Sagorevanje

Izgaranje ili sagorevanje je uobičajen problem koji može uticati na skoro svakoga na svakom poslu. Karakteriše ga osećaj emocionalne iscrpljenosti, izvan tačke brige i nesposobnosti da funkcioniše normalno. Ako se ne reši, može dovesti do ozbiljnih poteškoća, uključujući mentalne i fizičke zdravstvene probleme i probleme sa funkcionisanjem u svakodnevnom životu. Kao psiholog, preporučujem kognitivno bihejvioralnu terapiju (KBT) kao efikasan način za rešavanje sagorevanja. KBT pomaže pojedincima da identifikuju i izazovu negativne misli i uverenja koja doprinose njihovom osećaju sagorevanja, i uči ih strategijama suočavanja sa tim osećanjima. Uz odgovarajuću podršku, sagorevanjem se može upravljati i prevazići.

Postoji nekoliko faktora koji mogu povećati vašu verovatnoću da ćete iskusiti sagorevanje. Radno okruženje je jedan od njih, posebno ako imate veliko opterećenje, dugačke sate ili malu kontrolu nad svojim poslom. Konfliktne ili nejasne uloge na poslu, osećanje nepodržanosti i nedostatak povratnih informacija od drugih takođe su povezani sa sagorevanjem. 

Problemi van posla, kao što su poteškoće u odnosima, finansijske brige, brigu o članu porodice i sukobe između posla i porodičnih obaveza, takođe mogu dovesti do sagorevanja. 

Neke od osobina ličnosti takođe su povezane sa sagorevanjem, uključujući teškoću u nošenju sa stresnim događajima, sumnju u vrednost ili kompetenciju ili tendenciju da se oseća više negativnih nego pozitivnih emocija.

Istraživanja sugerišu da naša uverenja o sebi i našem poslu mogu uticati na sagorevanje. 

Genetika takođe igra određenu ulogu u tome, ali iskustva na poslu su verovatno važnija. Na primer, perfekcionizam je povezan sa sagorevanjem kod terapeuta pripravnika. Zato je važno da poštujemo svoje granice i prepoznamo kada su naši lični standardi previsoki, kako bismo se zaštitili od sagorevanja.

• Da li Vam rad ostavlja osećaj iscrpljenosti? 
• Da li ste izgubili energiju i entuzijazam za svoj posao? 
• Da li ste ikada pokazali nezainteresovanost, ravnodušnost ili neosetljivost na poslu?
• Da li ste počeli da brinete manje o svojim klijentima ili kolegama? 
• Da li mislite da ništa što radite na poslu nema značaja? 
• Da li osećate frustraciju ili razočarenje zbog svog posla?
• Da li se zanemarujete (npr. nemate vremena za odmor, ishranu ili vežbanje)?
• Da li su Vaša porodica, prijatelji ili kolege primetili promenu u Vašem karakteru?

Ako su odgovori na gore navedena pitanja DA moguće je da imate problem sa sagorevanjem ili takozvanim “burnout” sindromom.

Efikasne tehnike KBT za izgaranje mogu da uključuju procenu i praćenje simptoma izgaranja sa kojima se borite (monitoring); zatim razvijanje razumevanja šta drži vaše izgaranje – ovo obično izdvojimo kao „formulaciju“; prepoznati glavne uzorke, učenje o uzrocima stresa i izgaranja; razmatranje faktora stila života koji bi mogli da igraju ulogu (npr. problemi sa spavanjem, vežbanje, konzumiranje alkohola); suočavanje sa negativnim mislima i uverenjima koja doprinose izgaranju, sokratov dijalog i kognitivna restrukturacija pokazale su se kao jako dobre tehnike. Od pomoći je i razvijanje novih radno-povezanih veština (npr. veštine komunikacije, upravljanje vremenom ili upravljanje sukobima sa drugima.); učestvovanje u rekreativnim aktivnostima koje uživate i koje vam pomažu da se oporavite, nedeljne aktivnosti; razvijanje načina da se opustite; progresivna mišićna relaksacija; kao i kreiranje plana koji vam pomaže da održite napredak i izbegnete povratak u budućnosti.