Većina nas ima mnogo stresa u svakodnevnom životu, nemamo vremena da sednemo i razmislimo a kamo li da odemo na neki odmor, a čak i kada se nalazimo na odmoru naše misli su i dalje usmerene na sve što treba da uradimo, završimo. Sve što nije završeno, nije odrađeno na vreme i sve što nas čeka kada se vratimo kući. Kući je često buka, od dece, ljubimaca, ili buka od misli i doživljaja koji nas ostavljaju umornima čak i u periodu koji služi za odmor.

Želela bih da vam predstavim jednu tehniku koja može pomoći u bilo kojoj stresnoj situaciji i koja može dati oduška čak i kada se odvijaju stresni intrapsihički procesi, koja može pomoći i kod napada panike i anksioznosti. Tehnika se zove *moje sigurno mesto*.

Predlažem da ovo koristite ako možete svake nedelje, ali svakako kada vam je teško i kada osećate napetost ili anksioznost ili osećate da ste blizu paničnog napada. Ili kada vam prosto treba odmor od svakodnevnice, od posla, života u kući ili kada ste usamljeni i potrebna vam je podrška i društvo a niste u mogućnosti da pričate sa nekim.

Bitno je da legnete ili sednete negde, da budete u udobnom položaju i počnete da dišete duboko: pet sekundi udisaj, pet sekundi izdisaj.

Sve ostalo  što vam treba je mirno mesto i jedno deset minuta koncentracije kako bi završili vežbu. Počnite tako što ćete zamisliti prvo prostor u kome se osećate najlepše. To ne mora biti realan prostor. Može biti neka šuma, neko more, nešto potpuno zamišljeno. Zatim zamislite sebe kako koračate, prolazite kroz vrata i ulazite u taj prostor. Šta sve vidite oko sebe? Koje boje su prisutne? Da li ima zvukova? Da li nešto možete da osetite, dodirnete… U tom prostoru nalazi se nekakvo mesto za sedenje, ili ležanje. Kako ono izgleda? Vidite sebe kako koračate i idete ka njemu. Sedite, lezite, probajte da osetite taj mir, tu bezbednost ovog skrivenog mesta. Videćete pored sebe da se nalazi nekakav predmet. Može izgledati bilo kako i u tom predmetu ima jedna skrivena pregrada, za nju znate samo vi, to je potpuna tajna. Unutar pregdrade se nalazi jedna kutija, ili možda kovčeg ili možda svežanj papira, polako otvorite tu skrivenu pregradu i uzmite šta se nalazi unutra. Polako, sedeći na udobnom mestu u ovom skrivenom prostoru otvorite tu kutiju. U njoj se nalaze sve lepe uspomene iz vašeg života. Tu su predmeti, fotografije, tu se nalazi sve lepo što volite i što se nalazi u vama. Polako krenite da gledate te predmete, uzmite jedan po jedan u ruku, osetite ih, setite se za šta vas vezuje, pokrenite sećanja, uživajte u bezbednosti tih skrivenih uspomena do kojih niko osim vas ne može da dodje. Listajte slike, setite se šta se dešavalo kada su one slikane, šta ste čuli, videli, osetili. Gledajte čega još ima u toj kutiji, da li i u njoj ima neki skriveni deo, nešto što je velika tajna za koju znate samo vi a koja vam daje radost. Uživajte sa svojim uspomenama, slušajući sve divne zvukove koji vas okružuju u ovom skrivenom prostoru u kome ste sami i bezbedni. Izaberite jedan predmet iz te kutije koji ćete poneti sa sobom i koji će biti sa vama tokom sledeće nedelje, ali sa obećanjem da ćete ga vratiti nazad jer pripada tom mestu, toj kutiji i tom prostoru. Pažljivo birajte šta vam treba te sledeće nedelje, nešto što donosi sreću, nešto što donosi mir, nešto sto će vas paziti i biti vas saputnik, slika nekoga ko će biti uz vas cele nedelje. Stavite taj predmet ili sliku ili osećanje u džep, znajući da ga niko osim vas neće videti, niko neće znati da je tu, samo je vaše i samo za vas. Obavezno vratite kutiju na svoje mesto i ostanite u prostoru povezani sa svojim predmetom ili emocijom koliko možete, a zatim polako zamislite kako ustajete i lagano koračate ka vratima i napuštate ovo skriveno vaše sigurno mesto sa obećanjem da ćete se vratiti kada god vam zatreba jer ono je uvek tu za vas. Izađite i zatvorite vrata za sobom. Polako kada ste spremni otvorite oči.

Leave a Reply