Koren termina „anksioznost” nalazimo u latinskom jeziku. Povezuje se sa rečima agere koja se prevodi kao stegnuti, i takođe anxietas koja označava brigu i nespokojstvo. U našem jeziku anksioznost ima svoje sinonime u rečima strepnja, osećanje neodređenog straha, unutrašnje teskobe, zebnja. U psihijatriji se ovaj termin nalazi u upotrebi od kraja devetnaestog veka. Anksioznost podrazumeva mučno osećanje u obliku neodređenog straha, iščekivanje nečeg što je neprijatno, zastrašujuće. Ovaj strah, poznat i kao slobodno lebdeći, nije vezan za neki određeni objekat ili situaciju. Osobe koje se sreću s njim, najčešće ga opisuju kao doživljaj unutrašnje napetosti, teskobe, izražavajući bojazan da će se nešto loše desiti njima ili njihovim bližnjima. Neki istraživači (na primer Volpi) iznose pretpostavku da je reč o strahu koji izazivaju draži i situacije za koje čovek nema anatomski razvijena čula da bi ih precizno opazio.
Ono što ovaj strah čini još neprijatnijim je činjenica da je njegov uzrok nepoznat (u nesvesnom), pa se opasnost ne može izbeći, niti se može organizovati racionalna odbrana od nje. Za razliku od anksioznosti, normalni strah ima realan uzrok i javlja se u prisustvu realne opasnosti koja ugrožava telesni, psihički ili socijalni integritet osobe. Anksioznost se razlikuje i od patološkog straha – fobija. Fobije imaju za uzroke bezopasne predmete ili situacije i sam strah je neopravdan, odnosno iracionalan. I pored ovih razlika, između anksioznosti, normalnog straha i fobija postoje i sličnosti. To je pre svega činjenica da svako od ovih stanja predstavlja za organizam signal za uzbunu (opravdanu ili neopravdanu). Takođe, angažuju i istovetne neurohumoralne mehanizme i ispoljavaju se sličnim telesnim manifestacijama. Do određenog stepena, anksioznost predstavlja iskustvo koje je poznato gotovo svakom čoveku. Primeri takvih situacija su mnogobrojni: trema pre takmičenja ili ispita, napetost pre suočavanja sa teškom situacijom, neizvesnost zbog stanja obolelog prijatelja… U takvim situacijama poznato nam je i somatsko ispoljavanje anksioznosti – lupanje srca i drhtanje, bol u želucu… Organizam se nalazi u stanju uzbune, nivo mentalne budnosti je povišen, anksioznost se emituje brzo i na način koji se ne može predvideti. Ova „normalna” anksioznost ponekad prelazi u patološku, a tačan trenutak tog prelaska je često teško odrediti. Istraživači navode da patološku anksioznost karakteriše određena iracionalnost, nemogućnost identifikovanja unutrašnje opasnosti. Organizam je preplavljen nadražajima, što smanjuje efikasnost i remeti svrsishodnost ponašanja. Kriterijumi razlikovanja normalne od patološke anksioznosti su sledeći:
- intenzitet;
- trajanje;
- kontekst (primerenost situaciji, stepenu opasnosti);
- efekti na svakodnevno funkcionisanje i ponašanje.
Pokazatelji anksioznosti su mnogobrojni i osim subjektivnih, razlikujemo i manifestacije u telesnoj sferi i sferi ponašanja. Anksioznost pokreće kognitivne procese da u fokus pažnje dovedu informacije o mogućoj opasnosti i da te informacije podvrgne analizi, kako bi reakcija bila adekvatna i pravovremena. Istovremeno se inhibiraju mentalni procesi i reagovanja koja nisu primerena za takvu situaciju. Na kognitivnom planu često se sreće i pogrešno tumačenje telesnih simptoma straha, precenjivanje opasnosti i potcenjivanje sopstvenih sposobnosti da se uspešno izbori sa istom. Telesne manifestacije su raznovrsne i posledica su aktivacije autonomnog nervnog sistema. Praćene su simptomima od strane kardiovaskularnog, vazomotornog, respiratornog, digestivnog i urogenitalnog sistema, pri čemu se posebno izdvajaju: ubrzan puls (tahikardija), pojačano znojenje (hiperhidroza), proširenje zenica (midrijaza) i ubrzano disanje. Percepcija ovih telesnih manifestacija može pojačati doživljaj straha, koji povratno deluje na telesne senzacije tako što ih pojačava i formira začarani krug. Anksioznost se može ispoljavati i promenama u ponašanju i ta psihomotorna simptomatologija je karakterisana stanjem motornog nemira, tremorom, promenom mimike, zamorom. Te promene u ponašanju mogu predstavljati pokušaj direktnog rasterećenja od neprijatnih emocija. U psihoterapijskom kabinetu Agora na raspolaganju su Vam terapeuti različitih psihoterapijskih škola, koji imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa ovom temom. Ukoliko imate nekih pitanja ili Vas interesuje koji pristup bi bio adekvatan za Vas kontaktirajte nas i zakažite psihoterapijsku seansu ili besplatnu konsultaciju.
Serbian 
English