II deo
Kao što sam pomenula u prvom delu ovog teksta, partnerski problemi su sve češće, bar u mojoj praksi, uzrok dolaska na terapiju. U Kabinetu Agora organizujemo grupe u kojima je rad fokusiran na partnerske odnose, radimo sa parovima i idividualno. U ovom i prethodnom tekstu prenosim deo svog iskustva o tome koje su kategorije problema, koji potiču iz partnerskih odnosa, sa kojima mi se klijenti najčešće javljaju, kako oni izgledaju i neke preduslove za njihovo prevazilaženje. Naglašavam da je ovaj tekst nije vezan za teoriju, niti istaživanje već je moj lični doživljaj problema partnerskih odnosa na osnovu rada sa klijentima.
Ljudi koji dođu na psihoterapiju ili savetovanje imaju probleme, bar je to moje iskustvo, koji mogu da se svrstaju u 4 kategorije:
- Strah (uglavnom problemi u nalaženju, zadržavanju partnera)
- Komunikacija (uglavnom problemi očekivanja, nerazumevanja)
- Simbioza (uglavnom problemi vezani za odgovornost, posesivnost, ljubomoru)
- Izbegavanje intimnosti (neiskrenost, sakrivanje, psihološke igre, igre moći, manipulacije,…)
U prvom delu teksta sam se bavila nekim problemima koji proizilaze iz straha i komunikacije, a ovde se bavim problemima simbioze i izbegavanje intimnosti.
Simbioza
Problemi vezani za simbiozu su oni koji se vrte oko međuzavisnosti, i ja ih tretiram kao probleme preuzimanja odgovornosti za sebe (mada ih klijenti na početku gotovo nikada tako ne sagledavaju).
O čemu se radi? Pojednostavljeno gledano, simbioza je način da se bude u odnosu tako da ja vršim neku funkciju za tebe i ti vršiš neku funkciju za mene. Simbioza je funkcionalna između mame i bebe u prvim mesecima života, a već od 6og meseca beba počinje da radi neke stvari za sebe i mamin posao je da polako izlazi iz simbioze i da omogući detetu da u potpunosti izađe iz nje do kraja adolescencije. U partnerskim odnosima najjednostavniji primer je kliše braka u kome je isključivo muž odgovoran za finansijsku stabilnost dok je isključivo žena odgovorna za brigu o porodici, i njihove odgovornosti se u tom pogledu nikada ne menjaju. Ovakav odnos naravno može da bude stvar dogovora i nije nužno simbioza. Kod simbioze, u ovom primeru, žena će biti uverena da nije sposobna da obezbedi ili učestvuje u obezbeđivanju finansijske sigurnosti, dok će muž verovati da nije sposoban da obezbedi ili učestvuje u obezbeđivanju brige za porodicu. To ih drži zaglavljenim u odnosu – jer ona ne može da zaradi za hranu, a on ne može da spremi hranu koju je kupio, te oboje umiru od gladi ako se odvoje. Primer možda deluje banalno, ali osobe u simbiotskim vezama imaju doživljaj toga da ako nisu sa svojim partnerom gube funkciju koja je ključna za njihov život i zato se grčevito drže za partnera.
Probemi koji proizilaze iz ovoga su ljubomora, posesivnost, proveravanje, zanemarivanje drugih značajnih odnosa, preokupiranost vezom, konstantna zabrinutost za vezu ili partnera, i slično. Simbioza je očekivana i uobičajena u prvim fazama formiranja odnosa sa partnerom, ali i sa prijateljima, grupama (novi kolektiv, hobi i slično), ali posle nekog vremena je neophodno da se odvojimo i potvrdimo svoj lični identitet – ja sam ja i ti si ti, i tako možemo biti u odnosu. Ovo se razlikuje od simbiotskog „Mi“ koje ide sa tim da ne puštate partnera iz vida jer kad niste zajedno imate utisak da deo vas nedostaje. To je naravno romantična ideja koja nam često „prodaju“ kao pravu ljubav, a koja je, bojim se, neodrživa u realnosti, jer mi uglavnom volimo da imamo svoj lični identitet za koji smo se izborili i teško nam je da dugo postojimo kao „mi“ (na posletku – „Svako hoće da oljušti svoju bananu“). Takođe, jako je malo verovatno da ćete imati životnu situaciju koja će da omogući da vam partner stalno bude u vidokrugu (isti posao, društvo, odnos sa porodicama, interesovanja, hobiji…), što znači da dok ste u simbiozi neće biti lako da se opustite jer vam je noga, ruka, srce, duša potpuno van kontrole i zaštite, na drugom kraju grada u kafani sa drugarima/cama. Verujte mi stalna napetost uglavnom nije dobra osnova za odnos pun uživanja.
