U ovom tekstu bavim se psihološkim faktorima koji otežavaju odgovorno odlučivanje u vezi pandemije korona virusa. Takođe možete naći predloge za to kako sebi da olakšate socijalno distanciranje i linkove ka online resursima koji su vam dostupni kao pomoć i podrška. Tim kabineta Agora zbog izazova socijalnog distanciranja kao podršku zajednici otvara dodatne besplatne termine za psihološku prvu pomoć.

Gledam u ovu praznu stranicu i uopšte ne znam odakle bih počela… Situacija u kojoj smo se našli, je u velikoj meri neizvesna, nekima zastrašujuća, drugima frustrirajuća… Neki zatvaraju firme, ostaju bez posla… Neki se razboljevaju i svakog dana ih je sve više… Informacija ima sa svih strana, neke su optimistične, neke pesimistične, neke su dobre, neke loše, neke su istina, neke laž.

Neki psihološki faktori otežavaju situaciju…

Ono što je veliki problem je informacija da ako se zarazite virusom COVID-19 može da se desi da imate blagu temperaturu i kašljucate nekoliko dana ili možete da umrete. Ovo dovodi do toga da oni koji su skloni negiranju kao mehanizmu odbrane računjaju da će da kašljucaju i nije im jasno što svi prave toliku frku, dok će oni koji su skloni katastrofiziranju da računaju da ćemo svi da pomremo i shodno tome prave frku. Ovi između, a njih je dosta, će uglavnom da se klackaju između ova dva, već u zavisnosti kako su kad raspoloženi i kakve su informacije došle do njih. 

Dodatni problem u ovoj situaciji je period inkubacije, koji nas najblaže rečeno zeza, jer mi nismo skloni da povezujemo uzrok i posledicu koji su udaljeni, naročito kada je opasnost u pitanju. Što su dve stvari vremenski bliže verovatnije je da ćemo da ih povežemo, 14 ili 28 dana je previše daleko. Zbog toga je nekim ljudima teško da poslušaju instrukcije koje traže od njih da promene sebi način života, da ograniče kontakt sa ljudima, da ne rade, zbog nečega što bi moglo nekom drugom da se desi za dve, tri nedelje… to je jako teško prepoznati kao neposrednu opasnost. Teško je reagovati sad na opasnost koja će možda da dođe za par nedelja.

I treća stvar koja nikako ne pomaže je to da smo, kako god pogledate svi u jakom stresu, bez obzira na to da li minimizirate ili preuveličavate pretnju. Neizvesnost vezana za to da li ćemo se razboleti mi ili neko blizak nama, promena rutine, prekid nekih kontakata, intenziviranje nekih drugih kontakata, neizvesnost vezana za posao i novac, neizvesnost vezana za brašno i toalet papir… Ovo znači da nam je, u najmanju ruku, teško da budemo sada i ovde i mislimo racionalno, i dovodi do toga da su nam reakcije automatske (nepromišljene) i da dolaze iz starijih struktura u mozgu što znači da nisu primerene odraslim ljudima. Naše društvo se u kompletu oslanja na to da odrasli ljudi donose odluke i biraju ponašanja iz neokorteksa, kad se neokorteks, usled stresa, isključi – kupite gomilu toalet papira koji vam ne treba i verovatno na kratko imate osećaj sigurnosti, a jedino što ste realno postigli je da se vaše komšije kaju što nisu instalirali bide na vreme. Pored toga što ne mislimo racionalno, stres nas iscrpljuje, naročito kad je neprestano prisutan. A stres koji nas iscrpljuje obara nam imuni sistem i čini da smo podložniji razboljevanju i težoj kliničkoj slici ako se razbolimo.

I šta s tim?

Prva stvar, je da poštujete preporuku da ostanete kući i da se socijalno distancirate koliko je moguće, bez obzira na to kako doživljavate ovu situaciju, bez obzira na to da li ste u riziku, bez obzira na to da li je virus veštački ili prirodan, bez obzira na planove tajnih društava i farmaceutskih kuća, bez obzira što više ljudi pogine u saobraćajnim nesrećama (svaka smrt je previše ako ste mogli nešto da uradite da je sprečite, zar ne?)… Ostanite dakle kući bez obzira. Nije bitno kako je situacija nastala, sad je tu i zadatak nam je da se ponesemo sa tom situacijom – tako što slušamo razumne preporuke koje kažu – socijalna distanca i pojačana higijena su ono što možete da uradite da pomognete.

