraju o drugima i zanemare sebe. 

    Svi nabrojani tipovi vaspitnih stilova su negativni, jer svi oni podrazumevaju odredjeni vid kontrole deteta. Pojedini roditelji kontrolišu svoju decu kritikama i brutalnošću, drugi prezaštićivanjem ili žalbama u kojima imaju ulogu mučenika ili žrtve ili pak različitim uslovljavanjima tipa “Da me zaista voliš, ti bi…” Drugi roditelji uspostavljaju kontrolu nad svojim sinovima i ćerkama svojom preterano perfektnom organizovanošću i zahtevom prema deci da i sama budu takva. 

    Pozitivni roditeljski stilovi su suprotnost ovima. Na primjer, roditelj koji postavlja razumne granice je suprotan preterano kritički nastrojenom roditelju Ili roditelj koji pokazuje spremnost na kompromis, pregovaranje i nalaženje rešenja suprotnost je roditelju koji je konstantno raspoložen za raspravu i svađu. 

Negativni vaspitni stilovi:    

 1. Preterena kritičnost 

2. Prezaštićenost 

3. Nedoslednost 

4.Sklonost raspravama 

5. Neuključenost 

6. Super-organizovanost 

7. Emocionalna glad 

Pozitivni vaspitni stilovi:

1. Razumnost 

2. Podrška i ohrabrenje 

3. Doslednost 

4. Sklonost kompromisima i nalaženju rešenja

5. Brižnost 

6. Opuštenost 

7. Odgovornost 

Uz pozitivno roditeljstvo dete odrasta u zdravu, zrelu i zadovoljnu osobu. Ovakvo roditeljstvo podrazumeva istovremeno pružanje ljubavi i pažnje detetu, adekvatno odgovaranje na njegove potrebe i postavljanje jasnih granica u okviru kojih se dete oseća sigurno. U terapijskom kabinetu Agora radimo sa roditeljima, sa decom i sa odraslima koji teže promeni koja podrazumeva promenu negativnih roditeljskih uticaja stvorenih u ranom detinjstvu.