Najbitniji zadatak ovde je da prihvarite jednostavnu istinu da ste vi odgovorni za sebe i da možete da se pobrinete za sebe u svakom slučaju, bili sami ili sa nekim. I onda u miru izaberete da budete sa svojim partnerom/kom, da se ponekad i za neke stvari oslonite na njega/u i da dozvolite da se oni za neke stvari oslone na vas. Na kraju da bi ostvarili kontakt i intimnost potrebno je da postojim Ja i da postojiš Ti i da postoji mesto na kome se srećemo.
Izbegavanje intimnosti
Intimnost, u pogledu odnosa, jeste ono što najviše želimo, takav kontakt sa drugim koji je iskren, otvoren, intenzivan je razlog zbog koga uopšte ulazimo u odnose. Paradoksalno, jako često u partnerskim odnosima to je ono od čega se ljudi kriju.
Pošto nam je intenzivno prepoznavanje koje dolazi iz intimnosti neophodno, a intimnost neretko zastrašujuća, mi nalazimo alternativne načine na koje možemo sebi da ga obezbedimo. Te načine u transakcionoj analizi zovemo igrama, mada je to jedan od termina koji se prilično odomaćio u svakodnevnom govoru. Igre su nesvesne, predsvesne ili svesne manipulacije koje imaju za cilj da „na prevaru“ izvuku dobit za igrače. Dobit je intenzivna pažnja (uglavnom negativna), uzbuđenje, to da ispunjavamo vreme sa partnerom i sa drugima pričajući o partneru, da se osećamo loše, da potvrdimo neko svoje uverenje o sebi, drugima i svetu. Zato što je dobit velika mi biramo da se okružimo kompatibilnim igračima, što znači da ćemo za partnera/ku izabrati nekoga ko igra iste igre, ali sa druge strane table.
Najčešće igre u partnerskim odnosima sa kojima se srećem su „Da nije bilo tebe“, „Treskanje vratima“, „Doš’o/la si mi na zicer, đubre“, „Ajde pobijte se vas dvojica/dve“, „Šutni me“, „Femkanje“, „Jadan/a ja“… i igre moći „Sve ili ništa“, „Laži“ (masne, statističke, očigledne, logičke…), „Zastrašivanje“, pasivne (nisam znao/la, duguiješ mi, igranje žrtve…). Partnerski odnosi su kao što vidite vrlo plodno tle za igranje igara.
Igre se ponavljaju opet i opet na isti ili sličan način (pa vam se čini kao da stalno vodite isti razgovor, ili imate istu svađu), sadrže caku ili obrt (pa ste zbunjeni na kraju, jer vam nije jasno kako ste stigli tu gde ste stigli) i služe kao zamena za intimnost (obezbeđuju intenzivnu pažnju i prepoznavanje).
Kako to izgleda? Na primer „Da nije bilo tebe“ je dugogodišnja „zabava“ – on i ona su u vezi ili braku; ona želi da uči ples, ide na plivanje, putuje, studira nešto novo i slično; on to ne dozvoljava, bilo da otvoreno zabranjuje, bilo da manipulativno onemogućava; ona ostaje nezadovoljna, ali ništa ne preduzima osim što prebacuje „da nije bilo tebe“ i sa drugaricama „da nije bilo njega“; on se oseća krivim što je ona nesrećna i to nadoknađuje, na primer, poklonima. Bern je opisao slučaj žene koja je usled terapije krenula na ples i na plivanje što je želela godinama, a muž joj nije dozvoljavao, da bi otkrila da ima patološki strah od plesnog podijuma i davljenja u vodi. Ovo je jasna ilustracija kako igre, tako i dobiti.
Zato što intimnost može biti zastrašujuća, ljudi jako teško odustaju od igara koje igraju, a često odbijaju da prihvate da imaju bilo kakvu odgovornost za svoje učestvovanje u igri, nego krive onog drugog (još jedna dobit – onaj drugi je kriv za to što je meni ili nama loše). Ljudi koji ne ulaze u igre ili koji lakše odustaju od njih ne preuveličavaju svoju, niti tuđu snagu ili slabost, ne rade za druge ono što ovi mogu sami za sebe, ne kritikuju i ne proganjaju kada se to od njih ne trazi, ne izigravaju žrtvu koja nije u stanju da se pobrine za sebe ili da se nosi sa životom, tačnije preuzimaju odgovornost za sebe a odgovornost za druge prepuštaju tim drugima.
I na kraju, ako ste našli svoje iskustvo u ovim tekstovima ili osvestili neke drugačije teškoće koje imate u partnerskim odnosima, zapamtite da se oni prevazilaze i rešavaju. Nekad je dovoljno da budete strpljivi i da obraćate pažnju na to šta se dešava, nakada je potrebno minimalno prilagođavanje načina komunikacije, nekad je potrebna edukacija, nekad podrška, nekad psihoterapija ali kako god i šta god da je potrebno to je dostupno i naraspolaganju, potrebna je samo volja da se time bavite.
Serbian 
English