E sad, kad ste doneli odgovornu odluku da ostanete kući – pitanje je kako da to preživite sa najmanje posledica. Bilo je puno postova koji pozivaju na pozitivan stav i na to da sagledate situaciju drugačije i videćete da je ovo ustvari dobro. I to su lepi postovi… Međutim nisam sigurna koliko su vam od pomoći kad se osećate zaglavljeni u situaciji iz koje ne možete da izađete, kad vas porodica preplavi jer ste non stop zajedno i neminovno je da počnu “da vam idu na živce”, kad deca “podivljaju” jure, viču, skaču, svađaju se, što deca naravno i inače rade i treba da rade, samo obično vam je dostupna veća površina za te aktivnosti (park na primer), kad vam je potrebna pauza, kad vam je dosta svega… 

Niste dužni da budete stalno dobro raspoloženi i srećni ni u redovnim situacijama, a kamoli u ovoj. Prirodno je da ste uplašeni, razdražljivi, ljuti, tužni, zabrinuti… ma šta god. Neprijatna osećanja nisu loša i ne znače da ste negativni i da nešto radite pogrešno. Ona samo znače da vam nešto u situaciji ne odgovara, da vas ugrožava, što je trenutno svakako istina. Međutim ne bi valjalo da ostanete u tim neprijatnim osećanjima – njihova osnovna funkcija je da vas motivišu da nešto promenite i da vas pokrenu na akciju da izmenite situaciju koja ih je izazvala.

Šta mogu da uradim?

Osmislite sebi rutinu – kakvu god. Ako radite od kuće opredelite vreme za posao, ako pak ne radite opredelite vreme za određene aktivnosti, kao što je briga o kući, o hrani, higijeni, odvojite vreme za vežbanje na primer, zatim za neki hobi ili neki eksperimentalni hobi (moja očajna deca već peti dan slušaju kako učim da sviram gitaru po 15 minuta dnevno 😊), pokrenite nešto novo (započnite onaj roman koji čeka da imate vremena, ili onaj jutjub kanal, ili projekat)… Prema mom iskustvu bitno je da rutina koju smišljate sami za sebe nije preterano kruta, ali da ima nekih ograničenja (na primer -određujete minimum vremena koje ćete da provedete u nekoj aktivnosti ili okvirno vreme kada nešto radite), ostavite sebi mesta za spontanost, tačnije vreme u danu koje može biti za bilo šta i ni za šta, već u zavisnosti od raspoloženja.

Napravite mesta za druženje – u prevodu naučite da pijete kafu preko skajpa, vibera, ili neke druge platforme… Nije tako teško obećavam. Bitno je samo da se setite nekoga koga želite da vidite i da dogovorite sastanak, kao što bi inače uradili. Skuvate kafu i provedete sat, dva sa prijateljem. Socijalno distanciranje ne znači da ste osuđeni na socijalnu izolaciju, to što se ne dodirujemo ne znači da ne možemo da napravimo kontakt.

Ne zaboravite zezanje – Pogledajte u toku dana nešto što vas zasmejava. Pustite muziku i igrajte, sami ili sa ukućanima. Napravite takmičenje u plejbek-pevanju, ili hrabriji mogu da naprave prave karaoke. Organizujte veče društvenih igrara, veče glupih viceva, veče treš poezije… Ili šta god da je zezanje za vas. Smeh je dobar drugar imuniteta, znate.

Napravite mesta za povlačenje – dogovorite sa svojom porodicom kada i koliko vremena vam je potrebno da budete sami sa sobom i odredite mesto za to. Ovo je vrlo izazovno onima koji žive u malim prostorima, znam. Bez obzira na to odvojite bar 10 minuta da budete sami sa sobom, makar u kupatilu. I bitnije od ovoga odredite vreme da se povučete od tehničkih uređaja, društvenih mreža, vesti i sličnih sadržaja koji povećavaju stres. Isključite se na sat, dva ništa posebno nećete da propustite. Pored toga bitno je da nađete vremena za relaksaciju, vežbe disanja su uvek moj prvi izbor, ali kreativne vizuelizacije, vođene fantazije, meditacije… bilo šta tog tipa smanjuje stres, usporava i vraća vas u sadašnjost. Za aktuelnu situaciju su naročito dobre minfulness vežbe, koje vas vraćaju u sada i ovde, uče da se ne vezujete za misli koje dolaze i da budete nežni prema sebi.

Potražite pomoć – Ako vam je teško, ako osećate da vam je previše potrežite pomoć. Veliki broj organizacija nudi besplatnu psihološku podršku i pomoć, uključujući naš Kabinet Agora. Mi od početka svog rada nudimo besplatne seanse, a zbog ove situacije smo odlučili da dupliramo broj besplatnih termina. 

Ispod teksta smo za vas prikupili linkove ka online resursima koji su vam dostupni besplatno i koji su za zabavu, učenje, psihološku prvu pomoć. Budite odgovorni i budite dobro.

https://www.facebook.com/187023688100889/posts/1779401662196409/?sfnsn=mo

https://bgonline.rs/obidjite-bec-iz-vaseg-doma/?fbclid=IwAR0vKPZoX1w0jbDg7wAc7aIZTYUKNrG7hLt6XNqVDKmnnMScpOkyGWBZLSM

https://www.facebook.com/1356661036/posts/10221768904635959/?substory_index=3%3Fsfnsn%3Dmo

https://www.021.rs/story/Zivot/Zdravlje/236830/Otvorene-telefonske-linije-za-psiho-socijalnu-pomoc.html

https://www.youtube.com/channel/UCTQlcXum7eOGA1EKC-VCBwA/videos?view_as=public&app=desktop

https://www.timeout.com/newyork/news/you-can-now-download-over-300-000-books-from-the-nypl-for-free-031820

https://jefimija.tv/tri-dana-nedeljno-virtuelno-pozoriste/

Leave a Reply