Često mi na terapiju dođu mladi ljudi sa namerom da prevazidju različite simptome anksioznosti, gubitka volje, energije, slabosti mišića, ubrzanog rada srca, povremenih napada panike, konstantne zabrinutosti, osećaja težine, stalnom potrebom za hranom ili oslabljenim apetitom, narušenim snom, nezadovoljstvom..

     Razlozi javljanja ovih i drugih simptoma su različiti i moja je preporuka traganje za individualnim razlozima neurotičnog konflikta. Ipak u ovom tekstu poželela sam da izdvojim i opišem nešto što sam u svojoj dosadašnjoj praksi često mogla da uočim kod ove grupe ljudi, a to je takozvani sindrom Petra Pana ili u ženskoj verziji Male Princeze. Oni mogu prolaziti kroz život bez većih briga, njihove brige počinju kada se suoče sa izazovima odrastanja. Kod nekog ta faza otpočne bolešću ili smrću jednog od roditelja, kod nekih onda kada roditelji izgube interesovanje da i se i dalje na isti način staraju o svom sada već odraslom detetu, ipak najčešće su situacije u kojima osoba sama doživi da je došlo vreme da brine o sebi. Karakterističan period u kome se strah od odrastanja javlja je obeležen završetkom škole, preuzimanjem jedne nove uloge koja sa sobom nosi veliki broj različitih izazova i odgovornosti kao što su: napuštanje porodičnog gnezda, samostalni život, planiranje budućnosti, nalaženje adekvatnog posla, ostvarivanje uspeha na poslu, izbor partnera, novi životni prostor, planiranje potomstva i mnogi drugi. Ove osobe odrastaju ili kao najmladje dete u porodici, ili omiljeno ili ono koje je prećutno odabrano da uvek ostane tu i vodi brigu o roditeljima, često dete roditelja koji su bili prezaštićujući. Želeći da uvek ostane prihvaćeno i voljeno, ovo dete odlučuje da nikada neće odrasti. Iako se ova odluka zaboravi, ona ostaje zabeležena i aktivna na nesvesnom nivou kao neko pravilo koje osobu sprečava da odraste. Kada život postane težak, osobe sa ovom nesvesnom odlukom nadju novu osobu koja će o njima brinuti. Osobe sa ovom zabranom često dugo studiraju, najčešće bez ikakvog objektivnog razloga, samo postane teško kako krene da se nazire kraj i ovom poslednjem opravdanom razlogu ostajanja u ulozi deteta. Ove osobe pričaju o svojim brigama, očekujući, mada toga često nisu svesni, da im neko drugi ponudi rešenje. Rodjaci i prijatelji ovih osoba doživljavaju ih kao nekoga ko nema problema, kome sve ide lako. Ako nema nikoga ko bi im mogao pomoći, oni bivaju preplavljeni strahovima i brigama. Intenzivno brinu i misle, ali ih zabrana sprečava u tome da donose odluke i budu efikasni. Brige im nisu niodkakve koristi zato što ih koriste kao zamenu za delanje, čak često sebe prekorevaju zbog toga što premalo brinu, kao da bi to rešilo problem i pogrešno povezuju (poistovećuju) odraslost sa brigom i zabrinutošću. Osoba sa  zabranom na odrastanje koja je majka, brine se da neće imati novca da kupi deci neke stvari koje su im potrebne, ali se ne trudi da nadje dodatni način kako da zaradi novac ili da proba da sama nešto napravi ili pretraži buvljak i rasprodaje da bi kupila ono što može da priušti. Ona ima doživljaj da je samim tim što je brinula uradila sve što se od nje može očekivati. Neki ljudi će se složiti sa njom i reći: Jadna žena, kako se samo brine oko dece. Neko će se možda čak toliko sažaliti da će joj kupiti ili dati potrebne stvari. Ovo nije dobro jer samo trenutno rešava problem, a osobu ostavlja sa još dubljim osećajem sopstvene nemoći koji nije u skladu sa njenim realnim mogućnostima. Sa svakim novim iskustvom ovog tipa u kojem ponavlja staru šemu, osoba ostaje još dublje zaglavljena u svom uverenju da su drugi sposobniji od nje i da ona nije u stanju sama brinuti o sebi i drugima.

Ove osobe dobijaju ljubav zato što su slatki, a ne zato što su kompetentni. Niko im ne kaže ,,Kako ti dobro vodiš računa o sebi” niti ,,To je bio težak posao, a ti si ga zaista dobro obavio”. Njima kažu ,,Uradiću to umesto tebe”, a ne ,,Možeš ti to i sam“, ovo poslednje je za njih naročito značajno da dožive i prihvate.

