Pripadanje određenoj adaptaciji ne znači nužno prisustvo patologije. Osoba može da ima bilo koju adaptaciju i da se nalazi na bilo kom kontinumu u okviru spektra mentalnog zdravlja. Adaptacija kreativnog sanjara podrazumeva nenametljivost i skromnost. Drugi ga opisiju kao poslušnog, ljubaznog, mirnog. Može posedovati umetničke sklonosti. Takođe, osobe sa ovom adaptacijom ispoljavaju interesovanja za religiju, filozofiju i nauku. Biraju usamljenička zanimanja. Drugima mogu delovati ponekad i ekscentrično, ili rezervisano. Ekscentričnost je ponekad prisutna i u njihovom oblačenju.
Neretko su imali okupirane i prezauzete roditelje koji im nisu pokazivali dovoljno pažnje. Još u ranom detinjstvu su odlučili da od roditelja ne traže ništa. Oni su pokušali da nemaju potrebe i da budu jaki. U detinjstvu su bili zanemareni i veruju da ni ne bi imali te potrebe da su stvarno bili OK. Razvojni zadatak oralne faze je razvijanje bazičnog poverenja i bezbedno vezivanje za druge. Ovakve osobe nisu završile taj zadatak što je potrebno da rade u sadašnjosti. Svoje potrebe su zadovoljavali u mašti i razvili unutrašne resurse.
Zabrane koje su dobijali u detinjstvu jesu: ,,Ne osećaj”, ,,Ne pripadaj”, ,,Ne budi (mentalno) zdrav”. Posledica toga je da dete razvija negativnu percepciju sebe ,,Ja nisam OK” (jer je deficitarno u zadovoljenju potreba) i “Ti nisi OK” (jer mi ne daješ ono što mi je potrebno). Anksioznost i patnju potiskuju i guše i nauče da se osećaju otupelo. Napetost je posledica blokade velikog dela energije kako ne bi krenuli za drugim ljudima jer se boje da će druge opteretiti svojim potrebama, da će ih odbaciti I da će to uticati na njihovu egzistenciju.
Preteterano su skloni sanjarenju, ali svoja razmišljanja ne sprovode u delo uvek. Realnost zamenjuju svetom mašte. Introvertni su i izbegavaju komunikaciju. Naučeni da se utope u pozadinu, tek pod velikim stresom brinu o svojim potrebama, još u ranom detinjstvu emotivno zanemareni, naučeni da budu jaki. Nazivaju ih stoicima.
Ne preferiraju površna druženja. Iz povlečenja se prebacuju na bliskost, preskačući sve između. Od partnera očekuju da im nadomesti sve ono što im je nedostajalo u detinjstvu i često upadaju u zavisne I simbiotske odnose. Pripadaju okupirajućem tipu partnerske vezanosti, u veze ulažu dosta, ali zameraju ukoliko njihove potrebe nisu zadovoljene. Teško verbalizuju svoju potrebu za pažnjom, iako im je mnogo bitna.
Bez obzira da li se bavimo psihoterapijom bitno je da posmatramo druge, da imamo sluha za tuđe potrebe i želje kao i da budemo negujući jedni prema drugima. Ponekad lepa reč, pažnja ili kompliment nas ne koštaju ništa a drugome mogu značiti više od bilo kakvog materijalnog bogatstva…
Literatura:
Vann Joines and Ian Stewart (2002). Personality adaptions
Serbian 
English 
