Kliničke slike u kojima su prisutni samo neurotski strahovi su danas retke. Veoma često se iza neurotskih strahova kriju izražene crte određenih patoloških organizacija ličnosti ili jednostavno poremećaji ličnosti. Danas ćemo dati primer jednog tretmana klasičnog neurotskog straha. Kao i svaki prikaz tretmana, određene karakteristike su izmenjene.
Na psihoterapijski rad se javlja žena, rane 30, i u pitanju je fobija od pasa. Pored toga, postoji i generalizovana anksioznost u manje-više svim situacijama, posebno u situacijama konflikta na poslu. Postoji konstantan strah kada se napusti kuća, i da se negde sretnu psi te je prisutno i izbegavanje situacija gde se oni često okupljaju.
U toku psihoterapijskog procesa koji je trajao oko godinu dana otkrivene su sledeće stvari. Klijentkinja je u toku svog odrastanja živela sa majkom, ujakom, bakom i dekom. Ujak bi često dolazio kući pod uticajem alkohola i kada god bi popio bi bio agresivan prema ukućanima. Išao bi od jednog do drugog i svađao bi se sa njima, po njenim rečima „kao besan pas“. Sa druge strane, majka je bila često osuđujuća i krivila je „što je ostavlja samu“. Kada je klijentkinja upisala fakultet, i potom se odselila, osećala je veliku krivicu što je ostavila majku. Svaki odlazak na fakultet ili u novi stan bio bi praćen anksioznošću i napadima panike. U prevodu, krivica je bila prevelika i nije joj dozvoljavala da se odvoji majke, te su napadi panike korišćeni kao izgovor da se vrati majci iako to zapravo nije htela. Samopouzdanje je bilo nisko, iz razloga što za njene nove početke (fakultet, odseljavanje) nije bilo podrške, već bi majka reagovala sa tugom. Baka i deka su pozitivno uticali na nju, ali nedovoljno konstatno da ostave trag kakav je potreban.
I pre pojave fobije i anksioznosti, oduvek je postojala povučenost i nesigurnost. Klijentkinja je bila senzitivna, kritiku nije mogla da podnese, i kako ona kaže „plašila se od svoje senke“. Ovo se, naravno oslikavalo i na njene odnose sa partnerima, te je anksioznost često uslovljavala njene partnere i proizvodila bi im krivicu kada bi, kao i svakoj vezi, došlo do nesuglasica. Oni bi, u njenim očima često bili ti koji je stalno krive za sve, iako su oni normalno govorili o teškim temama partnerskih odnosa. Nedostatak figure oca i izostanak njegove balansirajuće uloga se često uočavala. Često je ulazila u veze sa očekivanjem da će tamo biti zaštićena, ali tu potrebu za zaštitom je bilo nemoguće zadovoljiti.
Klijentkinja sada funkcioniše i živi normalno, i sve ove stvari su joj, kako ona kaže, veoma detinjaste. Krenula je dalje u svom životu, shvatajući da ne može da vodi računa o svojoj majci, već da je to samo majčina odgovornost. Sada živi sa partnerom, ispunjena je, i planiraju usvoje i psa.
Serbian 
English 
