da li mozete malo jasnije da opisete, detaljnije

@zarko-petrovic 

U smilu da i kad sam kod kuce zamislim kao ulicu gde cu pasti?Sta je to i da li je ludilo?

moguceda ste jako anksiozni da prelazi u dnevno sanjarenje. u pitanju je neka vrsta neuroze, da bi se jasno znalo sta je i kako leciti potrebno je da se krene na psihoterpaju. moguce je ici i kod psihijatra po lekove. treca opcija je samo pomoc - i onda sami sebi probajte da pomognete. 

@zarko-petrovic

Sta znaci to dnevno sanjarenje?

to znaci da u toku dana razmisljate-mastarite

@zarko-petrovic

Jel to strasno?

da strasno je ocigledno jer se zalite. ali sa strane opasnosti po vasu psihu, nema nikakve bojazni. to sto vam se desava nece vas ni nakoj nacin trajno ostetiti stim sto ce kvalitet zviota d abude jako nizak.

jednostavno prestanete da merite, i spremite se da cer vam biti tesko i imace te nalete straha i teskobe.ali ako znate da trpljenjem zapravo ocvrscujete i lecite se moze biti dobar motiv da ritualno zapalite aparat za pritisak.

takdje ako zeli neko od cbt terapeuta da objasni i sistemsku desenzitizaciju bilo bi super

@redrose52 Svaka vam cast sto ste prevazisli napade panike. Medjutim nesto je ostalo neproradjeno cim imate strahove, bilo bi dobro da krenete na terapiju da otkrijete uzroke. Sto se tice straha od merenja pritiska probajte prvo da disete: udah kroz nos , pa zadrzite deset sekundi, izdah kroz usta pa zadrzite deset sekundi, to ce vam umanjiti strah i trebalo bi da utice na vas pritisak kako se hormoni uravnoteze. Dajte sebi jedno pola sata smirivanja pre merenja pritiska.

Poštovanje,moj problem je strah od bolesti i smrti.Sve je krenulo od kako sam dobila dete sa prvim prehladama,temperaturama,ako se zakaslje odmah sam je vodila lekaru medjutim to sam vremenom koliko toliko prevazisla.Medjutim, od letos kreće pakao kada sam čula da je jedna meni bliska osoba bolesna.Samo sam se jednog jutra probudila sa mutnom glavom i osećajem ko da to nisam ja.Napolju nisam smela da izadjem,jer sam imala osećaj da ću da se onesvestim,da propadam pri hodu.Naocare za vid uopste nisam mogla da nosim,čak sam na jednom oku imala kao neke tackice koje lete,sada mogu da ih nosim napolju tu mi ne smetaju ali unutra tesko jer opet imam s njima taj osecaj propadanja.Dioptriju sam proverila sve je u redu.To se sve koliko toliko sredilo,osim te mutne glave I tog osećaja ko da to nisam ja, naravno tu je prisutna misao sta ako imam neku neizlecivu bolest,sta ce dete bez mene.Odjednom sam fokus sa deteta,prebacila na sebe sti se tiče bolesti.Moje pitanje je o čemu se radi I kako da se vratim u normalu,jer se osećam toliko prazno i umorno jer me sve to opterećuje.Hvala unapred na odgovoru!

postovana 

neki oblik ankisoznosti moja preporuka da se javite u kabinet i da zakazete seansu jer ce vam pomoci kolege