– Kako se nositi sa prekomernom brigom?
U ovom tekstu ću se baviti preteranom brigom koja je jedan od čestih simptoma sa kojm se naši klijenti bore. Nefunkcionalna briga muči i decu i odrasle, iscrpljujuća je i negativno utiče na životno zadovoljstvo. Opisaću i jednu vežbu koju koristimo u Kabinetu Agora za rešavanje problema “zabrinutosti” kod klijenata.
Bilo mali ili veliki, jako čest problem koji naši klijenti imaju može da se podvede pod termin “preterana briga”. Što se mene lično tiče svaka briga je preterana, tačnije ako je nešto objektivno bavljenje životom onda nije briga.
U našoj kulturi zabrinutost je jako cenjena stvar, mada je racionalno gledano, potpuno besmislena. Cenjena je zato što postoje ideje, fantazije o tome šta znači kad brineš i čemu to ustvari služi. Na primer: “inteligentni ljudi brinu”, “ko voli, on i brine”, “ako brinem o tome onda neće da se desi” – su samo neke od ideja koje daju legitimitet nečemu što je potpuno nepotrebno i jedino što zaista radi je da Vas umara i čini pasivnim.
Briga je suštinski zloupotreba mašte, kako je neko dovitljivo primetio. Ona podrazumeva da napustite sada-i-ovde i u svojim mislima odete u budućnost koja je loša. Ovakvo fantaziranje ne vodi u pravljenje planova da sprečite tu “lošu” budućnost, naprotiv, briga ne samo da nije motivišuća, nego često sprečava akciju jer za svaku akciju osoba može da smisli katastrofalne posledice, samo ako hoće. To je kretanje u “šta ako” krugovima, bez kraja i konca. Ono što ću da Vam ponudim je jedan način da iz tih krugova izađete. To je jedna od vežbi koje Bob i Meri Gulding nude u svojoj knjizi Upravljanje brigama. Inače, ako vas ova tema interesuje, ili i sami imate problem briga, toplo preporučujem ovu knjigu. Guldinzi imaju prilično razigran i razumljiv način pisanja. No, da se vratim na vežbu…
Uzmite papir i olovku i zapišite jednu od svojih briga, malu, srednju ili krupnu, kakvu god. Jako je bitno da sva pitanja i sve odgovore zapisujete, jer kad pišemo racionalni deo naše ličnosti bude aktivan. Ja ću vežbe radi da izaberem jednu vrlo čestu brigu u ovom terenutku – “Šta ako se razbolim i dobijem koronu…”
Kad ste zapisali brigu, zapišite prvo pitanje: “DA LI JE MOGUĆE DA SE OVO DESI?” Ovo je vrlo jednostavno Da/Ne pitanje. U slučaju gore navedene brige odgovor je “Da, moguće je”. I u mom iskustvu najveći broj stvari o kojima ljudi brinu jesu moguće… moguće je da ću umreti, razboleti se, da će mi deca biti neuspešna ili nesrećna, da ću izgubiti posao, da će se glečeri otopiti, da će da nestane hrane, da će kitovi izumreti, da će biti nuklearnog rata, da ću izgubiti nekog koga volim, da će padati kiša sutra, da ću pasti ispit, da će mi se pokvariti kola, i tako dalje, i tako bliže… Svašta je moguće.
Zato je sledeće pitanje koje postavljate sebi: “KOLIKO JE VEROVATNO DA ĆE SE OVO DESITI?” U slučaju ove brige odgovor je na primer oko 70% (ako se vodimo informacijama koje su nam dali na početku da će taj broj ljudi da se razboli pre ili kasnije). Verovatnoće često nisu baš precizne i zavise od mnogo faktora, ali nije ni cilj da date tačan procenat već da svoju brigu stavite u kontekst verovatnoće i da mislite o njoj na taj način. Negde možemo da budemo prilično sigurni, na primer ako mi je briga da ću da umrem verovatnoća da se to desi je 100%, dok ako brinem da ću da padnem ispit koji sam spremila verovatnoća je 10 do 30% jer uključuje i varijable poput profesorovog raspoloženja, mog stanja, načina ispitivanja i slično.
