Transakciona analiza, ili popularno TA, je teorija ličnosti, moćan psihoterapijski model i model komunikacije. TA je nastala šezdesetih godina prošlog veka i njen tvorac je bio Erik Bern. Bern je rodjen 1910. godine u Montrealu, i bio je pionir radikalnog pristupa na području psihijatrije. Za sobom je ostavio duboku i sistematičnu teoriju ličnosti i raspon alatki koje se koriste svuda po svetu kako bi se promovisalo zdravlje i razvoj. Iako je Bern započeo svoju psihoterapijsku karijeru kao psihoanalitičar, kroz svoju praksu iznova je nailazio na ograničenja ovog modela i menjao ga, tako da je psihoterapija koju je on radio bila daleko od psihoanalize, i na kraju se pretvorila u poseban terapijski modalitet. TA je stekla veliku popularnost pošto je Bernova knjiga “Koju igru igraš?” postala bestseler. Termini poput: “psihološke igre”, “unutrašnje dete”, “životni scenario (priča)”, “ja sam OK, ti si OK”… su iz transakcione analize kroz popularnu kulturu ušli u svakodnevni govor i tu se odomaćili. TA je socijalna psihologija koja se tokom poslednje četiri decenije razvila tako da je postala deo psihoterapije, savetovanja, edukacije i organizacionog razvoja. Ona je zvanično prihvaćena kao psihoterapijski modalitet od strane Evropske asocijacije za psihoterapiju – EAP.

Transakciona analiza je optimistična i humanistička u svojoj suštini i kao teorija i psihoterapijska praksa zasniva se na tri pretpostavke:

1. Svi ljudi su bazično u redu.
2. Svi ljudi imaju kapacitete da misle (osim osoba sa teškim moždanim oštećenjima).
3. Svako donosi odluku o svojoj sudbini (uglavnom od treće do šeste godine), ali tu odluku može da promeni.

Ovo, ukratko, znači da svako od nas, ma šta da radi ili je radio u životu ima jezgro koje je bazično u redu i sa kojim je rođen (ovo ga ne oslobađa odgovornosti za eventualne ne-OK stvari koje čini, ali jeste razlog da verujemo da može da se promeni ako želi i da se osloni na taj deo sebe koji jeste OK), da može da misli i odlučuje za sebe i da može da promeni svoj put ako mu u nekom trenutku života više
ne odgovara. Rad u transakcionoj analizi se bazira na analiziranju strukture ličnosti klijenta, njegovih obrazaca komunikacije sa drugima, njegove lične istorije i naravno njegovog doživljaja svega toga. Jako je bitno da u TA klijent i terapeut idu ka postizanju jedne specifične terapijske promene. Što znači da je relativno jednostavno proceniti da li je terapija bila uspešna ili ne i u kojoj meri. Često se desi da jedna promena vodi ka drugoj, nekad spontano, a nekad kroz nastavak terapije, te da kvalitet života klijenta nastavlja da se poboljšava i po završetku terapije.

TA je ugovorni terapijski model u kome klijent i terapeut preuzimaju svoj deo odgovornosti za tok terapijskog procesa. Ona podrazumeva aktivno učestvovanje klijenta u izboru ishoda terapije, ali i puta kojim se do tog cilja dolazi. Klijent je uključen tokom celog procesa, i njegova volja i angažovanje su, uz stručnost terapeuta, najbitniji kriterijumi za uspeh. Zato je transakciona analiza dobrovoljna
terapija i podrazumeva da klijent dolazi motivisan da promeni nešto kod sebe, u svojim odnosima ili svom životu.

U oblastima praktične primene, TA kao psihoterapeutski pravac može da se koristi u lečenju svih tipova psiholoških poremećaja, od svakodnevnih životnih problema do teških psihoza. Transakciona analiza se primenjuje u radu sa pojedincem, parom ili grupom.

This Post Has One Comment

Leave a Reply

Close Menu