Kažu da je umetnost ono što čini život vrednim. Iskazivanje emocija kroz određene umetničke modalitete nekada deluje efektivnije nego zapravo razgovor o datim emocijama. Psihoterapija, odnosno rad u psihoterapijskoj seansi je u domenu umetničke kreacije (Antić i ostali, 2022). Treba imati osećaja, senzitivnosti, treba biti sposoban izaći iz okvira ne samo psihoterapijske forme nego i kreirati nešto novo u seansi što nikada pre nije bilo u životu klijenata tj. pacijenata, a ipak održavati neku strukturu. Dakle, umetnost.
Međutim, šta zapravo radimo sa umetničkim kreacijama, tj. umetničkim delima u psihoterapiji? Nekada klijenti spontatno donose svoja dela, bilo da su pesme, slike, figure i sl. Imajući u obzir da je umetnost iskazivanje nečega, najčešće emocija, deluje kao da je analiza umetničkih dela logičan psihoterapijski sled. To se, naravno, i dešava.
Rad sa umetnicima je jako zanimljiv. Često im je malo potrebno da pohvataju odakle stvari dolaze i šta se to zapravo radi na psihoterapiji. Umetnička dela, kao i snovi, nekada govore o emocijama koje čovek svesno nije rezonovao niti prepoznao. Teme i sadržaji koji se javljaju u umetničkim delima podložni su analizi i intepretaciji kako bi u datom momentu, u datoj situaciji, videli šta se sa tom osobom dešava.
Kada ovo svedemo na figurativnog klijenta u psihoterapijskoj seansi, mi možemo da vidimo šta nam njegova umetnička kreacija govori, i koju poruku on želi da prenese. Tu poruku dalje koristimo kao itekako vrednu informaciju i priču samootkrivanja u psihoterapiji nastavljamo dalje.
U psihoterapijskoj seansi sve je bitno. Postoji jedna pošalica na ovu temu koja nije daleko od realnosti i ide ovako.
„Ako se zakasni i jedan minut na seansu, pitaćemo se zašto. Ako se dođe jedan minut ranije, opet ćemo se pitati zašto. A ako se dođe tačno na vreme, i to će se preispitivati. Ništa se neće ostaviti na miru.“
Serbian 
English 
