Jedna od glavnih indikacija za primenu kognitivno-bihejvioralne terapije jeste ispoljavanje iracionalnih strahova. Šta su iracionalni strahovi? To su strahovi koji po svom intenzitetu, frekvenci javljanja, trajanju i uticaju na funkcionalnost osobe ne odgovaraju uzroku koji ih izaziva, prejaki su. Osoba se preterano plaši visine, mraka, životinja, prljavštine, socijalnog kontakta, misli…Najčešće stvari od kojih se osoba plaši jesu donekle opasne, ali strah koji one izazivaju je prevelik u odnosu na potencijalnu opasnost. U pretodnim tekstovima o KBT –u bavili smo se načinima na koje ovakvi strahovi nastaju. U ovom tekstu bavićemo se jednom od metoda kako se neki od ovih iracionalnih strahova rešavaju.
Prirodno ponašanje čoveka je da izbegava ili beži od svega što ga plaši. Od mesta, od osoba, situacija, misli…Međutim, izbegavanjem “opasnih” situacija zapravo dovodi do toga da se strah od te opasnosti održava i neretko povećava i širi na druge situacije, mesta, ljude itd. To je blisko svim ljudima koji pate od tzv. iracionalnih strahova. Jasno je zašto čovek izbegava situacije koje u njemu izazivaju burne neprijatne telesne senzacije i neprijatna i mučna predviđanja, negativne misli. Kad uspemo da izbegnemo ili pobegnemo nešto što nam je neprijatno- nama je lakše…Međutim, ukoliko takve navike izbegavanja ipak onemogućavaju osobu da vodi kvalitetan život ili takvi strahovi postanu previše mučni i neretko prošireni i na druge oblasti života koje po nečemu liče na osnovnu situaciju od koje se plašimo, ključ rešavanja takvih osećanja jeste u ponašanju suprotnom od izbegavanja – u suočavanju sa strahom.
Jedna od prvih metoda koju je klasična bihejvioralna psihoterapija osmislila je tehnika lečenja strahova putem suočavanja osobe sa strašljivom situacijom, objektom, mislima uz primenu tehnika za smirivanje straha. Suočavanje sa strahom nije prijatno iskustvo, zapravo sama pomisao na ovakvu metodu lečenja je mučna. Jedna od tehnika se koristi kod osoba koje nisu spremne da se suoče sa strahovima naglo. Radi se o tehnici koja se naziva sistematska desenzitizacija straha. Naime, u situacijama koje izazivaju strah primenjuju se određene aktivnosti koje smiruju strah sa ciljem da se reakcija osobe na strašljivu situaciju smiri te ponavljanjem tog seta istovetnih aktivnosti, strah u toj situaciji konačno i iščezne. Naime, sledeći eksperimente na životinjama, koji su potvrđeni u određenim ispitivanjima sa učenjem emocionalnih reakcija (naročito straha) kod ljudi, utvrđeno je da ukoliko u situacije (koje mogu predstavljati određene ljude ili razmišljanja ili fizičke draži) u kojima osoba doživljava strah uvedemo određeni način ponašanja koji taj strah smiruje, i ukoliko se osoba dosledno pridržava takvog načina ponašanja u svim situacijama koje izazivaju strah, vremenom strah koji te situacije izazivaju bledi i iščezava.
Tehnika se zasniva na izradi hijerarhijske skale straha koja podrazumeva da se precizno odrede faktori od kojih zavisi intenzitet straha. Na primer, ukoliko se osoba plaši određenih životinja, ili određenih mesta, ili napada panike na oređenim mestima itd. određuju se od čega zavisi intenzitet straha, gde se i od čega osoba najviše boji i koji faktori utiču da se manje boji. Kada se odrede kategorije situacija u kojima osoba doživljava strah, sačini se skala tako što se te situacije poređaju po intenzitetu straha, od situacija u kojima osoba ispoljava slabije strahove do situacija u kojima se oseća jak strah do situacija koje deluju toliko strašno da se osoba skoro nikada ne usuđuje da ih proživi.
Tretman straha na ovaj način podrazumeva da se osoba izlaže prvo situacijama koje izazivaju najmanji strah i u toku te situacije osoba se služi tehnikama relaksacije koje je prethodno uvežbala. Tehnike relaksacije su eksperimentalno razvijene metode smirivanja straha na telesnom nivou. Najčešće korišćene tehnike koje dokazano deluju protiv straha, a koje su razvijene da su primenjive u psihoterapiji jesu vežbe disanja i metode mišićne relaksacije (obe tehnike možete naći u vidu besplatne aplikacije na nšem sajtu: https://www.psiholosko-savetovaliste.com/relaksacija-app/#). Rezultat ovakvog tretmana je da nakon doslednog ponavljanja da u jednoj situaciji koja nije previše neprijatna za klijenta osoba smanjuje strah, strah se u toj situaciji više ne javlja (onoliko puta koliko je potrebno da se strah izgubi u toj situaciji, individualno za svakog klijenta). Dakle, osoba se izlaže situaciji koja nije situacija najjačeg straha, već situacija koja podseća na najjači strah i tada sama smanjuje svoj strah metodama relaksacije. Nakon više puta ponovljenog vežbanja, strah se u toj situaciji gubi. Tek kada se strah u toj situaciji potpuno izgubi, odnosno kad osoba relaksirano ili bar u neutralnom emocionalnom stanju ulazi u situaciju koja je ranije izazivala bojazan, prelazi se na sledeću situaciju koja izaziva sledeći stepen straha po intenzitetu. Istim principom se dolazi do po osobu najstrašnije situacije.
Umesto da beži i izbegava pretpostavljenu opasnost – osoba se na ovaj način suočava i pobeđuje, čovek vremenom prestane da se plaši u toj opasnoj situaciji.
Ukoliko su strahovi izuzetnog intenziteta, te osoba nije u stanju da se izloži uživo nijednoj situaciji koja podseća na “najstrašniju”, ova metoda se izvodi tako što klijent zamišlja situacije koje ga plaše i primenjuje metode relaksacije, slično kao i u realnim okolnostima. Nakon nekog vremena, te situacije za osobu postaju manje opasne, te je moguće postepeno preći na terapiju u realnim okolnostima.
Ovakva metoda lečenja preteranih strahova izuzetno je efikasna kod različitih vrsta fobija – agorafobije, fobija od mraka, životinja, elementi ove tehnike primenjuju se u tretmanu panike, a varijeteti ove osnovne tehnike primenjuju se i kod socijalnih strahova i opsesivno – kompulzivne neuroze.
Image by <a href=“https://pixabay.com/users/alexas_fotos-686414/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=2011237″>Here and now, unfortunately, ends my journey on Pixabay</a> from <a href=“https://pixabay.com/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=2011237″>Pixabay</a>
Serbian 
English 
