Svako od nas ima noći kada je teško zaspati, kad nam se po glavi vrte misli i stvari koje su se desile tog dana ili brige koje nas čekaju. Kod nekih ljudi je ovo češće nego kod drugih, a kod nekih je to stalno stanje. Tada smo frustrirani, vrtimo se po krevetu i često se ljutimo što dodatno onemogućava da se smirimo i utonemo u san.
Jedan veoma dobar lek za takvu situaciju je naša mašta. Razmišljajte na temu koji vam je omiljeni film? Koji vam je omiljeni lik iz knjige? Ko biste želeli da budete u svetu u kome je sve moguće.
Daću jedan primer knjige koja je meni veoma draga: Hari Poter. Volela bih da mogu da živim u svetu gde postoje zmajevi, magija, gde je sve moguće. Kada legnem da spavam počnem da zamišljam sebe kao da sam Hari Poter i to do detalja. Gde sam? Kako izgleda soba u kojoj se nalazim? Šta radim u toj sobi? Kako sam obučena? Da li ću danas da nosim uniformu Hogvordsa ili nešto drugo? Zatim šta treba da radim danas? Da li imam časove? Koje časove? Koju novu magiju ću da naučim? Kako mogu da je koristim? Onda krećem, krećem polako hodnicima zamka i srećem druge studente. Neki mi se javljaju, neki me zaustavljaju i pričaju šta im se desilo juče, da su videli neko veliko stvorenje koje su morali da nauče kako da pripitome. Šetam dalje i idem na čas, na času me čeka profesor koji izgleda kao da je neke druge rase, da je sa neke druge planete. Uči me kako da učinim da stvari mogu da polete, koristeći moj štap. Učim kako da podignem knjigu sa stola bez da je dodirujem. Pokušavam i uspevam. Izlazim sa časa i tražim način da se zabavim, odlazim sa svojim društvom do jednog studenta koji ima kofu vode pored sebe. Sakrivamo se iza ćoška i činimo da se ta kofa podigne, okrene i da ga polije po glavi. Smejemo se i bežimo. Šta je sledeće što možemo da radimo?
Svake noći imam svoj svet u koji ulazim kada legnem i izlazim kada zaspim. Ovo je bio samo primer. Možete biti hvatač vampira, možete biti Elizabet Benet iz Ponosa i predrasuda. Šetajući se prelepim poljima engleskog sela, čekajući da upoznate vašeg gospodina Darsija. Možete biti ko god, gde god i kad god želite. Ali ono što je bitno je da se uživite u ulogu, da se uživite u sitnice u sve ono što čini njihov život i da polako vodite svoju priču u san.
Ovakav način razmišljanja pomaže da fokus sa svog života premestimo negde drugde, što pomaže telu da se opusti i da krene da luči melatonin, hormon koji lučimo pre spavanja. Omogućava nam takođe da se odvojimo od svega što je naše i stresno u tom momentu, a jako često se sve te misli upravo javljaju uveče kada mozak procesuira šta nam se sve desilo tokom dana, ili u nekom težem obliku: šta je sve ono što nam fali u životu i koje sve probleme moramo da rešimo, koji su problemi čak nerešivi u tom momentu i to stvara pritisak. Gde u jednom periodu koji služi da se relaksiramo i odmorimo, dešava se upravo suprotno.
Zato je bitno da se udubimo u nešto drugo, ja preporučujem u neki drugi svet. Negde gde nema problema, gde smo slobodni, bezbedni i gde imamo punu kontrolu nad svime što se dešava. Kao kada majka ljulja svoje dete kako bi se osetilo bezbedno. Tako i nama treba sa vremena na vreme da osetimo upravo to. Potpunu bezbednost i slobodu kako bi mozak dao signal telu da je vreme da se opušta,smiruje i polako prepušta snu.
English 
Serbian