Notifications
Clear all

Moja anksioznost  

  RSS

(@enigma26)
New Member
Pridruzen: 1 month pre
Objave: 2
28/02/2021 6:35 pm  

Poštovani.

Imam anksiozni poremećaj 2 godine. Uz njega sam dobila napade panike. Sve je krenulo zbog smrtnih slučajeva u kratkom roku. Odmah iza sam imala stresne situacije. U početku nisam znala što se događa, 6 mj. sam provela hodajući od dr. do dr. koji su me slali na razne preglede. Sve moguće pretrage sam napravila od MR glave, gastroskopije, kolonoskopiju, kardiologa, sve krvne nalaze čak i tumorske. Nakon 6 mj. krenula sam na psihoterapiju. Iza mene su 2 psihoterapije kod različitih psihoterapeuta. Prva terapija mi je pomogla da sredim agorafobiju, druga mi je pomogla djelomično sa suočavanjem. Napada panike sam imala godinu i 3 mj. Pobjedila sam ih izlaganjem te mislim da su mi pomogle Bachove kapi i homeopatija. Farmakoterpaiju nikada nisam koristila, u najgorim paničnim napadima diazepam sam popila. Opsesivne misli više nemam, već dugo, kompulzije nikada nisam imala. Ono što mene muči, od simptoma mi je ostalo preskakanje srca, bol u grudima i povremena derealizacija te rijetko kada tahikardija. Kada nemam simptome ja normalno funkcioniram, radim, družim se, izlazim. Čim imam neki simptom ja sam gotova - jako anksiozna. Nažalost u te dvije psihoterapije (oko 40 dolazaka) nitko se nije bavio uzrokom tj. kako bi gosp. Žarko rekao konfliktom. U 2 godine sam mnogo istražila sebe, čitala knjige, gledala vaš video sadržaj na YT (koji je odličan da ovom prilikom pohvalim), ne znam i dalje u čemu je problem, zašto anksioznost ne prolazi, zašto su simptomi i dalje tu? Toliko se trudim, radim na sebi...Analiziranjem sebe, došla sam do spoznaje da sam uvijek imala loš odnos s majkom i premalo ljubavi, nekoliko traumi iz djetinjstva, jednom su me vršnjakinje premlatile, sadašnje traume i strahovi iz Hitne pomoći (na kojoj sam završila preko 25x), strah za oca, jer je dosta stariji, oduvijek mi je falilo samopouzdanja, makar sam završila 2 studija na fakultetu. Inače financijski dobro stojim, imam dobrog i brižnog partnera koji mi pomaže, te sve mogućnosti ovoga svijeta, na meni je da uživam, a ja to ne mogu jer imam strah od bolesti, strah od bolnice, strah od smrti. Također mislila sam da imam hipohodnriju no iz vaših videa zaključila sam da nemam - jer kod mene je jedan dan srčani, drugi moždani, treći abdomen, četvrti tromb. Sigurno ćete predložiti psihoterapiju i pripremam se da se javim gosp. Žarku s kojim bi htjela raditi, no zasad bi još malo htjela tj. pokušala sama raditi na sebi. Dosta sam sama napredovala. Kako/odakle da krenem? Ispričavam se na dugom postu. Pozdrav za sve! 


Citat
zarko.petrovic
(@zarko-petrovic)
Clan Admin
Pridruzen: 2 years pre
Objave: 229
01/03/2021 3:31 pm  

postovana

krenite od simptoma..uzmete tu recenicu koja vas plasi...tipa sta ako iam imfarkt.... i onda zamislite infarkt(kao stvarnu opipljivu stvaR) i [pitate se u odnosu na ovu stvar kako se osecam?

da li ide u smeru bespomocnosti?

da li se namecu pitanja smrti, egzistencijalisticke teme ili dozivljaj da zivotm moze lako d isklizne?

to su vam prve smernice


OdgovoriCitat
(@enigma26)
New Member
Pridruzen: 1 month pre
Objave: 2
02/03/2021 2:49 pm  

