U ovom tekstu bavim se burnout sindromom i time kako možete da ga prepoznate. Takođe, razmatram vezu između stresa i izgaranja u svakodnevnom životu. Ako želite možete uraditi test koji proverava kokliko ste pod stresom i kakav to uticaj može imati na vaše fizičko zdravlje. Burnout je sve češće problem sa kojim se suočavaju klijenti koji dolaze u Kabinet Agora, i na osnovu iskustva u radu sa njima dajem vam 4 saveta za prevenciju koji su se pokazali kao najefikasnije alatke u borbi protiv izgaranja.

Puno se priča o izgaranju, ili o burnout sindromu u poslednjih desetak godina. Ne nužno sa lošom konotacijom. Na neke načine brnout je stvar prestiža. Ako ste u izgaranju to je zato što imate visoko plaćen, visoko odgovoran posao, sposobni ste, traženi. Međutim nisam sigurna koliko smo svesni sopstevenog, da kažem, svakodnevnog izgaranja. Izgaranje je povezano sa poslom, jer je tu otkriveno i registrovano i ono jeste “psihološki sindrom koji se javlja kao posledica hroničnog interpersonalnog stresa na poslu”. Ja pričam o “svakodnevnom” izgaranju jer nam se javljaju klijenti, koji nisu zaposleni ili koji nemaju “zahtevne” poslove i pozicije, sa simptomima izgaranja, na primer, studenti, domaćice, mlade mame, prosvetni radnici…

Velika količina stresa kojoj smo izloženi zahteva od nas stalno prilagođavanje, za koje ne ostavljamo dovoljno vremena, ako uopšte dajemo sebi neko vreme za prilagođavanje. Po mom iskustvu ljudi najčešće idu iz jedne aktivnosti u drugu, u treću, četvrtu, na spavanje, pa iznova i iznova do preterane ili u nekim slučajevima potpune iscrpljenosti. 

Ono što predstavlja problem kod burnout-a je to da odmor nije dovoljan da Vam bude bolje. Iako se osoba oseća umorno i provodi sve više i više vremena odmarajući se, u spavanju na primer, i bez obzira na to i dalje “nema snage”, to jest oseća se iscrpljeno, bezvoljno, teško… Ovo se dešava zato što fizički umor nije jedini problem, mnogo veći problem je nedostatak energije, a tu nam odmaranje ne pomaže. Upravo zbog ovoga, najčešće kada radim sa klijentima koji su u burnout-u prvo se bavimo uspostavljanjem reda spavanja i obroka (ako ga već nema), i odmah zatim traženjem aktivnosti koje su za klijenta energizujuće i pravljenjem vremena za te aktivnosti (jako često to za klijente bude – boravak u prirodi, neka umerena fizička aktivnost poput plesa ili šetanja, neka kreativna aktivnost poput slikanja, pisanja, kuvanja…), i kada nivo energije poraste onda se bavimo time koji je uzrok tome što su uopšte ušli u izgaranje i kako da to promene. Prva dva koraka deluju prilično jednostavno, međutim moje iskustvo pokazuje da je ovo veliki izazov za klijente i oni kažu da im je presudna podrška koju dobijaju kroz terapiju da bi ga savladali.

Interesantno je kako dozvolimo da nam se izgaranje potkrade, kako ga ne primetimo dok nije predaleko otišlo… Zato je jako bitno da imate u vidu da svaka situacija koja od Vas traži prilagođavanje predstavlja stresnu situaciju. Ovo je naravno u izvesnoj meri u redu jer ako nema nikakvih zahteva, doživljaja kojima treba da se prilagodimo bude nam dosadno. Ideja je naći balans između uzbuđenja i smirenosti, da tako kažemo. Međutim kada izazova ima jako mnogo, kada dolaze jedan za drugim tako da ne stižete da ih obradite, to jest da se prilagodite prethodnom pre nego dođe naredni, dešava se da gubite energiju, postajete iscrpljeni, često bezvoljni, imunitet Vam je oslabljen, opada sposobnost kontrole reakcija (tako da, na primer, budete razdražljivi i “planete” sa jako malo povoda).

