Štaje depresija?
Depresija spada u grupu poremećaja raspoloženja (unipolarni poremećaj). Depresivno raspoloženje karakteriše povlačenje bolesnika u sebe, potištenost, pad vitalnih dinamizama, nesanica, gubitak apetita, pesimizam, usporeni misaoni tok, osećaj beznađa i bespomoćnost.
Prvi znaci depresije su: sniženo (mračno, potišteno, tužno) raspoloženje; gubitak interesovanja i zadovoljstava od stvari i poslova koji su ranije bili prijatni; smanjenje energije, koje dovodi do pojačanog umaranja i smanjenja aktivnosti.
Osim ovih, postoje još i dodatni simptomi koji se često pridružuju osnovni simptomima depresije:
– Snižena sposobnost koncentracije pažnje i usredsređivanja;
– Niska procena svog stanja i odsustvo sigurnosti u sebe;
– Misli o krivici i samookrivljavanje;
– Mračno i pesimistično viđenje budućnosti;
– Misli ili radnje koje su povezane sa samoubistvom ili samopovređivanjem;
– Poremećaji spavanja – nesanica, teškoće pri uspavljivanju ili rano buđenje;
– Poremećaji apetita – češće je odsustvo apetita i gubitak težine;
– Poremećaj seksualne želje;
– Okolina primećuje usporenost ili izrazitu užurbanost depresivne osobe;
– Pojačana utučenost i depresivna stanja u jutarnjim ili malo poboljšanje u večernjim satima.
Fizičke smetnje:
– Promena apetita, koja rezultira gubitkom ili povećanjem telesne težine;
– Smetnje pri spavanju – otežano padanje u san, isprekidan san ili predugo spavanje;
– San, kad ga ima, ne okrepljuje; lošije se osećate ujutru nego uveče;
– Smanjena energija sa osećanjem slabosti i fizičkog umora;
– Neki ljudi osećaju agitiranost, uznemirenost i osećaju potrebu da se stalno kreću;
– Fantomski bolovi, glavobolje, bolovi u mišićima, bez jasnog fizičkog uzroka;
– Smetnje u varenju – zatvor.
Promene u mišljenju:
– Misli su usporene, razmišljanje, koncentracija i pamćenje su otežani;
– Donošenje odluka je teško i često se izbegava;
– Opsesivne ruminacije, osećaj nadolazeće i neizbežne katastrofe;
– Preobuzetost sopstvenim greškama ili manama;
– Gruba samokritičnost sa preteranim i bezrazložnim samoosuđivanjem;
– U nekim ekstremnim slučajevima može se izgubiti dodir sa realnošću, čuju se glasovi (halucinacije) ili se mogu imati čudne fikcije ili sumanute ideje;
– Stalne misli o smrti, samoubistvu ili namerama o samopovređivanju.
Promene u osećanjima:
– Gubitak interesa za aktivnosti koje su ranije bile izvor zadovoljstva;
– Smanjeni interes i uživanje u seksu;
– Osećanja bezvrednosti, beznađa i jake krivice;
– Otupljivanje ili odsustvo osećanja;
– Osećaj nadolazeće velike katastrofe;
– Gubitak samopoštovanja;
– Osećanje tuge, osećanje kao “biti na dnu”;
– Neobjašnjivo plakanje bez ikakavog vidljivog razloga;
– Razdražljivost, nestrpljivost, bes i agresivna osećanja.
Promene u ponašanju:
– Povlačenje iz društevnih, radnih i zabavnih aktivnosti;
– Izbegavanje donošenja odluka;
– Zanemarivanje obaveza kao što su kućni poslovi, oko kuće, plaćanje računa;
– Smanjenje fizičkih aktivnosti i vežbi;
– Smanjena briga o sebi što se odražava na jelo i ličnu higijenu;
– Povećana upotreba alokohola, lekova prepisanih od strane lekara ili samoinicijativno uzimanih, kao i uličnih droga.
80-90 % slučajeva depresije se mogu uspešno lečiti. Ipak, zbog sramote vezane za priznavanje emocionalnih teškoća samo jedna trećina ljudi sa ovim poremećajem potraži stručnu pomoć.
tejst ptruzet sa originalnog sajta https://www.psiholosko-savetovaliste.com/
English 
Serbian