Često u psihološkoj literaturi nailazimo na termine koji deluju veoma slično, koriste se u sličnom kontekstu, govore o sličnim stvarima, a zapravo imaju potpuno različito značenje. Da bismo shvatili zašto je ovo tako, moramo bliže da objasnimo razvoj ovih termina i njihove definicije, te ćemo to uraditi i danas kada je reč o neurozama i neuroticizmu.
Kroz istoriju, ljudi su na različite načine klasifikovali duševne bolesti. Jedan od glavnih načina klasifikacije duševnih bolesti, koji je manje zastupljen danas ali je i dalje veoma uticajan, jeste podela duševnih bolesti na neuroze i psihoze. Termin neuroza pokriva grupu različitih duševnih bolesti, i on je najviše korišćen sa kraja 19. veka i početkom 20. veka. Neuroze se fundamentalno razlikuju od psihoza i smatramo ih za odvojene kategorije. Godine 1980. termin neuroza je izbačen iz Američke klasifikacije duševnih bolesti (eng. American Psychiatric Association’s Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, DSM-III) i od tada kreće manje da se koristi. Umesto njega, bolesti su kategorizovane na drugačiji način, predominantno na osnovu simptoma. Pa tako danas imamo anksiozne poremećaje, depresivne poremećaje, opsesivne poremećaje, bipolarne poremećaje, itd. Ovi poremećaji podrazumevaju probleme na nivou osećanja, mišljenja, i funkcionisanja u socijalnim odnosima, i glavna stvar koja ih razlikuje jesu osećanja koja su najučestalija i najviše ometaju pojedinca (na primer, ako su u pitanju anksiozni poremećaji, to su osećaji straha, uznemirenosti, nervoze, i uplašenosti u različitim svakodnevnim situacijama). Iz ovoga možemo zaključiti da je termin neuroza potekao iz kliničkog okruženja, tj. okruženja u kojem se radi sa pacijentima, i koristi se u dijagnostičke svrhe. Kao i kod većine stvari u nauci, i kod neuroza nemamo jednoglasnu saglasnost o korišćenju termina između naučnika i kliničara, te neki i danas koriste termin neuroza, iako nije toliko rasprostranjen kao ranije.
Sa druge strane, reč neuroticizam dolazi iz oblasti psihologije ličnosti (za razliku iz kliničke psihologije i psihijatrije kao što je neuroza) i podrazumeva jednu od crta ličnosti koju neko može da ima, a ne dijagnozu. Neuroticizam se može naći kao crta ličnosti kod mnogih teorija ličnosti (u psihologiji nemamo jednu teoriju o tome šta je ličnosti i koji su joj elementi, već različite teorije koje se baziraju na različitim principima) i definicije neuroticizma variraju. Na primer, u teoriji ličnosti Velikih Pet (na eng. Big Five Theory) neuroticizam predstavlja tendenciju ka negativnim psihološkim i emocionalnim stanjima. Osobe koje na testu teorije ličnosti imaju visoke skorove na crti neuroticizma češće se osećaju anksiozno, uplašeno, besno, tužno, i usamljeno nego osobe koje imaju niže skorove na crti neuroticizma. U nekim teorijama je izražen neuroticizam definisan kao tendencija da se reaguje negativno na spoljašnje stimuluse, dok slabo izražen neuroticizam podrazumeva emocionalnu stabilnost, pozitivnost, i dobru prilagodljivost.
Psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti u praksi uzimaju u obzir crte ličnosti kada govore o izlečenjima duševnih bolesti, a određene vrste psihoterapije se fokusiraju konkretno na same crte ličnosti kao metod izlečenja. Dakle, neuroza predstavlja grupu različitih duševnih poremećaja, dok neuroticizam podrazumeva crtu ličnosti da se reaguje negativno. To negativno reagovanje nekada može da bude povezano sa određenim duševnim bolestim, te na primer osobe koje imaju određenu duševnu bolest (na primer, depresivni poremećaj) imaju visoke skorove na neuroticizmu, ali ne mora uvek da bude tako. Neko može da ima blago ili srednje izražen neuroticizam, bez da ima dijagnostifikovanu duševnu bolest koja potpada pod grupom neuroza.
Testovi ličnosti i merenje crta ličnosti imaju svoju kako istraživačku tako i kliničku svrhu, ali sve zavisi od razloga pojedinca koji se javlja na takvo testiranje. Psihoterapijom se neuroticizam može smanjiti, i različite psihoterapijski pravci različito pristupaju tom problemu, ali se to generalno ne smatra kao primarni problem javljanja već stvar koja se uočava sporedno kada su u pitanju određene duševne boelsti. Neuroze su se druge strane, kao grupa duševnih bolesti, jedni od glavnih razloga za javljanje na psihoterapiju, i njih u radu srećemo svakodnevno.
Serbian 
English 
