Poštovanje,

Kao i kod svih poremećaja ličnosti, tako i kod šizotipalnog simptomi su prisutni dugi niz godina. Često počinju u adolescenciji i tretiraju se kao poremećaji ponašanja koji kasnije prerastu u poremećaje ličnosti. Još je interesantno da se simptomi javljaju u velikom rasponu intenziteta pa određeni broj ljudi koji ih imaju funkcionišu u zajednici bez upadljivih problema, dok određeni broj ima izražene simptome koji su ometajući ili zahtevaju hospitalizaciju. (Ako Vas ova tema interesuje, toplo preporučujem knjigu 'Granična ličnost i sva njena lica' Švrakić i Divac, jer tema je zaista ogromna i moze da se sagledava iz puno različitih uglova)

Što se lečenja tiče bitno je da imate u vidu da psihoterapojski procesi sa ljudima koji imaju poremećaje ličnosti traju dugo, često i po nekoliko godina. Ovo je uslovljeno prirodom poremećaja, koja je takva da je klijentu i terapeutu otežava da uđu u kontakt koji je otvoren i pun poverenja. 

Kada su simpromi izraženi neophodno je korišćenje lekova i psihijatrijsko lečenje, ponekad u bolničkim uslovima.

Poremećaji ličnosti se često previde jer je za njihovu dijagnostiku potreban uvid u više od samih tegoba ili simptoma. A jako je bitno da je dijagnostika dobro urađena jer određuje plan tretmana i u psihoterapiji i u psihijatriji. 

Ishod tretmana će da bude kombinacija motivacije i saradljivosti klijenta, stručnosti i posvećenosti terapeuta ili psihijatra i podrške zajednice na koju klijent može da se osloni. Pozdrav!