Asertivnost je komunikacijska veština koja nam u konfliktnim situacijama omogućava da se efikasno izrazimo i zauzmemo za sebe uz poštovanje sagovornika i njegovih granica. Takođe, asertivnost doprinosi jačanju samopouzdanja i smanjenju stresa, kada smo skloni da preuzmemo previše odgovornosti ukoliko nam je teško da kažemo nekome „ne“.

Kada smo asertivni pokazujemo drugoj osobi da poštujemo sebe, da se zalažemo za svoje interese i za izražavanje svojih misli i osećanja na prikladan način. Takođe pokazujemo da smo svesni potreba, osećanja i prava sagovornika i da smo voljni da radimo na rešavanju konflikta.

Međutim, pored asertivnosti postoje još i dva nefunkcionalna komunikaciona stila – permisivni i agresivni, koji mogu da utiču na stvaranje emocionalnih problema.

Tako, ako je naš komunikacioni stil permisivan ili neasertivan, vrlo je verovatno da ćemo se često povlačiti, trudićemo se da izbegavamo sukobe i da izražavamo svoje mišljenje. U tom slučaju, poruka koju šaljemo drugima je da naše misli i osećanja nisu važni kao misli i osećanja drugih. U suštini, kad smo previše pasivni dozvoljavaćemo drugima da ignorišu naše želje i potrebe, i izbegavaćemo konflikte i povlađivaćemo drugima. Međutim, izbegavanjem konflikata sa drugim ljudima mi stvaramo konflikt u sebi, a on nužno vodi u stres, ozlojeđenost, bes, osećanje viktimizacije, želje za osvetom, sumnju u sopstveni sud, lošu sliku o sebi, nedostatak samopouzdanja.

S druge strane, ako imamo agresivan stil komunikacije, drugim ljudima ćemo delovati kao osoba koja ignoriše tuđe potrebe, osećanja i mišljenja. Iako to možda u početku deluje kao da smo superiorni ili kao da se zalažemo za sebe, to je zapravo u suštini jedna sebična pozicija i na duže staze vodi u probleme i loše međuljudske odnose. Agresivnost ima svoju cenu – slabi poverenje i međusobno poštovanje, a takođe i može navesti druge ljude da nas izbegavaju ili da nam se suprotstave. Emocionalne konsekvence toga su vrlo neprijatne – doživljaj da nas drugi ne razumeju, da žele da nam naude, da nas ne vole i ne poštuju, osećanje besa, straha, usamljenosti, razočaranosti…

Kada uzmemo u obzir nedostatke permisivnog i agresivnog stila komunikacije jasno je da je asertivnost negde na sredini između ova dva ekstrema. Ona se smatra zdravim stilom komunikacije i nudi brojne prednosti. Neke od njih su:

– sticanje samopouzdanja i samopoštovanja;

– doživljaj osnaženosti;

– razumevanje i prepoznavanje svojih osećanja;

– sticanje poštovanja od drugih;

– poboljšanje komunikacije;

– poboljšanje veština donošenja odluka;

– stvaranje iskrenih odnosa;

– povećanje zadovoljstva poslom, partnerskim odnosom, prijateljskim vezama…

– uspešno razrešenje konflikata;

– poboljšanje slike o sebi;

– bolji kvalitet života;

– manji osećaj krivice zbog neispunjavanja tuđih očekivanja i želja;

– manje samokritičnosti…

Uzimajući u obzir sve ove benefite, jasno je da asertivnost treba negovati jer ona značajno doprinosi našem mentalnom zdravlju i psihičkom miru. A ukoliko procenite da vaše ponašanje nije dovoljno asertivno, dobra vest je da se asertivnost može naučiti i vežbati.