Jako cesto mi se javljaju klijenti, misleci da su u depresiji, strahujuci da ce se depresija vratiti posto su sa njom imali iskustva u proslosti ili periodicno prolazeci kroz depresiju. Prvo cu predstaviti simptome a onda pricati o tome kakav je zaista osecaj biti u depresiji, sa kojom sam i sama imala iskustva, te na kraju cu pricati o tome sta mozemo da uradimo kako bi se sa njom izborili. 

Simptomi depresije su: 

Depresivno raspoloženje veći deo dana, gotovo svaki dan, što se navodi kao subjektivni iskaz ili opažanje drugih;

Značajno smanjen interes i/ili zadovoljstvo u svim (ili gotovo svim) aktivnostima veći deo dana, gotovo svaki dan;

Umor ili gubitak energije;

Nesanica ili (ređe) pretjerano spavanje;

Psihomotorna uznemirenost ili usporenost;

Značajan gubitak telesne težine (npr. više od 5% telesne mase u mesec dana) bez dijete ili dobivanje na težini, ili smanjenje ili povećanje apetita;

Osećaj bezvrednosti ili velike ili neprimerene krivice (ne samo osećaj krivice zbog bolesti);

Smanjena sposobnost koncentrisanja, ili neodlučnost ;

Razmišljanje o smrti, suicidalne ideje bez posebnog plana, pokušaj samoubistva ili poseban plan za izvršenje samoubojstva

Ovo su simptomi, odnosno kako depresija izgleda na papiru, tamo gde je lako da postoji. Kakav je onda osecaj? 

Spava nam se, ne izlazi iz kreveta. Ne zelimo da se vidimo sa drugima jer nam to nema smisla, ili se toga negde tajno ili javno plasimo, brinu nas sitni detalji koji mogu da se zakomplikuju, na primer: da li cu naci parking za auto, verovatno necu, onda je bolje da ne idem. Stalno razmisljamo o smislu zivota, o stvarima koje se ponavljaju, o tome da one nemaju tezinu jer cemo svakako umreti. Razmisljamo o tom momentu smrti: kako je moguce da nas ima i onda prosto nema? Da li je to kao san, kako je moguce da nepostojimo. Hobiji i interesovanja vise nisu privlacni. Place nam se, ili imamo potpuno odsustvo sna, onaj osecaj kada nam se toliko spava a ne mozemo da zaspimo da bi lupali glavom o zid, samo da dodjemo do sna. Razmisljamo sta bi bilo da prekinemo tu muku i tezinu i ubijemo se. I onda opet misli o smrti, i tako u vrzino kolo do u nedogled. Zapetljani u svoje misli do beskraja, osecamo tezinu i cesto potrebu da ponovo ulazimo i analiziramo traumaticne dogadjaje. 

Kako se resiti depresije?

Prva stvar je da prepoznamo sto ranije da se ovakav sled misli ponavlja i da se, ako imamo takvu mogucnost, javimo strucnom licu. Videcete da je terapija jedna veoma opustena stvar u kojoj je najznacajnije i sve postavljeno da se osecate ugodno kada vam je tesko, da imate podrsku i svedoka.

Ono sto sami mozete, ako ne mozete da se obratite nekome je da se pokrenete. Da se bavite psihohigijenom (pogledati tekst) i da sto vise izlazite i budete sa bliskim ljudima cak i ako vam u tom momentu ne deluje kao da vam to moze pomoci. Zatim zivotinje umeju dosta da pomognu i da budu pokretacka snaga, npr. Ako morate da izvedete psa u setnju pa makar to bilo zastrasujuce. Takodje dosta ljubavi i brige mozete dobiti iz povezanosti sa vasim kucnim ljubimcima. Onda pitajte ljude da vam budu ogledala,  da vam kazu kako zaista delujete, kako bi prepoznali i ono sto mozda ne vidite. Jako cesto cete delovati mnogo pozitivnije nego sto vam to izgleda, zatim pricajte o svojim osecanjima. Postoji skola u psihologiji koja veruje da svaka prica mora da se ponovi odredjen broj puta kako bi mogli da je se razresimo. Iznenadicete se koliko ljudi u vasoj okolini je imalo depresivne misli, to je jako cesta bolest u drustvu generalno. Videcete da ste se sa ljudima povezali na jednom dubljem i vecem nivou. A probajte i te hobije, malo po malo kada vidite da ste nesto uradili javlja se osecaj uspeha ma koliko mali bio. Depresija zahteva jednu borbu kroz koju moramo da prodjemo kako bi je se resili, jer je to jedno posebno stanje svesti koje se ne moze porediti sa osecajem zdravlja.

Оставите одговор