Ukoliko ste nekada čitali o geštalt terapiji, mogli ste naići na reči kao što su polje, organizam, figura i pozadina, kreativna adaptacija, svesnost, uceljivanje… Možda vam se i samo ime ove terapije učinilo nekako neobičnim. Pogledajmo sada šta se nalazi iza tih zagonetnih reči, a pre svega, u sam naziv.
Reč geštalt nemačkog je porekla i podrazumeva celovitost, oblik, smisaonu celinu; nešto što je mnogo više i različito od pukog zbira delova koji ga čine. Svi ti delovi međusobno su povezani i promena jednog od njih odraziće se se na čitavu celinu. Ovo je jedan od osnovnih principa polja. Samo naše biće, organizam, jedan je geštalt. Dakle, naše iskustvo nije samo skup misli, osećanja, telesnih senzacija, nagona i refleksa; oni su deo celine unutar koje imaju svoj smisao i zato se ne mogu posmatrati izdvojeno. Tako se u geštalt terapiji može raditi i sa kognicijom i sa telom, rečima se može davati pokret, a pokretima davati reč. Geštalt stoji u preseku između mentalnih i telesnih terapija, a uvidi do kojih klijent na ovaj način dolazi istovremeno bivaju kognitivni, telesni, emocionalni, spiritualni… jednom rečju, celoviti.
Figura je psihološki sadržaj koji ima oštrinu, jasnoću, upadljiv je i zaokuplja puno pažnje i energije. Iz perspektive klijenta, figura je simptom, ono sa čime i dolazi na psihoterapiju. Međutim, figura je neodvojiva od pozadine, od konteksta koji joj daje značenje. Dok je klijent figure uglavnom svestan, sa pozadinom često nema kontakt. U geštalt terapiji, gledamo sa klijentom u njegov simptom, međutim, nastojimo i da razumemo kakvog smisla je taj pokret imao za klijenta nekada i negde, kako je kreiran i kako mu je omogućio da opstane. Svaki simptom koji postoji, tu je sa razlogom.
Naime, u vreme kada je nastajao, simptom je bio najbolji odgovor na neku nepovoljnu situaciju koju je organizam mogao pronaći, on je nekada i negde bio odraz kreativne adaptacije. Međutim, kada je klijent ostao zaglavljen u tome, gubeći iz vida i ostala rešenja, kreativna adaptacija je postala rigidna, fiksirana, pa je umesto da pomaže postala je i sama deo problema.
U geštalt terapiji, cilj je istraživati i ugledavati ono što jeste, a potom razumeti i prihvatiti – tek onda promena uistinu biva moguća. Kada klijent stekne svesnost, on već stoji na jednom novom mestu, mestu odgovornosti, odakle može doneti nove odluke i izabrati nešto drugačije za sebe. Imajmo u vidu da je i ovo proces koji ne teče pravolinijski i da je klijentu potrebno puno podrške i samopodrške dok se kreće kroz njega.
U ovom procesu, ono što je ključno i lekovito jeste odnos klijent-terapeut. To je jedan poslovan, a istovremeno prirodan i spontan susret dva bića, sa svim onim što u tom trenutku jesu. Psihoterapeut za klijenta nije samo stručnjak ili neutralni posmatrač, već živ, ljudski saputnik. Dakako, tehnike i eksperimenti imaju svoje mesto u gešalt terapiji, pa ćete povremeno čuti Ostani sa time, Hajde pojačaj taj pokret, Reci to sada sporije…; nekad će se primenjivati tehnika dve stolice ili eksperiment, jer se u geštaltu uči kroz iskustvo. Geštaltisti će možda kreirati i tehnike koje se, poput slagalica, mogu rešiti učešćem obe hemisfere, pa se ponekad koristi crtež, pišu priče… Međutim, tehnike su sekundarne u odnosu na odnos, jer, psihopatološke smetnje su relacione – one nastaju u odnosu i jedino se kroz odnos, uz lekovito prisustvo drugog, mogu i razrešiti.
U geštalt terapiji, uz prisustvo terapeuta, klijent istražuje svoje simptome, ugledava procese iza njih, i tek kada prihvati i poštuje ono što jeste, paradoksalno, može se promeniti. Zato umesto isceljivanja govorimo uceljivanje – jer je to kontinuirani proces integracije, organizam obuhvata sebe iznova, postajući celina.
,,Geštalt je terapija o celini – ukusu, mirisu, intuiciji i razumu, telu i osećanjima, o istorijskom kontekstu; ona nastoji da klijent iskusi i istraži svoj sopstveni oblik, lik i celinu. Premda analiza može biti deo tog procesa, cilj terapijskog rada jeste zapravo integracija svih ovih elemenata, kako bi klijent mogao da dozvoli sebi da bude ono što jeste ili što potencijalno može da postane’’ (Clarkson, 1989).
Kristina Milević,
Psiholog i edukant geštalt psihoterapije
Literatura:
Clarkson, P. (1989). Gestalt Counseling in Action. Sage Publication.
Opačić, S. (2021). Teorija promene. Predavanje iz Teorije i metodologije geštalt terapije. Studio za edukaciju Beograd
Opačić, S. (2021). Teorija polja i zakonitosti ili osnovni principi polja. Predavanje iz Teorije i metodologije geštalt psihoterapije. Studio za edukaciju Beograd
Opačić, S. (2021). Eksperiment u geštalt terapiji. Predavanje iz Teorije i metodologije geštalt psihoterapije. Studio za edukaciju Beograd
Opačić, S. I Božović, Lj. (2021). Telo kao hram svesnosti. Predavanje iz teorije i metodologije geštalt terapije. Studio za edukaciju Beograd
Pecotić, L. (2021). Teorija promene. Predavanje iz Teorije i metodologije geštalt terapije. Studio za edukacciju Beograd
Perls, F., Hefferline, R., & Goodman, P. (1952). Gestalt Therapy: Excitement and Growth in the Human Personality. The Gestalt Journal Press
Radionov, T. (2013). Geštalt terapija. Naklada Slap
Starčevič, V. I Erić, Lj. (2007). Psihoterapija i etika. U Erić, Lj. (ur.). Psihoterapija (439-466). Institut za Mentalno zdravlje.
Yontef, G. (1993). Awareness, Dialogue & Process: Essays on Gestalt Therapy. The Gestalt Journal Press
Naslovna slika preuzeta sa: https://www.freepik.com/free-vector/hand-drawn-floral-frames_12063919.htm#query=flower%20frame&position=43&from_view=search&track=ais
Serbian 
English