Perfekcionizam se odnosi na sklonost da se uporno teži ka savršenstvu i previsokim standardima, uprkos negativnim posledicama. Međutim, perfekcionizam se ne svodi samo na postavljanje visokih
ciljeva i na pokušaj da se oni ostvare. Perfekcionizam takođe uključuje sklonost da osoba procenjuje
da drugi ljudi, kao što su roditelji i nastavnici, zahtevaju od njih savršenstvo. Perfekcionisti su skloni
da veruju da dovoljno dobrog nikada nije dovoljno. Kao takav, tipični perfekcionista je zaglavljen u
beskrajnoj petlji samoporažavanja i preteranih težnji u kojoj se svaki novi zadatak vidi kao prilika za
neuspeh, razočarenje i grubu kritiku. Stoga nije iznenađujuće što se perfekcionizam može svrstati i
među simptomima mnogih psihičkih poremećaja.
Težnja ka ostvarenju svojih ciljeva i ambicija može biti korisna i može nam pomoći da rastemo i
napredujemo, ali takođe može postati problem ukoliko sebe vrednujemo samo na osnovu toga jesmo
li ili nismo ostvarili svoje ciljeve. Jer ako sebi postavimo prezahtevne standarde (na primer, kako
treba da se ponašamo ili koliko treba da postignemo), postoji rizik da ih nećemo ispuniti.
Postoji više faktora koji održavaju perfekcionizam, a oni uključuju:
- Postavljanje ekstremnih standarda za sebe koje je teško postići. Ljudi sa perfekcionizmom teže
standardima koje je teško ispuniti što neizbežno rezultira neuspehom; - Samopoštovanje zavisi od ispunjavanja visokih standarda. Za pojedince sa perfekcionizmom, osećaj
zadovoljstva sobom često zavisi od ispunjavanja zahtevnih standarda u ograničenom broju životnih
domena. To može dovesti do sužavanja interesovanja, problema u drugim oblastima života i
preteranog ulaganja u težnje i dostignuća. - Selektivna pažnja. Ova kognitivna pristrasnost dovodi do toga da ljudi sa perfekcionizmom
fokusiraju svoju pažnju na greške i uočene neuspehe (a ne na uspehe) kada procenjuju svoj učinak.
Kao rezultat toga, oni su skloni da veruju da nisu uspeli da ispune svoje standarde. - Oštra samokritika kada standardi nisu ispunjeni. Neispunjavanje perfekcionističkih standarda
dovodi do intenzivne samokritike, koja jača uverenje da samopoštovanje zavisi od težnje i postignuća. - Izbegavanje. Za neke ljude, težnja da se ispune zahtevni standardi i strah od neuspeha koji ih prati
su toliko odbojni da dovode do izbegavanja aktivnosti koje vode ka cilju. To uključuje odlaganje
zadataka, odustajanje od aktivnosti ili potpuno izbegavanje određenih zadataka. - Omalovažavanje svojih uspeha. Kada osobe sa perfekcionizmom uspešno ispune svoje zahtevne
standarde, ova dostignuća se često omalovažavaju kao „lako za napraviti“, „ništa strašno“. Kao
rezultat toga, postoji malo zadovoljstva u ovim dostignućima. Shodno tome, pojedinci sa
perfekcionizmom će verovatno postavljati sve zahtevnije standarde. Na kraju, ovo smanjuje
mogućnost ispunjavanja ovih zahtevnih standarda i povećava verovatnoću neuspeha.
Uzimajući sve ovo u obzir, radi očuvanja svog mentalnog zdravlja je vrlo važno preispitati svoje
perfekcionističke težnje i podsećati sebe da savršenstvo zapravo ne postoji. Sasvim je prihvatljivo
težiti dovoljno dobrom, umesto savršenstvu.
Serbian 
English 
