U ovom tekstu približiću jedan od bazičnih koncepata Transakcione analize, Životne pozicije. Razumevanje ovog koncepta vodi nas boljem razumevanju sopstvenih i tudjih odluka, izbora, stavova, uverenja, ponašanja i životnog stila.

   Svaki čovek, pa čak i jako mala deca imaju formirane bazične stavove o tome da li vrede ili ne vrede (Ja sam OK ili Ja nisam OK), kao i o tome da li drugi ljudi vrede ili ne vrede (Ti si OK ili Ti nisi OK)

    Različitim kombinacijama ova četiri iskaza mogu se formirati četiri ,,životne pozicije“. Te pozicije su:

  1. Ja sam OK – Ti si OK; 
  2. Ja sam OK – Ti nisi OK; 
  3. Ja nisam Ok –  Ti si Ok; 
  4. Ja nisam OK – Ti nisi OK

    Svaki čovek veoma rano u svom životu zauzima jedan od ovih stavova koji zadržava celog života i prema njemu živi. Jednom usvojena životna pozicija čini da se osoba selektivno postavlja prema svetu i sebi, i to uvek tako da potvrdi ,,tačnost” svoje životne pozicije. 

    Dete koje ide kroz život sa stavom ,,Ja sam OK, ti si Ok“ za sebe smatra da je vredno ljubavi i da ga je lepo imati pored sebe. Ono takodje veruje da su njegovi roditelji vredni ljubavi i pouzdani, a taj stav kasnije proširuje i na druge ljude. Ovo je zdrava pozicija gde osoba ,,pristaje“ da živi i rešava probleme, a postupa tako da ostvaruje pobedničke rezultate koje želi. Ovo je jedini stav koji se zasniva na realnosti, razmišljanju, poverenju i spremnosti na akciju, za razliku od ostala tri. 

  Ako dete zauzme poziciju ,,Ja nisam OK, ti si OK“, ono će verovatno živeti banalnu ili gubitničku životnu priču. Da bi se uklopilo u svoju osnovnu poziciju, organizovaće svoj život oko tema koje podrazumevaju da je ono žrtva i da gubi u odnosu sa drugima i često će reći „Da je samo…“ ili „Trebalo je da…“. Ova pozicija vodi do povlačenja i depresivnih osećanja da je ,,niže“ od drugih. Ako ta osoba ima psihičkih problema, dijagnoza će verovatno biti neuroza ili depresija, sklonost ka samopovredjivanju ili samoubistvu. Postoje dva osnovna načina na koja ljudi žive sa ovim stavom, prvi je da se živi povučeno od sveta, budući da je suviše bolno biti okružen OK ljudima. Drugi način je ponašati se provokativno, do stepena kada se drugi okreću protiv njega, ,,dokazujući” tako još jednom sebi da nije OK.

   ,,Ja sam OK, ti nisi OK“ Ova osoba oseća se kao žrtva ili kao progonjena, te stoga druge čini žrtvama i progoni ih. Oni okrivljuju druge za sopstvene probleme. Ljudi oko njih ih najčešće doživljavaju kao bahate, neosetljive i agresivne. U kliničkoj praksi oni su paranoici. Delikventi i kriminalci, često imaju ovu poziciju. Tragičan ishod kod ljudi sa ovom životnom pozicijom bi mogao biti ubijanje ili nanošenje povreda drugima. Terapijska iskustva pokazuju da je Ja sam OK, ti nisi OK često odbrana od Ja nisam OK, ti si OK, koja je bila primarna pozicija ovih ljudi.

   Pozicija ,,Ja nisam OK, ti nisi OK“ je takodje gubitnička životna pozicija. Dete sa ovim bazičnim stavom je uvereno da je život beskoristan i pun bola. Ono sebe doživljava kao nedovoljno važno i vredno ljubavi, takodje veruje da mu niko neće pomoći, jer ni drugi ljudi nisu OK. Često je njegov obrazac da nigde ne stigne sa većinom stvari koje započne u svom životu. U nekom tragičnom ishodu, kod ljudi sa ovom životnom pozicijom mogući ishod je ludilo, uz dijagnozu psihoze, a neretko i samoubistvo ili ubistvo. 

