Sanja Dimitrijević, psiholog, licencirani porodični psihoterapeut.
Verujem da svako od nas nosi svoju priču, svoje iskustvo, radosti, teškoće i pitanja na koja ponekad nije lako pronaći odgovor. Život nas vodi kroz različite faze, a u nekim od njih potrebno nam je da zastanemo, bolje razumemo sebe i pronađemo prostor u kojem možemo da budemo prihvaćeni, saslušani i podržani. Po struci sam psiholog, a psihoterapijsku edukaciju iz sistemske porodične psihoterapije završila sam 2023. godine. Licencu za rad kao psihoterapeut stekla sam 2025. godine. U svom radu susrećem se sa decom, adolescentima i odraslima, kao i sa parovima i porodicama koje žele da bolje razumeju sebe, svoje odnose i teškoće sa kojima se suočavaju. Radim individualnu, partnersku i porodičnu psihoterapiju. Kroz dugogodišnji rad sa decom i njihovim porodicama, posebno u okolnostima ozbiljne bolesti, kriznih situacija, gubitka i tugovanja, učila sam koliko su prisustvo, razumevanje i podrška važni onda kada se život suočava sa najtežim izazovima. Posebno mesto u mom profesionalnom radu zauzima podrška osobama koje prolaze kroz proces tugovanja, kao i pojedincima i porodicama koje se suočavaju sa terminalnim fazama bolesti i pitanjima koja takva iskustva donose. U psihoterapijskom radu oslanjam se na sistemski i porodični pristup, koji osobu posmatra u kontekstu njenih odnosa, iskustava i životnih okolnosti. Verujem da teškoće ne nastaju i ne postoje izdvojeno od našeg životnog konteksta i da razumevanje sebe često počinje upravo kroz razumevanje odnosa sa drugima. Važno mi je da terapijski prostor bude mesto u kojem osoba može da govori slobodno, svojim tempom i bez straha od osude. Mesto na kojem ne mora da ima sve odgovore, da bude jaka ili da zna šta dalje. Ponekad je dovoljno da postoji neko ko će biti tu, saslušati i pomoći da se ono što je teško postepeno sagleda i razume. Verujem da psihoterapija nije samo prostor u kojem se bavimo teškoćama, već i prilika da bolje upoznamo sebe, svoje potrebe i osećanja, da razumemo svoje odnose i otkrijemo nove mogućnosti za promenu.U svom radu nastojim da budem prisutna, pažljiva i otvorena za svaku osobu i njenu jedinstvenu priču. Poštujem individualnost, iskustvo i tempo svakoga ko mi se obrati.Verujem da ne moramo kroz sve životne teškoće prolaziti sami. Ponekad je prvi korak ka promeni upravo odluka da svoju priču podelimo sa nekim ko će nas saslušati i razumeti.
Kako bi opisali stil svog psihoterpiajskog rada?
Moj stil psihoterapijskog rada je topao, podržavajući i usmeren na razumevanje osobe i njene životne priče. Važno mi je da terapijski odnos bude prostor poverenja, prihvatanja i sigurnosti, u kojem osoba može slobodno da govori o svojim osećanjima, iskustvima i teškoćama, bez straha od osude.U radu se oslanjam na sistemski i porodični pristup, kroz koji osobu posmatram u kontekstu njenih odnosa, iskustava i životnih okolnosti. Verujem da svako od nas ima svoj način doživljavanja sveta, svoje unutrašnje resurse i mogućnosti za promenu, čak i onda kada ih u trenucima teškoće nije lako prepoznati. Nastojim da svakom klijentu pristupim sa pažnjom, empatijom i poštovanjem prema njegovoj jedinstvenosti, potrebama i tempu. Ne nudim gotova rešenja, već zajedno sa klijentom istražujem ono što mu je važno, pomažem mu da bolje razume sebe i svoje odnose i da pronađe načine da se lakše nosi sa životnim izazovima.Verujem da se promene razvijaju kroz odnos u kojem se osećamo prihvaćeno, razumeno i podržano. Za mene je psihoterapija prostor u kojem možemo da budemo iskreni prema sebi, da razumemo ono što nas boli, ali i da otkrijemo nove mogućnosti za lični rast i promenu.
