Iznenađujuće činjenice o anksioznosti uključuju čak i to da ona utiče na osećaj mirisa i ravnoteže, na to kako prosuđujemo lica i percipiramo svoj lični proctor, ali i mnogo više od toga…
Anksioznost može biti više nego štetna, ali postoji s dobrim razlogom.
Anksioznost nam govori da smo u opasnosti i da treba nešto da uradimo. Naši anksiozni preci koji su se pripremali za zimu i pravili planove kako da se odbrane od susedskih plemena su preživeli. Ne opušteni likovi.
Međutim, efekti anksioznosti nisu samo ograničeni na motivaciju, oni prolaze kroz um i deluju na razne oblasti…:
Anksioznost bukvalno može učiniti da sve izgleda bez veze
Ovo je možda jedna od neobičnijih činjenica o anksioznosti. Kako ljudi postaju anksiozniji, veća je mogućnost da neutralne mirise ocene kao neprijatne i smrdljive (Krusemark i dr, 2013). Na taj način anksioznost bukvalno može učiniti svet smrdljivim. Razlog za ovo, po objašnjenju profesora Wen Lija leži u ovome:
“U uobičajnom procesuiranju mirisa, obično je u pitanju samo stari fabrički sistem koji se aktivira. Međutim, kada osoba postane anksiozna, emotivni sistem postaje deo procesnog toka.” Kako ljudi postaju anksiozniji tako postaju bolji u pronalaženju razlike između loših mirisa (Krusemark i Li, 2012).
Vežbanje smanjuje anksioznost
Uopšte govoreći, kada ljudi vežbaju osećaju manje anksioznosti u životu. Samo 20 minuta može učiniti da se osećate mirnije u datom trenutku. Dobrobiti malo vežbanja prevazilaze salu i prelaze u svakodnevni život. Jedna studija je pokazala da iako samo odmor smanjuje anksioznost, ne pomaže u zaštiti od stresnih situacija (Smit, 2013).
Vežbanje, međutim, ima dugoročniji efekat, i pomaže da se smanji anksioznost nakon suočavanja sa stresnim situacijama.
Zaista, mnogi smatraju da vežbanje treba prepisati za depresiju i anksioznost umesto lekova.
Roditeljski efekat
Kao i mnogo drugih karakteristika, visoka anksioznost je delimično u genima, ali deo razloga zbog koga su ljudi anksiozni je zbog ponašanja njihovih roditelja.
Deca će biti anksioznija kada im roditelji upućuju kritike, pokazuju povećanu sumnju i emotivnu hladnoću (Budinger i dr, 2012)
Razmišljajte drugačije
Jedan od najboljih načina za smanjenje anksioznosti je da drugačije razmišljamo o situacijama.
Nije u pitanju ispit; već zabavni kviz. Ne radi se o zastrašujućoj prezentaciji; već malom razgovoru s nekoliko kolega. Nije u pitanju razgovor za posao; već šansa da sretnemo nove ljude.
Većina situacija se može postaviti u drugačiji okvir na ovaj način, a studije pokazuju da ljudi koji ovo prirodno rade- kao oponent onima koji pokušavaju da supresuju svoju anksioznost- osećaju se manje anksioznim u stresnim socijalnim situacijama (Luelin i dr, 2013).
Anksiozni žure sa zaključcima
Jedna od činjenica o anksioznosti je da visoko anksiozni ljudi žure sa zaključcima kada ocenjuju facijalnu ekspresiju.
Studija Fralija i dr. (20016) ukazuje da anksiozni mogu imati problem u svojim vezama zato što žure sa zaključcima isuviše brzo na osnovu facijalne ekspresije. Professor Fralej objašnjava: “Ovaj stil “okidača” perceptualne senzacije može biti jedan od razloga zbog koga visoko anksiozni imaju više konflikta u svojim vezama. Ironija je u tome da oni imaju sposobnost da tačnije zaključe od manje anksioznih, ali, zato što su tako brzi da zaključuju o emicijama drugih, imaju tendenciju da se pogrešno mešaju u emotivna stanja drugih ljudi i njihove namere.”
Anksioznost utiče na ravnotežu
Ljudi koji iskuse jače nivoe anksioznosti često imaju problema s ravnotežom. Ponekad im se vrti u glavi bez ikakvog razloga i njišu se više od drugih kada normalno stoje.
Ovo često počinje u detinjstvu i, zbog činjenice da je anksioznost teže lečiti kod dece, psiholozi su počeli da pokušavaju da leče problem s ravnotežom.
Studije su pokazale da lečenje problema s balansom može pomoći kod anksioznosti (Brut i dr, 2009).
Meditacija smanjuje anksioznost
Osim vežbanja i drugačijeg načina razmišljanja, oni koji iskuse anksioznost mogu takođe probati meditaciju. Da izaberemo samo jednu od skorašnjih studija, Zeldan i dr (2013), pronašla je da su četiri časa meditacije od po 20 minuta dovoljna da smanje anksioznost do 39%.
Anksioznost proširuje lični prostor
Svi imamo ono nevidljivo polje oko sebe u koje ne volimo da ulaze drugi ljudi. Najčešće je u pitanju 20 do 40 cm ispred lica; ukoliko se drugi približe bez naše dozvole, počinjemo da se osećamo čudno.
Međutim, istraživači su pronašli da jedna od činjenica o anksioznosti jeste da je anksioznima, njihov lični prostor veći (Sambo & Ianetti, 2013). Tako da, nemojte se se previše približavati anksioznima, pošto je njihova ”margina bezbednosti” veća.
Slika je preuzeta sa pixabay.com
Image by <a href=“https://pixabay.com/users/wokandapix-614097/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=2019928″>Wokandapix</a> from <a href=“https://pixabay.com/?utm_source=link-attribution&utm_medium=referral&utm_campaign=image&utm_content=2019928″>Pixabay</a>
Serbian 
English