Trauma seksualnog zlostavljanja je mnogo češca nego što bi neko rekao. Čak, najverovatnije poznajete nekoga ko je prošao ili prolazi kroz ovaj vid nasilja ili ste bas vi ti kojima se to i dešava. Isto tako često se ovo nasilje dešava prema deci, a može uticati i na to da se sa deteta prenosi na drugu decu. 

Imala sam priliku da gledam kako seksualno nasilje i kojim putanjama sve može da deluje, kada sam imala prilike da radim sa izbeglicama sa bliskog istoka. Možemo reći da svaki problem treba gledati u kontekstu njegove kulture, ali se ovde pokazalo da to nije slučaj. Naime zemlje u kojima je praksa da se seksualni odnosi sa decom odigravaju često i kulturološki su ako ne odobreni, onda se bar o njima ćuti, imaju način da se vrate u život preživelog i da se prenose dalje. Često bi čuli da je neko silovan od strane, u ovom slučaju najčešće dečaka koji je prošao kroz istu traumu. Čime se trauma prenosi dalje, a onda nastavlja svoj put preko generacija. Naravno to nije uvek slučaj. U našem društvu nije često čuti da je neko seksualno zlostavljan. Zapravo taj prvi korak da se o tome razgovara može biti i najbitniji. Neretko, ako bi klijenti bili zlostavljani kao deca, ili su to jako duboko potisnuli te je potrebno mnogo rada da bi tako nešto došlo do svesti, ili imaju jako veliki problem da o tome pričaju i jedan deo rada se upravo fokusira na to kako da o tome pričaju. Seksualnost generalno je tabu tema, a tek seksualna zlostavljanost je još veća. Što je klijent stariji kada se seksualno zlostavljanje dogodilo, to su nekad veće šanse da se o tome razgovara.

Kada su u pitanju deca, neki od načina prepoznavanja bi mogli da budu: promene u raspoloženju, povučenost, odbijanje hrane ili preterano jedenje, problemi sa spavanjem, isto u oba smera, jaka razdrazljivost…itd. Naravno ne znači uvek da je u pitanju seksualno zlostavljanje.

Kod odraslih ljudi moguće je osetiti slične stvari kao i potrebu za kontrolom, probleme u potenciji, gadjenje nad seksualnim činom, problematičnost u ostvarivanjem i realizacijom partnerskih odnosa.

Šta bi bilo seksualno zlostavljanje: neprimereno dodirivanje, neprimereni komentari seksualne prirode, neželjena penetracija ili izazivanje penetracije itd. Ovde je jako bitno reći da je i u braku moguće silovanje.

Šta da radite ako ste seksualno zlostavljani u bilo kom uzrastu? Prvo je bitno razumeti situaciju i nazvati je pravim imenom, zatim to podeliti sa nekim sa kim osećate da možete. Možda ne zvuči kao bitno, ali da! Pričanje o detaljima je izuzetno značajno. Zatim treba razumeti krivicu kao mehanizam koji je nastao iz gadjenja prema sebi, odnosno prenesenog gadjenja prema nasilniku. Šta ovo podrazumeva: nasilnik i njegov čin nam se gade, medjutim zato što smo potpuno bespomoćni to gadjenje se okreće prema sebi kao način nošenja sa situacijom i kao krivica koju osecamo zbog upravo tog gadjenja. Zato što je uradjeno nešto “prljavo” nad nama, što ne možemo da kontrolišemo. 

Traume koje nastaju usled seksualnog zlostavljanja jeste moguće izlečiti. Traje dugo, naporno je i zahteva nošenje sa gubitkom neke vrste nevinosti koju smo imali, sa prljanjem, sa gubitkom kontrole, sa gadjenjem, besom, krivicom, sa osecajem obeleženosti, sa temama lične seksualnosti i odnosom prema seksualnom činu….itd. Proces jeste dug ali isto tako jeste moguće preživeti ga. Emocije nisu u stanju da nas ubiju i ako nekada tako deluje. 

Dve edukacije smatram da su jako znacajne za svakog od nas: edukacije o vrstama nasilja koje postoje i seksualna edukacija. Ako ih imamo, šanse da se o tome razgovara su veće. Ne treba da ćutimo o nasilju, treba da pokrenemo dijalog.

Оставите одговор

This site uses User Verification plugin to reduce spam. See how your comment data is processed.