Šizofrenija je hronični i ozbiljan mentalni poremećaj koji utiče na to kako osoba misli, oseća se i ponaša. Ljudi sa šizofrenijom mogu izgledati kao da su izgubili dodir sa stvarnošću. Uobičajeni simptomi uključuju zablude, halucinacije, neorganizovan govor i ponašanje i smanjeno emocionalno izražavanje. Uobičajeni simptomi uključuju lažna uverenja, nejasno ili zbunjeno razmišljanje, slušne halucinacije, smanjeni društveni angažman i emocionalno izražavanje i nedostatak motivacije. Lečenje obično uključuje kombinaciju lekova, psihoterapije i promene načina života. Ljudi sa šizofrenijom takođe mogu imati koristi od grupa za podršku i drugih društvenih aktivnosti.
Simptomi šizofrenije uključuju:
– Zablude
– Halucinacije
– Neorganizovan govor i ponašanje
– Poteškoće sa koncentracijom
– Nedostatak motivacije
– Socijalno povlačenje
– Ravan ili zatupljen afekt (smanjeno izražavanje emocija)
Detaljniji simptomi šizofrenije uključuju:
– Paranoidne misli
– Zablude o progonu ili veličini
– Neorganizovane misli i govor
– Neorganizovano ili katatonično ponašanje
– Poteškoće sa apstraktnim razmišljanjem
– Loša higijena i nega
– Socijalna izolacija
– Nedostatak motivacije
– Nemogućnost doživljavanja zadovoljstva
– Halucinacije (slušanje, gledanje ili osećanje stvari koje ne postoje)
– Poteškoće sa spavanjem
– Problemi sa memorijom
– Problemi sa fokusiranjem ili obraćanjem pažnje.
Kako lečiti najuspešnije?
Najuspešniji tretman za šizofreniju obično uključuje kombinaciju lekova, psihoterapije i promene načina života.
Lekovi su važan deo lečenja šizofrenije i mogu pomoći u smanjenju ili upravljanju simptomima kao što su zablude i halucinacije. Obično propisani lekovi uključuju antipsihotike i stabilizatore raspoloženja. Psihoterapija može pomoći ljudima sa šizofrenijom da nauče da upravljaju svojim simptomima, identifikuju i reaguju na rane znake upozorenja o recidivu i da se nose sa izazovima života sa poremećajem.
Terapije kao što su kognitivna bihejvioralna terapija (CBT) i interpersonalna psihoterapija (IPT) mogu pomoći ljudima da prepoznaju i promene negativne misaone obrasce i nezdravo ponašanje.
Promene u načinu života takođe mogu biti korisne i mogu uključivati redovno vežbanje, zdravu ishranu i izbegavanje droga i alkohola. Grupe za podršku i druge društvene aktivnosti takođe mogu biti od koristi za ljude koji žive sa šizofrenijom.
Koji se lekovi obično koriste?
Obično se lekovi kao što su antipsihotici i stabilizatori raspoloženja koriste za lečenje šizofrenije. Obično propisani antipsihotični lekovi uključuju klozapin, olanzapin, kvetiapin, risperidon, aripiprazol, ziprasidon i paliperidon. Obično propisani stabilizatori raspoloženja uključuju litijum, lamotrigin i valproičnu kiselinu.
Kako prepoznati prve simptome šizofrenije?
Prvi simptomi šizofrenije često uključuju promene u ponašanju ili razmišljanju, kao što su poteškoće sa koncentracijom, neorganizovan govor ili zablude. Drugi rani znaci mogu uključivati opadanje funkcionisanja, kao što je loš učinak u školi ili na poslu, socijalno povlačenje i nedostatak interesovanja za aktivnosti. Moguće su i promene raspoloženja, kao što su apatija ili depresija. Ako ste zabrinuti za voljenu osobu, važno je da razgovarate sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.
Koji su uzroci?
Tačni uzroci šizofrenije nisu poznati, ali istraživanja sugerišu da kombinacija genetike, faktora okoline i hemije mozga može igrati ulogu. Čini se da su genetski faktori najvažniji, jer je rizik veći kod ljudi sa porodičnom istorijom ovog poremećaja. Faktori životne sredine kao što su stres, trauma i izloženost određenim virusima takođe mogu doprineti. Hemija mozga takođe može biti faktor, jer ljudi sa šizofrenijom obično imaju neravnotežu određenih neurotransmitera, kao što su dopamin i glutamat.