Kako da procenite da li Vam je previše?

Nekad je naravno teško i primetiti da Vam je previše. Kao u onoj priči o kuvanju žive žabe – ako je stavite u vruću vodu ona iskoči, međutim ako je stavite u hladnu vodu koju postepeno podgrevate do ključanja žaba neće ni da primeti da je kuvate… Ovo se, bar u mom vidokrugu, često dešava ljudima sa poslovnim, porodičnim i društvenim obavezama, da nabrojim neke. Čini im se “Ajde još ovo i još ono… To je sitno… Mogu ja… Ne mogu da ih razočaram…”, i dok trepneš bude previše svega – osim energije.

Lekari Holms i Rahe su radili istraživanje u kome su povezivali stresne događaje u životu i dobijanje bolesti (uključujući infekcije i povrede). Rezultat tog istraživanja je njihova Lista ponovnog društvenog prilagođavanja, koju možete naći u nastavku teksta, koja Vam omogućava da dođete do svog ličnog skora koji govori o tome koliko Vam je veliki zahtev za prilagođavanjem i samim tim stres.

Događaj u životu Bodovi
1. Smrt bračnog druga / deteta 100
2. Razvod 73
3. Odvajanje bračnih drugova 65
4. Izdržavanje zatvorske kazane 63
5. Smrt bliskog člana porodice 63
6. Lična povreda ili bolest 53
7. Sklapanje braka 50
8. Otpuštanje s posla 47
9. Pomirenje bračnih partnera 45
10. Odlazak u penziju 45
11. Promena zdravstvenog stanja nekog člana porodice 44
12. Trudnoća 40
13. Polne smetnje 39
14. Prinova u porodici 39
15. Poslovne promene 39
16. Promene finansijskog stanja 38
17. Smrt bliskog prijatelja 37
18. Promena radnog mesta 36
19. Promena učestalosti svađa sa bračnim partnerom 35
20. Hipoteka ili veliki kredit (za kuću i sl.) 31
21. Gašenje hipoteke ili otplaćivanje kredita 30
22. Promena u stepenu odgovornosti na radnom mestu 29
23. Dete napušta roditeljski dom 29
24. Neslaganje sa prijateljima 29
25. Izuzetan lični uspeh 28
26. Bračni drug počinje ili prestaje da radi 26
27. Početak ili završetak školovanja 26
28. Promena u životnim uslovima 25
29. Revizija ličnih navika 24
30. Nesuglasice sa šefom 23
31. Promene radnog vremena ili uslova rada 20
32. Preseljenje 20
33. Promena škole 20
34. Promena rekreativnih navika 19
35. Promena crkvenih aktivnosti 19
36. Promena društvenih aktivnosti 18
37. Hipoteka ili manji kredit (kola, tv, slično) 17
38. Promena navika spavanja 16
39. Promena u broju porodičnih okupljanja 15
40. Promena u navikama ishrane 15
41. Godišnji odmor 13
42. Božićni praznici 12
43. Manji prekršaj zakona 11

Podsetite se svega što vam se desilo u poslednjih godinu dana, za svaki događaj dodajte svom skoru bodove (na primer, zasnivanje braka+trudnoća+prinova u kući+ promene navika i slično). Ako imate još neke događaje poput vremenskih nepogoda, obijanje stana, preuređivanje životnog prostora… dodajte još bodova, već u zavisnosti koliko je to bilo stresno za Vas. Koliko je na Vas uticala trenutna situacija pandemije? Neke univerzalne su navedene u tabeli – promena radnog vremena ili uslova rada, rekreativnih navika, aktivnosti, broja porodičnih okpuljanja…) dok su neke prisutne kod nekih a kod drugih ne, na primer – stepen straha od razboljevanja, bolest člana porodice, smrt člana porodice, prijatelja, gubitak posla, finansijska neizvesnost… I to je samo u poslednjih mesec dana! Kada na to dodate sve ono što vam se izdešavalo od prošlog aprila dobićete svoj skor. Obratite pažnju na to da je podjednako stresno i ako se smanji i ako se poveća broj svađa sa partnerom, to jest da je za neke stvari potrebna podjednaka energija da se prilagodite na dobru promenu kao i na lošu. 