     Ljudi sa prvom pozicijom osećaju ,,Život je vredan življenja“. Oni sa drugom osećaju ,,Tvoj život nije mnogo vredan“. U trećoj poziciji osećaju ,,Moj život nije mnogo vredan“, a u četvrtoj ,,Život je u celini bezvredan“ 

      Veliki broj ljudi ima stav, ja sam OK, ti si OK u najvećem broju situacija, a u odredjenjim zahtevnim i stresnim situacijama tendenciju da sklizne u jednu od tri patološke životne pozicije koja je njemu svojstvena.

      Frenklin Ernst je koncept životnih pozicija predstavio grafički i to nazvao OK koral.

C:\Users\Marko\Desktop\OK KORAL.jpg

    Zauzimanje bazične životne pozicije dolazi od potrebe deteta da da smisao sopstvenom postojanju i postojanju sveta u kojem živi. Kada jednom zauzme svoj osnovni stav, dete ima nešto sigurno sa čime može računati, neku osnovu za dalje predvidjanje. Ovi stavovi su rezultat odluka koje su nastale pre detetovog ovladavanja govorom. Kada se jednom konačno ,,odlučilo“,najčešće do kraja druge ili negde tokom treće godine života,  dete ostaje pri svom životnom stavu, koji utiče i objašnjava sve njegove kasnije postupke i ostaje sa njim do kraja života, osim ako ga kasnije svesno ne promeni. 

   I pored adetkvatne pažnje i brige o njihovim potrebama od strane roditelja, maloj deci nije lako da formiraju stav ,,Ja sam OK“. Dete je malo i nemoćno, a roditelji veliki, važni i sposobni, dete je od početka u zavisnoj poziciji u odnosu na druge, što otvara put ka životnom stavu ,,ja nisam OK“. Od načina na koji će se roditelji postaviti prema detetu u prvim godinama njegovog života u mnogome zavise zaključci do kojih će dete doći stvarajući sliku o sebi i svetu oko sebe. U grupi trogodišnjaka često ćemo primetiti igru Moje je bolje nego tvoje. Ova igra služi da donese malo trenutnog olakšanja od tereta ličnog neokejstva sa kojim se dete nosi. Npr. Ja sam visok 70cm, ja zavisim od vaše volje, ja se prljam, ja sam nespretan, često uradim nesto loše, ne znam reči kojima bih ti na razumljiv način objasnio kako se osećam, mogu samo da plačem, a i zbog toga me često kritikuju, a ti si OK, ti si visok 1,80m, ti si jak, ti si uvek u pravu, ti imaš sve odgovore, ti si spretan, ti si gospodar mog života, ti me možeš čak i udariti i reći da je to u redu. Svaka promena ovog gledišta prija detetu, zato se ono gura u redu da dobije veću porciju sladoleda, podsmeva sestrinim greškama, šutira mačku, poseduje više igračaka. Sve to donosi često samo trenutno olakšanje, jer sledi ćuška od sestre, ogrebotina od mačke ili susret sa nekim ko ima više igračaka, što mogu biti jedne od prvih potvrda životnog stava do koga je došlo dete. 

      Berger kaže ,,Mališa koji odrasta u porodici živi životom patuljka medju džinovima. On se radja sa bogatim potencijalima i od njega može da postane svašta, on može biti napredan i srećan, ili zaostao i nesrećan. Život u porodici ide nekim svojim tokom i on tu ima svoje mesto. To mesto može biti dobro ili loše kao što i džinovi mogu biti dobri ili loši. Ove alternative daju četiri moguće kombinacije odnosa izmedju mališe i džinova.“ 

       U Transakcionoj analizi verujemo u moguću promenu osnovnog životnog stava i značajan deo terapijskog rada često se odnosi upravo na to. Životna pozicija se može promeniti i spontano tokom života, ipak spoljašnje okolnosti same po sebi veoma retko mogu da promene početna četiri stanovišta upravo iz razloga što osoba nema sposobnost da sagleda objektivno, nezavisno od svog bazičnog životnog stava, već ih tumači u skladu sa njim dokazujući sebi svoje početno uverenje.. Suštinske promene moraju da poteknu iznutra, bilo spontano, ili pod uticajem nekog “terapeutskog” podsticaja: profesionalnog lečenja, ili nekog snažnog životnog doživljaja. Psihoterapiski kabinet Agora u Nišu pruža mogućnost terapiskog rada sa odraslima, adolescentima i decom.

Оставите одговор