Napad panike je iznenadni, intenzivan osećaj straha koji obuzima osobu i uzrokuje da doživi niz simptoma, uključujući fizičke i psihičke. Neki ljudi to opisuju kao da imaju srčani udar ili da se osećaju kao da će umreti. Obično traje oko 10 minuta, iako može biti mnogo kraće ili mnogo duže.
Fizički simptomi napada panike često počinju lupanjem srca, bolom u grudima ili osećajem da ste ostali bez daha. Ljudi takođe mogu osetiti drhtavicu, jezu, znojenje, vrtoglavicu, mučninu, osećaj nesvestice ili vrtoglavice, ili trnce u rukama, stopalima ili licu.
Psihološki simptomi su obično izraženiji i mogu uključivati izražen osećaj straha i panike. Misli mogu izmaći kontroli i osoba može doživeti zabrinutost za svoje zdravlje ili verovati da će poludeti ili da gubi kontrolu. Oni takođe mogu biti savladani iracionalnim mislima. Ljudi se često osećaju zarobljenima i mogu imati poteškoća da se koncentrišu, bore se da formiraju rečenice ili se osećaju kao da su izvan svog tela. Drugi mogu iskusiti flešbekove prethodnih traumatičnih događaja.
Strah i osećaji povezani sa napadom panike često postaju toliko intenzivni da mogu da ometaju sposobnost osobe da normalno funkcioniše i mogu dovesti do izbegavanja situacija ili aktivnosti koje mogu izazvati napad. U nekim slučajevima, napadi panike mogu biti izazvani određenim stimulusom, kao što je određena vrsta zvuka.
Sledi jedan primer autentičnog iskustva paničnog napada:
Nedavno sam imao prvi napad panike. Došlo je niotkuda dok sam bio usred zadatka. Odjednom, moje srce je počelo da kuca, grudi su mi se stezale i imao sam problema sa disanjem. Moje misli su postale iracionalne i obuzeli su me strah i užas. Mislio sam da umirem. Sve same katastrofe. Osećao sam se kao da ću se onesvestiti, udovi su mi se tresli, a stomak kao da je u čvorovima. Nisam mogao da se koncentrišem i osećao sam se kao da sam van svog tela. Osećao sam se potpuno zarobljeno, kao da nema bekstva, i bio sam ubeđen da ću umreti.
Srećom, uspeo sam da dobijem pomoć koja mi je bila potrebna od prijatelja koji mi je pomogao da se umijem, bio je uz mene i puno mi je pomogao. Nije otišao dok nisam bio bolje. Posle nekog vremena, fizički simptomi su počeli da nestaju i mogao sam da se opustim. Iskustvo je bilo zastrašujuće, ali i neizmerno otvorilo oči. Sada bolje razumem kako se osećaju napadi panike i kako da ih kontrolišem.
Da li možete prepoznati telesne, fizičke simptome u ovom primeru?
Da li možete da prepoznate misli?
Da li prepoznajete koja se emocija krije iza ovih misli?
Da li je ponašanje prijatelja adekvatno ili ne?
Odgovor na sva, osim na zadnje pitanje ću prepustiti Vama.
Odgovor na poslednje: ponšanje prijatelja i ako motivisano altruističnim namerama je pogrešno. Takvo ponašanje se zove sigurnosno ponašanje i ako u momentu dovodi do olakšanja zapravo na duge staze hrani i povećava panični poremećaj. Ovakvim ponašanjem osoba koja ima panični napad ostaje sa uverenjem da ona sama ne može da preživi i da joj je potreban potrebna pomoć.
Bežanje, izbegavanje i sigurnosno ponašanje je patološko i održava sve neuroze. Zbog toga je neophodno eliminisati ga.
Autor teksta
Žarko Petrović
Psihoterapeut i vlasnik kabineta www.psihološkos-savetovaliste.com i www.kabinetagora.rs
Youtube kanal https://www.youtube.com/@ZarkoPetrovicpsihoterapeut
Serbian 
English 
