Postoje različiti pravci u psihoterapiji, ali su problemi sa kojima se klijenti javljaju na terapiju vrlo slični. Sve više ljudi doživljava anksioznost, depresiju, probleme sa nekim oblikom zavisnosti, probleme u međuljudskim odnosima i sl. Takođe, ljudi se na psihoterapiju javljaju i iz potrebe za podrškom tokom prolaska kroz razne izazovne životne faze, zbog tugovanja, gubitka posla, stresa, nošenja sa ozbiljnom bolešću, pokušavanja da smršaju… U svakom slučaju, psihički problemi mogu biti vrlo izazovni i iscrpljujući. Prilagođavanje promenama u životu može dovesti do emocionalnih izazova koji ometaju put ka ostvarenju životnih ciljeva i smanjuju nivo zadovoljstva životom.
Psihoterapija uključuje proces istraživanja klijentovih emocija, životnih okolnosti, vrednosti, načina razmišljanja, povećavajući klijentovo razumevanje sebe, njegovih bliskih odnosa i drugih važnih faktora, pa samim tim dovodi do poboljšanja ukupnog kvaliteta života. Terapijske sesije su prilagođene potrebama klijenta i specifičnim ciljevima kao što su na primer:
– Rešavanje konkretnog problema;
– Prilagođavanje povredama ili zdravstvenom stanju;
– Suočavanje sa teškim životnim odlukama;
– Razvijanje socijalnih veština;
– Fokusiranje na dobrobit i lični rast;
– Unapređenje komunikacijskih veština;
– Poboljšanje emocionalne regulacije;
– Upravljanje prekomernim stresom i tenzijom.
Ukratko, cilj psihoterapije je da olakša pozitivnu promenu kod klijenata koji traže bolje emocionalno i socijalno funkcionisanje kako bi povećali svoje osećanje zadovoljstva životom i samim sobom. Psihoterapija pomaže klijentima da žive srećnije, zdravije i produktivnije.
Kako funkcioniše psihoterapija?
Kada znamo šta je cilj psihoterapije, biće mnogo lakše razumeti kako ona funkcioniše. U psihoterapiji, stručnjaci za mentalno zdravlje primenjuju tehnike zasnovane na naučnim dokazima kako bi pomogli klijentima da identifikuju šta žele da promene u sebi, a zatim razviju zdravije i efikasnije navike i prevaziđu svoje probleme.
Međutim, psihoterapija je kolaborativni tretman zasnovan na odnosu između klijenta i terapeuta. Utemeljena na dijalogu, psihoterapija treba da obezbedi okruženje podrške i sigurno mesto koje omogućava klijentu da otvoreno razgovara sa terapeutom koji je objektivan, neutralan i ne osuđuje. Klijent i terapeut moraju da rade zajedno, pa je logično da ovaj odnos mora biti čvrsta osnova za uspešno lečenje. Do kraja psihoterapijskog procesa, klijent ne samo da će rešiti problem zbog kojeg je otišao na terapiju, već će takođe imati nove alate i veštine da se bolje nosi sa izazovima mentalnog zdravlja koji se pojave u budućnosti.
Kada treba razmisliti o psihoterapiji?
Zbog mnogih zabluda o psihoterapiji, mnogi ljudi možda neće želeti da je isprobaju, iako znaju koji su benefiti od nje. Međutim, ako se borite sa neprijatnim i nezdravim emocijama i okruženjem, možda je vreme da ozbiljno razmislite o traženju stručne pomoći.
Neki ljudi se odluče za psihoterapiju jer su se dugo osećali ljuto, anksiozno ili depresivno. Drugi će možda želeti pomoć u suočavanju sa određenim faktorima koji ometaju njihovo emocionalno, mentalno, pa čak i fizičko zdravlje. Ovo bi uključivalo stvari kao što su doživotna bolest, razvod ili smrt voljene osobe. Mogli biste imati koristi od pishoterapije ukoliko doživljavate sledeće:
– Uvek očekujete najgore, stalno ste na ivici i preterano brinete;
– Preovlađujući i dugotrajni osećaj bespomoćnosti ili tuge;
– Teškoće u koncentraciji pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti;
– Problematične aktivnosti kao što je upotreba supstanci koje izazivaju zavisnost;
– Probleme koji nisu rešeni uprkos intenzivnih ličnih napora i pomoći porodice i prijatelja.
Serbian 
English 
