Deca očekuju brigu i ljubav od svojih roditelja. Sigurnu luku i utočište. Porodicu kao kamen temeljac svih kasnijih međuljudskih odnosa i relacija. Ali, šta ako su roditelji kamen spoticanja i toksična baza iz koje kreću i razvijaju se svi kasniji problemi? 

 

Prema američkom Ministarstvu zdravlja i socijalnih usluga (2008. godina) više od 50.000 dece trpi neki vid psihičkog zlostavljanja. Bez obzira na to da li reči roditelja imaju za cilj da izazovu negativne emocije i osećaj bola kod dece ili ne, one svakako stvaraju emocionalna oštećenja i uspomene koje mogu trajati čitav život. 

 

Koje su to reči koje toksični roditelji izgovaraju, a koje mogu uticati na život deteta?

  1. Kritika izgleda deteta:
    „Ti si ružan, debeo, mali, suviše mršav…“ ; „Imaš ružnu kosu.“

Ponižavanje deteta na osnovu fizičkog izgleda može povećati nivo nesigurnosti i poremetiti telesnu shemu. To može dovesti do ozbiljnih emocionalnih problema, pada samopouzdanja, čak i do poremećaji u ishrani. Iako postavljanje standarda može biti korisno i zdravo, roditelji treba da nauče svoju decu kako da vole sebe, bez obzira na njihov spoljašnji izgled.

  1. Kritika deteta koje se ponaša kao dete:
    „Zašto se ponašaš tako čudno?“ ; „Zašto hodaš tim putem?“ ; „Zašto tako pričaš?” ; “Zašto se tako krećeš?“

Dete imaja prirodnu sklonost da veruje u sve što mu roditelji kažu. Sarkastična ili kritikujuća pitanja mogu dati detetu pogrešan utisak da nešto nije u redu sa njim. Zbog toga detetu postaje veoma teško da bude “svoj” pred drugim ljudima, čak i kasnije, tokom odraslog doba. Naučeno je da se osećaja nelagodno i obuzeto je strahom da će ga drugi ismejavati ili da će primetiti njiegove nedostatke.

  1. Izražavanje sebičnih želja:
    „Voleo bih da se nikada nisi rodio.“; “Voleo bih da si drugačiji.“

Roditelji nikada ne bi trebalo da govore ovakve stvari svom detetu. Na konto ovih primedbi dete stvara utisak da ne bi trebalo da bude na tu, da je suvišno, da smeta, da nije poželjno… Narušava mu se osećaj lične vrednosti i moge se javiti prerana depresija ili sklonost ka samopovređivanju. Dete bi u prisustvu roditelja trebalo da se osećaja vredno i voljeno, kako bi izraslo u zdravu ličnost i izvuklo maksimum iz svojih potencijala.

  1. Komentar vezani za teškoće u podizanju deteta.
    „Koštao si me mnogo novca.“ ; „Tako je teško brinuti se o tebi.” ; “Veoma je iscrpljujuće imati te.”

Dete koje se oseća kao teret ima tendenciju da maskira ili sakrije svoje prave potrebe, osećanja i probleme, samo da bi izbeglo ljutnju svojih roditelja. Pokazalo se da ovo izbegavanje dovodi do toga da dete postaje nasilno ili sklono krađi.

  1. Pravljenje nezdravih poređenja.
    Zašto nisi kao tvoja braća i sestre, rođaci ili druga deca?“ ; „Druga deca su bolja od tebe.“

Ovakva poređenja mogu narušiti detetovo samopouzdanje i navesti ga da misli kako nikada neće biti dovoljno dobro, ma koliko se trudilo. Istovremeno, upoređujući braću i sestre, neguje se nezdrav odnos među njima, gajeći zavist, ljutnju i ljubomoru.

  1. Korišćenje uvredljivih reči i izjava:
    „Ti si glup, beskorisan, ti si nula!“ ; „Nikada to nećeš učiniti!“

Ovakvim primedbama roditelji razvijaju osećaj bezvrednosti, manjak samopouzdanja i samopoštovanja, umesto da budu izvor ohrabrenja, podrške i razumevanja.

  1. Pretnje odlaskom:
    „Ostaviću te ako me ne poslušaš.“ ; „Probudićeš se i nikada me više nećeš videti.” ; „Samo ću nestati.“

Ove rečenice će kod deteta stvoriti parališući strah od napuštanja. Ono može postati “lepljivo i previše zavisno”, što remetit sve potencijalne međuljudske i emotivne odnose, usled paranoidnosti da će ga voljene osobe napustiti zbog onoga što ono jeste. Kroz život korača ogorčen, bez poverenja u ljude i ljubav koja može da traje.

  1. Davanje praznih obećanja.
    „Ako uradiš ovo, kupiću ti ovo.“ ; „Odvešću te tamo sledeći put.“

 

Kada roditelji daju obećanja koja ne ispunjavaju, dete se oseća prevareno i izigrano, čime se narušava njegovo poverenje. Lažna obećanja uče dete da ne veruje drugim ljudima, čak ni onda kada bi trebalo.

 

Detinjstvo je suštinsko poglavlje u životu svake osobe, jer se tada gradi ličnost, ponašanje i poverenje. Sledeći put, pre nego što u naletu negativnih emocija kažete neku od gore navedenih rečenica svome detetu, zastanite par sekundi i razmislite koliku mu porencijalnu štetu time nanosite. Reč može da zaboli podjednako snažno kao fizički udarac, imajte to na umu.

 

 

Autor teksta: Dugonjivac Irina

Leave a Reply

This site uses User Verification plugin to reduce spam. See how your comment data is processed.