U ovom tekstu bavila sam se time šta možete da uradite da pomognete detetu da bi se osećalo sigurno kada se svi suočavamo sa neizvesnom budućnošću. U svojim pokušajima da nađem rešenja za sebe, kao roditelja naišla sam na Grinspenovu knjigu “Sigurno dete” i jedan deo njegovih ideja delim sa vama. 

Neizvesno vreme u kome se nalazimo od početka pandemije COVID19 predstavlja poseban izazov za roditelje, i uopšte za ljude koji su zaduženi za još nečiji, osim svog života, ili je to moj utisak. Nemogućnost da datetu odgovorite na najjednostavnija pitanja vezana za budućnost, jer prosto nema načina da znate kako će se situacija razvijati, ima kao posledicu nesigurnost za njih, i brigu i frustraciju za vas.

Iz ovog razloga hoću da podelim sa vama što je meni prethodnih meseci bilo od pomoći. Reč je o četiri načela za pomoći deci da se osećaju sigurno i zaštićeno u svetu koji se menja. Ova načela je formulisao Stenli Grinspen u svojoj knjizi “Sigurno dete” sa idejom da pomogne roditeljima da podrže svoju decu posle terorističkog napada na “Bliznakinje” u SAD. Njegova osnovna ideja je da sigurnost deteta dolazi iz odnosa sa roditeljima, odnosno porodicom. Posao porodice je da u svetu u kome je malo stvari izvesno obezbedi dovoljno sigurnih odnosa na koje dete može da se osloni i razvije sigurnost u odnosu sa svetom.

  1. Provodite vreme sa porodicom

Osnova svake sigurnosti, od doživljaja da smo bezbedni i zaštićeni do vere u sopstvene sposobnosti, je dobar i blizak odnos sa ljudima koji čine našu porodicu. Na tom temelju počiva psihološka otpornost, kvalitet svih kasnijih odnosa. Dakle sigurnost nastaje iz intimnog odnosa sa ljudima u koje imamo poverenja.

Neophodno je, zbog toga, provoditi dovoljno vremena sa tim i takvim ljudima da biste mogli da imate doživljaj da je okruženje u kome živite pouzdano i sigurno. E sad, pitanje je šta je dovoljno vremena… I to je vrlo rastegljivo i individualno. Nekim ljudima je potrebno mnogo, nekima malo, tako da je najbolji odgovor dovoljno je onoliko koliko je potrebno. Roditelji nabolje poznaju svoju decu i uglavnom imaju dobru predstavu o tome šta je kom detetu potrebno. Ono što je bitno je da se ono što je uobičajeno menja u neuobičajenim uslovima, tačnije u vremenu povećanog stresa potreba za vremenom provedenim zajedno se povećava. Primarni zadatak roditelja je da čuvaju i jačaju ove odnose unutar porodice. Jako je bitno da imate svest o tome da su porodični odnosi prioritet, to ne znači da ćete uvek stići da provedete onoliko vremena koliko ste hteli ili planarali sa svojom decom, ali najčešće ima za posledicu da ih stavljate ispred pospremanja kuće, pisanja domaćih zadataka, praćenja društvenih mreža, vesti i slično.

  1. Izražavanje osećanja

Jako je bitno da dozvolite deci da izraze svoja osećanja kada ih imaju. Ovo naročito važi za neprijatna osećanja, jer naveći broj porodica nema problem sa tim da deca podele svoju sreču, ponos, zadovoljstvo, ljubav i njima slična prijatna osećanja. Međutim, kada deca izražavaju neprijatne emocije kao što je strah, ljutnja, stid, tuga bivaju ohrabrivana u tome da ih ne pokazuju, da ih prećute. Nekad vrlo jasno verbalno, rečenicama poput “Prestani da palčeš, nema razloga.”, “Ružna si kad se ljutiš.”, “Zašto si tužan mi ti sve dajemo a ti opet nisi srećan.”

Da bi se deca osećala sigurno potrebno je da im ljudi koji o njima brinu pomognu da izraze svoja osećanja i brige. Nije moguće umiriti nekoga ako ne razumete šta ga je ustvari uznemirilo. Činjenica je da je jako teško slušati nekoga ko je preplašen jer može da se desi nešto strašno ljudima koje voli ili njemu. Niko ne želi da odgovori svom detetu na pitanje “Da li umiru deca?” ili  “Da li “to i to” može nama da se desi?”. Da bi mogli da ih umirite morate prvo da ih saslušate, da uvažite njihova osećanja i ono što proživljavaju. Ja lično preferiram iskrenost i moj prvi impuls bi bio da odgovorim na pitanja, međutim uvek možete da uvažite detetovo iskustvo komentarišući osećanje koje se nalazi iza pitanja, na primer “Plaši te kada misliš o tome da bi i dete moglo da umre.” 

Razmenjujte osećanja sa svojim detetom kroz igru, kroz razgovor. Slušajte ih, saosećajte se, parafrazirajte i rezimirajte ono što čujete, tako im pomažete da osmisle svoj doživljaj i da mu daju reči. A kada nešto možemo da opišemo rečima pojačava nam se osećaj kontrole nad tim nečim. Takođe, svima nama mnogo znači kada znamo da imamo nekoga ko će da nas čuje.

  1. Umirivanje

Umirivanje je još jedan način da pojačate osećaj sigurnosti kod deteta. Jedan deo tog umirivanja svakako jeste uteha koju dete dobija iz zagrljaja, hrane koju voli da jede, mekanih objekata. Međutim u situacijama poput pandemije, umirivanje treba da se odvija u realnim okvirima. Deci je bitno da znaju šta vi i ostali odrasli radite da ih zaštitite i da zaštitite sebe. Bitno je pripremiti ih na promene koje će da geldaju na ulici, u školi da bi sprečili zbunjenost i iznenađenje.

Ovde je naroćito bitno uzeti u obzir na kom je razvojnom nivou dete, nećete davati iste informacije detetu od 3, 4 godine i tinejdžeru od 13, 14 godina. Što su deca starija to im je potrebno dati više informacija dok je sa mlađom decom najbolje dati minimum informacija što jasnije možete.

  1. Pomaganje drugima

Ovo je moje omiljeno načelo, moram da priznam. Kada pomažemo drugima i menjamo situaciju, bilo da smo deca ili odrasli, prestajemo da se osećamo bespomoćno. Prikupljanje novca za nekoga, recikliranje, čišćenje javnih prostora, odlazak u kupovinu za nekoga drugog, pravljenje maski, pisanje pisama podrške ili predloga za nekakvu akciju – bilo šta, malo ili veliko, utiče na to da se deca osećaju sigurno.

Jako je bitno, naročito za one koji se “izgube” u svojim unutrašnjim sadržajima (mislima, osećanjima, senzacijama, brigama) da izađu iz sebe, ovo se najlakše uradi kroz služenje svojoj zajednici, rađenjem nečeg dobrog za nekog drugog. Deca, posebno, u situacijama kada osećaju da su uključena u nešto korisno i da rade na rešavanju problema dobijaju energiju i samopouzdanje.

I na kraju, mi svi u nekom trenutku moramo da naučimo da se nosimo sa time da je budućnost neizvesna, nekima to ide bolje, nekima lošije, najbolji način da opremite svoju decu da se sa tim nose je da im obezbedite stabilan, topao i iskren odnos u kome mogu da nađu sigurnost i stabilnost ma u kakvoj situaciji da se nađu.

Leave a Reply