Po zaključku istraživača, ako je Vaš skor 150 verovatnoća da ćete se razboleti psihički ili fizički je 50%, dok je sa skorom od 300 ta verovatnoća 90%. Najveći broj ovih situacija verovatno ne biste uzeli u obzir kada razmišljate o tome šta vam pravi stres, i samim tim verovatno ne biste dali sebi vremena da od njih odmorite, da ih integrišete, da ih obradite. 

Sve je to fino… ali kako?

Kada imate svoj skor, imate okvirnu, ali objektivnu predstavu, o tome koliko ste pod stresom. Najbolji način koji sam našla za prevenciju burnout-a je usporavanje. Znam da usporavanje nekima zvuči zastrašujuće, ali u prevenciji izgaranja je, bojim se, neophodno. I to usporavanje kroz smanjivanje broja aktivnosti u toku dana, nedelje, meseca. Zatim, usporavanje u smislu svesnosti – toga da budete u trenutku u kome ste (da ako jedete uživate u hrani umesto da je gutate bez da uopšte osećate ukus dok u glavi nabrajate šta vas još čeka, gde kasnite, šta niste uradili…). Usporavanje kroz davanje sebi vremena za integraciju onoga što ste doživeli kroz neku formu tišine, ćutanja, nekome prija meditacija, nekome vežbe disanja, nekome pisanje dnevnika, nekome slikanje, nekome šetnja bez cilja… svako ima svoje ćutanje, potrebno je da vi nađete svoje ako ga već nemate.Druga bitna stvar za prevenciju izgaranja je umerena fizička aktivnost. Moji favoriti su šetnja i joga. Šetnja zato što je napolju i nadam se podrazumeva da gledate u nešto zeleno, što pomaže u borbi protiv  stresa. Joga zato što istraživanja pokazuju da utiče na smanjenje stresa, povećanje imuniteta i ima sve u svemu niz pozitivnih psihofizičkih efekata. Ali naravno bilo koji drugi vid umerene fizičke aktivnosti koji preferirate će da bude dobar i dovoljan.

Treća stvar je da imate redovno aktivnosti koje vas energizuju, što znači da planirate vreme za njih. Prvo naravno smislite posle kojih aktivnosti imate energije iako ste možda fizički umorni, posle kojih ste radosni, posle kojih se osećate dobro. Kad osvestite koje su to aktivnosti, planirajte vreme za njih prvo . One su prioritet. Posle njih uplanirajte i sve druge aktivnosti. 

I poslednji savet za prevenciju koji vam dajem je – obezbedite sebi dovoljno kvalitetnog kontakta sa drugima. Dovoljno je relativan pojam, nekome je dovoljno da se jednom nedeljno poveže sa jednom osobom dok je nekom drugom potrebno više kontakata u toku jednog dana. Razmislite šta vam je dovoljno, razmislite koji vam ljudi prijaju, razmislite kakav kontakt želite sa tim ljudima i obezbedite sebi vreme sa njima.

Ako se pak osećate iscrpljeno, bez obzira na to koliko se odmarate. Ako vam je teško da nđete motivaciju da se pokrenete. Ako imate blage fizičke simptome kojima ne možete da otkrijete medicinsko poreklo. Ili imate bilo koji drugi razlog da verujete da ste u brnout-u, nemojte odlagati javljanje stručnjaku. Nama, u Kabinetu Agora, se možete javiti OVDE i zakazati seansu ili besplatnu konsultaciju.

Budite dobro, usporite i pomirišite cveće. Na posletku, proleće je.

Leave a Reply