    Nije jednostavan rad  na zabranama, one su usvojene davno, često još na preverbalnom nivou i kao takve nisu dostupne zreloj logici, osoba ih doživljava kao unutrašnje ograničenje, kao nešto sa čim mora živeti, kao nešto što je njena odlika. U psihoterapijskom kabinetu Agora u Nišu radimo psihoterapijski sa svakom zabranom koju identifikujemo kod pojedinačnog klijenta. Zabrana ,,Ne Odrasti“ se sreće kod osoba oba pola u bilo kojoj starosnoj dobi. Ja sam se odlučila u ovom tekstu prikazati je u onom obliku u kom je ja najčešće srećem kod klijenata koji mi se obraćaju za pomoć. Ideja mi je bila da je bliže opišem kako bi je čitalac mogao identifikovati kod sebe ili neke sebi bliske osobe i želela da ponudim neke od tehnika pomoću kojih je moguće raditi na ovome.

    Važno je prepoznati snage ličnosti ili jaka mesta klijenta, jer podržani njima možemo krenuti u ostvarivanje željene promene. Sasvim je sigurno da su ljudi koji su usvojili ovu zabranu bili voljeni. Možda to nisu sve vreme osećali kao ljubav, jer je mogla biti skrivena ispod gomile saveta, ali je činjenica da su bili voljeni. Osim toga, oni umeju da budu oduševljeni, zabavni, lepi, srećni i prijatni za društvo. Umeju da se igraju i zabavljaju, upoznali su radost još kao deca. Zanimljivi su i kao takvi umeju da nauče one koji su njihova ,,Vendi“ da i oni pored njih nauče da lete, maštaju i da uživaju. Ono što se može dogoditi je da ove osobe preplavljene strahom od života koji je pred njima, a sa kojim se osećaju nespremno da se uhvate u koštac, ostanu bez uživanja i radosti.

    Ako prepoznajete sebe u dosadašnjem opisu zapitajte se: ,,Da li ću voleti sebe kada svoj rast i razvoj uzmem u svoje ruke, kada prihvatim svoju realnu moć i svoju odgovornost. Prisetite se osećaja oduševljenja kada ste učili nešto novo (da plivate, čitate, vozite bicikl, rolere, naučili neku novu igru ili instalirali program na računaru…) Dopustite sebi da osetite ponos zbog svog postignuća. Vežbajte da kažete sebi: Uspeo sam! Osetite uzbudjenje zbog uspeha i čestitajte sebi. Zatim se vratite još dalje u prošlost, u vreme kada ste naučili da hodate i pretvarajte se da se toga sećate, zamislite da ste pali, pa ponovo ustali bez ičije pomoći. Čestitajte tom detetu i dozvolite mu u fantaziji da oseti radost zbog toga što će nastaviti da raste, uči i radi razne stvari. Svake noći, pre nego što zaspite, zamislite da je to dete godinu dana starije i u mašti proživite ili zamislite postignuća svojstvena tom dobu. Čestitajte sebi  zbog tih postignuća i nezavisnosti. Dok ovo radite može se desiti da se setite scene u kojoj je vaš rast bio osujećen. Ako otkrijete takve scene kažite sebi da ne morate biti zaglavljeni. Smislite kako biste voleli da se ta scena zavrsila i primenite ovu fantaziju na svoj stvarni život, zamislite kako biste resili neku trenutnu situaciju da se scena iz proslosti završila tako kako je sada vidite. Dalje zamislite kako razgovarate sa značajnom osobom iz prošlosti, npr: ,,Tata, neću da budem tvoja dobra devojčica, hoću da donosim svoje odluke!“ ili ,,Pokušao sam da ostanem adolescent zato što mi je to vreme bilo najlepše. Ali više ne. Preraso sam te godine.“

   Možda nekome iz vašeg okruženja i dalje odgovara da budete bespomoćni. Nemojte sabotirati sebe verujući da se ne možete promeniti sve dok za to ne dobijete odobrenje spolja. Vi se možete promeniti bez obzira na to šta radi i kako reaguje bilo ko iz vašeg okruženja.

   Sada, dozvolite sebi da tragate za rešenjima, a ne za razlozima za brigu. Pohvalite sebe za bilo šta novo što ste danas naučili ili uradili. Smislite nove stvari u kojima ćete se okušati.

     Neki ljudi u zrelom životnom dobu koji nikada zapravo nisu odrasli, često se suočavaju sa problemima svakodnevnog funkcionisanja jer nisu naučili da vode računa o svom tekućem računu, da se izdržavaju, brinu o deci… Preporuka je najpre rešiti najvažnije probleme uz stvarnu pomoć, umesto pristajanja na prezaštićivanje od strane drugih. Važan aspekt rasta i razvoja je i pronalaženje i prihvatanje profesionalne pomoći lekara, pravnika, bankara, psihoterapeuta i drugih stručnjaka. Obratite posebnu pažnju na to da ne birate one koji se ponašaju previše pokroviteljski i koji pokušavaju da misle umesto vas, jer biste time ometali promenu i ponavljali staru semu.

https://pxhere.com/en/photo/1087837?utm_content=shareClip&utm_medium=referral&utm_source=pxhere

Оставите одговор