U Transakcionoj analizi postoji koncept koji objašnjava složenost životne priče uzimajući u obzir odluke koje dete donosi samo o tome kakav će život živeti oslanjajući se pritom na poruke koje je moglo dobiti u svom okruženju, od svojih roditeljskih figura i drugih značajnih ličnosti sa kojima je odrastalo i bilo okruženo, posmatrajući njihove sudbine, i usvajajući verbalna i neverbalna uputstva o tome kako treba živeti, a sve to u skladu sa dečjom logikom vidjenja stvari i načinima zaključivanja. Taj pojam se u Transakcionoj analizi naziva životni skript ili scenario.
Koncept skripta je veoma važan deo TA teorije i zajedno sa modelom ego stanja, predstavlja ključnu ideju TA. Bern je napisao: „Osnovni cilj Transakcione Analize je analiza scenarija, jer scenario odredjuje sudbinu i identitet individue.“
Suština je u tome da ljudi već u detinjstvu donose zaključke o važnim životnim pitanjima i ugradjuju ih u svoj referentni okvir kao temeljne aksiome koje više ne preispituju i kasnije žive, ne u skladu sa stvarnošću, već u skladu sa svojim skriptnim uverenjima. Oni konstruišu socijalnu i psihološku stvarnost kako bi potvrdili tačnost svojih uverenja i pritom žive svoj život na veoma predvidljiv i ograničen način.
Dete donosi odluke o sebi i drugima i planira svoj dalji život, često koristeći kao model neku bajku ili drugu priču. Najvažnije odluke za čovekov život donose se na uzrastu od dve ili tri godine, a što je odluka ranije donešena to je postojanija i teže ju je promeniti. Ove odluke su posledica osećanja, a ne razmišljanja i zasnovane su na drugačijem načinu testiranja realnosti od onog koji koriste odrasli, istovremeno su duboke, trajne i teško ih je promeniti.
Na skriptne odluke u velikoj meri utiču poruke dobijene od strane roditelja (skriptne zabrane i kontrazabrane), nekad direktno, a nekad detetovim pogrešnim shvatanjem inače ispravnih roditeljskih poruka ili samostalnim, zaključivanjem.
Zabrane:
Verbalno ili neverbalno tokom procesa vaspitanja roditelji detetu upućuju brojne poruke. Neke od njih su negativne i restriktivne i ograničavaju slobodu deteta i to su zabrane, a ukoliko su pozitivne, reč je o dozvolama.
Zabrane variraju u opsegu, intenzitetu, području zabrane i štetnosti. Neke zahvataju mali opseg ponašanja, kao na primer „Ne jedi puno slatkiša“. Druge su obuhvatnije, štetne za dete i kada odraste osoba živi sa njima kao sa nekim vidom ograničenja, nedajući sebi pravo na nešto na šta prirodno ima pravo, a to nešto je oblast na koju se odnosi zabrana. Na primer „Ne budi srećan“, „Ne misli“. Neke imaju dugotrajne destruktivne efekte, dok neke nemaju. Na primer, majka može da kaže detetu „Nikad ne diraj šteker“ i ova zabrana može uticati na kontrolisanje ponašanja deteta, ali teško da može biti štetna.
Većinu zabrana dete usvaja veoma rano, u prvim godinama života. Što je zabrana ranije data, kada su detetove adaptivne snage male, kada njegova sposobnost logičkog mišljenja nije dovoljno razvijena i kada ne raspolaže dovoljnim brojem informacija na osnovu kojih bi bolje razumelo šta se dešava, doneta odluka je teža po budući život čoveka. Jedna ista roditeljska poruka može na više načina da se razume i prihvati. Neko dete će možda prihvatiti zabranu takvu kakva je, drugo će je možda preformulisati tako da smanji njen uticaj, dok će neko treće dete odbiti da je prihvati. Jedna zabrana može da se prikrije drugom zabranom koja je za dete prihvatljivija. Neko će možda uzeti jednu od svojih skriptnih poruka i preokrenuti je u njenu suprotnost i onda će pratiti nju umesto prvobitne poruke.