@zarko-petrovic 

Uzimam te rečenice, čak si i slike stvorim u glavi kako bi se suočila s time. Mene plaši smrt po svim aspektima, napuštanje ovog svijeta, mogućnost da ne ispunim sve želje tj. ciljeve to je ono što ako umrem mlada, čak se bojim i fizičkog strah od mogućeg ništavila i strah od raspadanja. Svi ti strahovi su se desili jer je u toj godini umrlo previše mojih bližnjih i onda sam počela razmišljati a sada su to već ruminacije. Prije nisam imala takvih problema, sjetila sam se sebe od prije par godina kako smo u društvu povukli temu smrti, ja sam tada rekla pa šta...svako jednog dana mora umrijeti. Naprosto sam zaboravila nisam se time opterećivala. Svi kažu prestani se bojati i nemoj o tome razmišljati, kao da je to lako. Pogotovo u zadnjih godinu dana smo shvatili koliko je život nepredvidljiv, korona, pa nažalost, kod nas i potresi. Meni očito misli čak i nesvjesno stvaraju fizičke simptome (zasad mi je najgora ta bol i stezanje u grudom košu) koje nekada traje i sat vremena, pa onda pokoji preskok srca, ja sam onda gotova. I onda se bavim sa simptomima, vrtim isti film...makar mi je kardiolog rekao zdrava si, zaboravi na kardiologe do menopauze, našalio se...budem bolje kada simptomi nestanu, ali privremeno jer stalno sam u nekom grču kada će opet krenuti simptomi, bilo stezanje u grudnom košu, tahikardija ili nešto treće. Svejedno, hvala na prijašnjem odgovoru...


OdgovoriCitat
Maja Delibasic
(@maja-delibasic)
Clan Moderator
Pridruzen: 2 years pre
Objave: 105
02/03/2021 3:57 pm  

@enigma26

Vi sami lepo prepoznaje te da ste radili sa simptomima i u tome postigli napredak, ali da se niste bavili uzrokom. I samostalno možete da nastavite da to radite. Na primer kad imate simptome derealizacije da vežbate da se uzemljite, odnosno da prebacite fokus na senzacije koje čulima osećate i tako se vratite u 'sada-i-ovde', kada imate tahikardiju da radite vežbe disanja koje usporavaju rad srca, kad imate opterećuje misli da radite neku od tehnika za prekidanje ili zamenu misli i slično. 

Traženje i rešavanje uzroka problema podrazumeva dublji rad koji nije stvar samopomoći, ni mi koji smo obučeni da to radimo ne radimo to sami za sebe nego idemo kod terapeuta, i kad razmislim to ne radimo sa ljudima koji su nam bliski jer nam je i tu teško da vidimo 'sa strane'. Samo pomoć i oslanjanje na sebe su neophodni kapaciteti ali imaju svojih ograničenja. Dublji rad, najčešće znači i duži rad, tako da je bitno da se pripremite za to ako se odlučujete za psihoterapiju.

Što se tiče straha od smrti, slažem se sa vama da je to jedna od bitnih stvari da se proradi. Međutim, s obzirom da je smrt neminovna za sve nas koji smo rođeni, i da je nemoguće izbeći je, a da jeste realno strašna, ideja je ne razrešiti strah od smrti već raditi na tome da prihvatite svoju i tuđu smrtnost, i na tome da vam strah od smrti ne utiče na kvalitet života.

Pozdrav! 


OdgovoriCitat
Ana Mitrovic
(@ana-mitrovic)
Clan Moderator
Pridruzen: 9 months pre
Objave: 53
02/03/2021 7:20 pm  

Poštovana, 

Potpuno se slažem sa Majom. Mislim da je potrebna dugotrajnija psihoterapija da bi se sumirao i razjasnimo taj krug koji se ponavlja. Dugotrajnija je jer je potrebno vreme i korak po korak da bi se došlo do zaključaka. 


OdgovoriCitat
Podeli: