U prethodnom tekstu pisala sam o mentalnom poremećaju koji je najčešći poremećaj iz grupe psihoza, o uopštenim karakteristikama po kojima se on razlikuje od ostalih psihotičnih poremećaja. U ovom tekstu želim da ukažem na to da postoji više različitih tipova ovog poremećaja, svaki sa svojom specifičnom kliničkom slikom, početkom nastanka, tokom bolesti prognozom lečenja.  To su Dezorganizovana šizofrenija (hebefrenija), Katatona šizofrenija, Nediferencirana šizofrenija, Rezidualna šizofrenija.

    Zajedničko za sve šizofrene poremećaje jeste da je to oboljenje koje podrazumeva gubitak kontakta sa realnošću i skup karakterističnih simptoma kao što su poremećaji u mišljenju i opažanju, neprimereni ili zaravnjeni afekat, izmenjena svest o sopstvenim mislima, osećanjima, postupcima i izmenjeno tumačenje spoljašnjih okolnosti (osoba tumači stvari na izmenjen i često bizaran način), u skladu sa tim govor obolelog može biti nerazumljiv. Česte su halucinacije, naročito auditivne, doživljaj da neko drugi kontroliše njene misli, sumanute ideje, apatija, socijalno povlačenje, pad socijalne efikasnosti, besciljnost, gubitak sposobnosti za emocionalno ispoljavanje. Moram naglasiti da ovo nisu simptomi koji su karakteristični isključivo za šizofreniju, ali  kod osoba sa ovim mentalnim poremećajem uvek postoji neki od ovih simptoma ili više njih udruženo.  Pravimo razliku izmedju različitih tipova šizofrenija.

    Paranoidna šizofrenija. Ovo je najčešći tip šizofrenije. Javlja se kasnije u odnosu na ostale tipove, u srednjem životnom dobu, obično posle tridesete godine. Odlikuje je pre svega postojanje deluzija proganjana i veličine u kombinaciji sa nerealnim, nelogičnim razmišljanjima, tokom vremena paranoidne ideje mogu stvoriti  čvrst sumanuti sistem.  Teme sumanutosti mogu biti različite, neke od sumanutih ideja sa kojima se psihijatri i psiholozi u praksi najčešće sreću su: ideje odnosa i proganjanja, sumanute ideje uticaja, upravljanja spolja, grandioznosti (ideje veličine), sumanutost ljubomore, telesnih promena. Halucinacije su veoma često prisutan simptom kod ovog oblika šizofrenije. Spoljašnji izgled obolelog od paranoidne šizofrenije dugo ostaje nepromenjen i neupadljiv, nema dezorganizovanog govora, niti upadljivog, dezorganizovanog ponašanja.

   Dezorganizovana šizofrenija (hebefrenija) – počinje rano, češće kod dečaka nego kod devojčica. Počinje uglavnom postepeno, ali se nakon toga veoma brzo razvija bogata klinička simptomatologija sa sve izrazitijim povlačenjem, padom  socijalne funkcionalnosti, upadljivim interesovanjem za metafizičkim sadržajima.  Naziva se dezorganizovana zbog dezorganizovanog govora, dezorganizovanog ponašanja i dezorganizovanog, neadekvatnog afekta. Ovo je jedan od najtežih kliničkih oblika šizofreije. Emocije su značajno izmenjene, česti su napadi besa, straha ili bezrazložnog smeha. Raspoloženje je često neprimereno, može biti praćeno kikotanjem ili osmehivanjem. Javlja se nepovezano mišljenje, rasulo misli, bizarnost, groteskno ponašanje, grimasiranje, hipohondrične žalbe. I kod ovog tipa šizofrenije javljaju se halucinacije, naročito akustične, kao i sumanute ideje uticaja i odnosa. Izražene su i telesne promene: gojaznost, hipersekrecija, endokrini poremećaji i drugi. Socijalno povlačenje je ekstremno izraženo kod ovog tipa. Tok bolesti je praktično bez remisija, zahteva dugotrajnu hospitalizaciju, bolest vodi u krajnju dezintegraciju ličnosti (mnoštvo halucinacija, psihička i afektivna praznina, mumlajući, nerazumljiv i nesuvisao govor, rasulo misli).

    Katatona šizofrenija . Ovaj oblik ima karakterističnu kliničku sliku, odlikuje je upečatljivo motoričko ponašanje. Javlja se u formi katatonog stupora ili u formi katatone ekscitacije.

U katatonom stuporu pacijent može ostati satima u stanju potpune nepokretnosti, zauzimajući stav statue, on je mutističan, ne govori. Može da odbija da jede, zauzima položaje bez pokreta, satima stoji u mestu ili leži nepomično. Pacijent je u stanju ekstremne pokornosti i odsustva skoro svih svojevoljnih aktivnosti, radi jedino ono što se nalaže, tačno tako kako se nalaže. Često se javljaju eholalija (ponavljanje sagovornikovih reči) i ehopraksija (ponavljanje pokreta).

Nekada se javlja u formi semistupora (ublaženi stupor) koji karakteriše smanjenje kontakata sa okolinom ili redukcija spontane pokretljivosti. 

Bolesnici zauzimaju čudne položaje, često nekonforne i nelagodne, a ne reaguju ni na bolne nadražaje, iako njihova sposobnost primanja spoljašnjih utisaka nije poremećena.

U formi katatone ekscitacije javlja se motorička hiperaktinost i uzbuđenje, uglavnom impulsivne nepredvidive vrste, stereotipne motorne aktivnosti, koje nisu podstaknute spolja. Pacijent ispoljava intenzivan psihomotorni nemir u kome može biti agresivan i destruktivan. Somatske promene su jako izražene (edemi, hipersalivacija…)

Prognoza je kod ove forme šizofrenije veoma dobra, a relativno retko se sreće u Evropi i Americi.

    Nediferenciranu  šizofreniju karakteriše podmuklo i postepeno smanjivanje interesovanja i odnosa kao i progresivnost u propadanju i osiromašenju ličnosti. Javlja se rano u životu, obično u periodu adolescencije (kraj srednje škole i naredne godine). Karakteristični simptomi za ovu formu šizofrenije su: gubitak asocijacija, afektivni poremećaji, autizam, ambivalencija, abulija (nedostatak volje), gugitak nagonskih dinamizama, kao i gubitak socijalnih potreba. Ovi simptomi se javljaju bez prethodnih jasnih psihotičnih simptoma. Pacijentovim emocijama nedostaje dubina, ideacija je jednostavna i odnosi se na konkretne stvari. Postoji relativno odsustvo mentalne aktivnosti uz prisutno progresivno smanjenje upotrebe unutrašnjih resursa i povlačenje ka jednostavnijim i stereotipnijim oblicima ponašanja. Simptomi kao što su sumanute ideje i halucinacije se redje javljaju, ali u stresnim situacijama njihova pojava je moguća.

Karakteristično je povlačenje iz socijalnog života i opšte nezainteresovanosti, a drugi ljudi ih procenjuju kao ekscentrične i čudne.

Bolest dovodi do osiromašenja i opustošenja ličnosti.

    Rezidualna šizofrenija – ako je pacijent u prošlosti imao najmanje jednu psihotičnu epizodu sa jednim ili više psihotičnih simptoma kao što je npr. bizarno, dezorganizovano ponašanje, rasulo misli, sumanute ideje, halucinacije, a aktuelno nema psihotičnih simptoma onda se smatra da on ima rezidualnu šizofreniju. Prisutna je apatija, emocionalna zatupljenost, socijalno povlačenje, ekscentrično ponašanje, poremećaji u komunikaciji, otežana efikasnost u poslu, bizarne ideje, metaforičan govor. Naglašena je negativna simptomatologija, to podrazumeva: psihomotornu usporenost, pasivnost, nemanje inicijative, retko započinjanje govora, siromašan govor, oskudna neverbalna komunikacija, izbegavanje pogleda, smanjena briga o samom sebi, zanemarivanje spoljnog izgleda, zaravnjeni afekat, slabost volje, slabost pažnje, kognitivni deficit. Karakteristično za ove negativne znakove je da su manje dramatični u svom ispoljavanju od pozitivnih, ali su terapijski rezistentniji. Neki pacijenti mogu pod uticajem tretmana i remisije da obavljaju neke poslove i mogu da pokazuju relativno zadovoljavajuće socijalno prilagodjavanje.

     U terapijskom kabinetu Agora u Nišu radimo i sa ovim opisanim dijagnostičkim kategorijama, sa osobama koje su u tretmanu lečenja medikamentima, u korelaciji sa lekarom, psihijatrom koji ordinira medikamentoznu terapiju i koji sa svoje strane prati tok bolesti pacijenta.

Leave a Reply