Zabrane roditelji najčešće šalju neverbalno, preko ponašanja ili ispoljenog osećanja ili sopstvenim primerom i uvek nesvesni poruke koju upućuju detetu. Istovremeno, dete osim zabrana i dozvola od svojih roditelja dobija i puno poruka o tome šta da radi ili šta da ne radi i definicije kakvi su ljudi i kakav je svet. Tipične poruke takve vrste su: „Budi dobar!“, „Nemoj biti nevaljao!“, „Budi moja princeza!“, „Radi naporno!“, „Ružno je lagati!“ itd. Ove poruke za razliku od zabrana roditelji često upućuju verbalno i svesni poruke koju šalju. Ovakve poruke u transakcionoj analizi nazivamo kontrazabrane. Ove poruke su za razliku od zabrana očigledne, iskazane rečima i nisu tajne, a roditelji su svesni poruke koju šalju i veruju da je ono što govore ispravno. Iako veći deo vremena koristimo ove poruke kako bismo vodili računa o sebi i uklopili se u društvo, neke od njih možemo da koristimo i kao deo negativnog formiranja skripta. Npr. Poruku „Radi naporno“ možemo iskoristiti da uspešno završimo školu, a kasnije kada se zaposlimo, brzo dobijemo unapredjenje. Ali, možemo da radimo i toliko naporno, da budemo pod velikim stresom, žrtvujemo slobodno vreme, odmor i prijateljstva. Ako je skript hamartičan, iskoristićemo ovo da dobijemo čir, visok krvni pritisak ili srčani udar. Ove poruke na neki način služe i kao zaštita od zabrane, jer dete veruje da će sledeći kontrazabranu uspeti da izbegne zabranu što je često i slučaj i odatle i naziv kontrazabrana. Iskusan psihoterapeut TA terapijske orjentacije veoma brzo može da otkrije zabrane i kontrazabrane i nesvesni životni plan klijenta, a onda zajednički sa klijentom dogovori željenu promenu koja često uključuje i promene samog životnog skripta ili nekog njegovog negativnog aspekta.
Dok je osoba uspešna u ostvarenju kontrazabrana, kažemo da živi u kontraskriptu, a kada je neuspešna aktivira se zabrana i ona je u pravom skriptu. Takodje, važna je i koncepcija antiskripta koja se odnosi na buntovnu i negativnu reakciju na roditeljski zahtev i koja se po pravilu završi u skladu sa roditeljskim katastrofičnim očekivanjima. Na prvi pogled može da izgleda da se osoba oslobodila skripta, medjutim u realnosti, ona ga sledi u istoj meri kao i ranije, ona je samo preokrenula skriptnu poruku.
-pobednički što podrazumeva ostvarivanje nameravanih ciljeva, na lep i lak način, ne pričinjavajući pritom drugima štetu.
–gubitnički ili tragični: „Gubitnik“ je onaj ko ne ostvari nameravani cilj, a to prati i stepen neprijatnosti koji ide sa tim. Gubitničke skriptove grubo možemo podeliti na one prvog, drugog i trećeg stepena u zavisnosti od ozbiljnosti njihovog ishoda. Tragičan životni plan, kakav imaju teški duševni pacijenti i osobe sklone samodestruktivnom ili destruktivnom ponašanju, zasnovan je na rano donetim odlukama.
–banalni: Osoba sa banalnim skriptom drži se „sredine puta“. Ona se vuče iz dana u dan, ne ostvaruje nikakve velike pobede, ali nema ni velike gubitke; ona jednostavno ne preuzima rizike.
Životni skript ne treba mešati sa pojmom životni put. „Skript je ono što je osoba isplanirala u ranom detinjstvu da uradi, a životni put je ono što se u stvari dešava.“
Svaki put kada naidjemo na problem, imamo dve mogućnosti: možemo da koristimo svu moć koju imamo u sada i ovde i aktivno mislimo o svim svojim opcijama kako da rešimo problem, ili možemo da odemo u skript. Ako odemo u skript, počinjemo da opažamo svet tako da izgleda da se uklapa u odluke koje smo doneli kao mali i neprestano težimo da organizujemo svet tako da on opravdava naše rane odluke, pri tom neke aspekte realne situacije odbacujemo, dok neke druge aspekte problema preuveličavamo, i umesto da preduzmemo korake da rešimo problem, oslanjamo se na „magijsko rešenje“ koje nudi skript. Kada udjemo u skript, obično nismo svesni da ponavljamo dečje strategije.
Najčešće ulazimo u skript:
-Kada situaciju ovde i sada doživljavamo kao stresnu i
-Kada postoji izvesna sličnost izmedju situacije ovde i sada i stresne situacije u detinjstvu.
Po TA teoretičarima svaki skript se može promeniti. Izlaženje iz skripta delimično se odnosi i na odustajanje od uverenja da postoji savršen svet. Umesto toga možemo početi da koristimo svoju moć razmišljanja i sposobnosti da rešimo problem i otkrijemo kako možemo ispuniti svoje potrebe u svetu koji nikada neće biti savršen, ali može biti lep i prijatan. Takodje moramo da uverimo sebe da možemo da se oslobodimo svojih skriptnih obrazaca, a da nas pritom ne čeka nikakva katastrofa koje smo se užasavali kada smo bili mali.
Serbian 
English