Treće pitanje je: “KADA ĆE OVO DA SE DESI?” Za brigu kojom se bavim ovde odgovor je u naredna 3 meseca, recimo. Za ispit može da bude sutra, ili tog i tog datuma, dok za brigu koja se tiče smrti moj odgovor može biti za 30, 40, 50 godina. Kao što vidite vremenski raspon je ogroman.
E sad, ako je odgovor na prvo pitanje Ne, na drugo do 30% ili na treće neka daleka budućnost, Guldinzi takvu brigu naživaju “Kreativna Fikcija” jer je kompletno izmaštana – to što Vas brine ne postoji. Oni zato predlažu da se potapšete po ramenu jer ste tako maštoviti i kreativni i da uposlite te svoje kapacitete da izmaštate nešto lepo, zabavno, prijatno. Na posletku – mašta je fenomenalan kapacitet, nije fer da ga koristite da se maltretirate.
Ako je pak odgovor na prvo pitanje Da, na drugo neka razumna verovatnoća i vremenski rok za ostvarenje relativno blizu onda nastavljate sa vežbom i pitate se: “DA LI JA MOGU DA URADIM NEŠTO DA SPREČIM DA SE OVO DESI?” U mom primeru odgovor je Da, pa nastavljam sa vežbom. Kad je odgovor Ne (obično kada se briga tiče ponašanja, mišljenja i osećanja drugih ljudi, vremenskih prilika, prirodnih katastrofa i kriza), onda se ova briga zove “Van Moje Moći”. Ako ste skloni ovom tipu briga možda je vreme da razmislite o tome da niste apsolutni vladar, apsolutno svega, da je to dobro za Vas i da imate sasvim dovoljno odgovornosti i bez toga.
Ako mogu nešto da uradim da ovo sprečim, pitam se naravno “ŠTA MOGU DA URADIM?” Za odgovor na ovo pitanje dajte sebi 3 minuta (merite vreme) da zapišete svaku ideju o tome šta možete da uradite, bez procenjivanja da li je dobra ili loša ideja, da li je izvodljiva ili neizvodljiva. U ovom delu vežbe sve ideje su dobre, i što ih više ima to bolje. U mom primeru recimo :
- Mogu da nosim masku i držim distancu kada sam sa ljudima
- Mogu da izbegavam gužve i okupljanja
- Mogu da perem ruke često
- Mogu da pijem cink i vitamin D3
- Mogu da jedem zdravo i tako jačam imunitet
- Mogu da provodim vreme u prirodi
- Mogu da idem pešaka umesto autobusom
- Mogu da nabavim biciklu
- Mogu da prestanem da radim dok se situacija ne stabilizuje…
Kad je prošlo datih 3 minuta postavljate sledeće pitanje: “ŠTA OD OVOGA BIRAM DA URADIM?” zatim prođete kroz sve što ste zapisali i čekirate ono što birate da radite i precrtate ono što birate da ne radite. Sasvim je u redu da ne izaberete ni jednu stvar sa spiska, međutim onda nema ni razloga da brinete tu brigu i da se mučite nečim što vam ustvari nije bitno da promenite. Guldinzi ovakvu brigu zovu “Beskorisno Čudo”. Kad vidite da nešto ne valja i uradite nešto da to sprečite ili popravite to je onda pravo Čudo, dok je sama briga o tome, bez akcije – beskorisna. Veliki deo briga za čovečanstvo i za planetu bude u ovoj kategoriji – mnogo brinemo a malo radimo, to je deo razloga što smo na ivici ekološke katastrofe već decenijama. Dela, dakle, a ne brige. A ako nećete da delate, to je skroz ok, ali onda nema razloga, niti opravdanja da brinete.
Ako ste ipak čekirali makar jednu stvar sa spiska, zapišite poslednje pitanje u nizu: “KAKO ĆU OVO DA URADIM?” i kao odgovor zapišite kojim resursima raspolažete, na koga možete da računate, šta vam fali i kako ćete to da dobavite, odakle ćete da počnete, kada… i kada ste sve to zapisali više nemate brigu nego imate plan. Niste više bespomoćni pred strahotama budućnosti, već ste preuzeli odgovornost za svoj život i prihvatili svoju moć da utičete na svet i oblikujete svoju budućnost.
Nadam se da ste uradili vežbu do kraja i da će da Vam bude korisna svaki put kada uhvatite sebe kako se morite brigama.
Serbian 
English