U situaciji u kojoj smo se svi našli vezano za pandemiju virusa COVID19, deca generalno nisu rizična grupa za teške manifestacije korona virusa. Međutim, naivno je pomisliti da ih se ova situacija ne dotiče. Deca su jako osetljiva na emocionalno stanje roditelja, osetiće vašu paniku, strah, nesigurnost… i kada osete tako nešto bitno je da im kažete šta se dešava, da razgovarate sa njima o teškim temama, ovih dana – o korona virusu.

Zašto da ih “opterećujemo” time?

Jedan od važnih zadataka koje roditelji imaju, i pored njih vaspitači/ce, učitelji/ce, nastavnici/ce, je da nauče decu da pričaju o teškim stvarima, i da je to u redu čak i ako često nije prijatno. Što se više gaji kultura otvorenosti, to je lakše rešavati probleme jer se o tim problemima lakše komunicira.

Prirodno je da želite da zaštitite svoju decu od loših vesti i napornih razgovora, ali ako je nešto jako neprijatno, ili u velikoj meri prisutno (u medijima na primer), ako ste vi uznemireni, deca su već opterećena time. Ono što je vaš posao je da ih ohrabrite da sa vama pričaju o tome i da im date dovoljno informacija koje su primerene njihovom uzrastu. 

Ako ne dobiju adekvatne informacije deca, potpuno prirodno, fantazijom popunjavaju praznine u onome što su pokupila iz delova razgovora, sa TVa, od vršnjaka… Jako često je istina mnogo blaža varijanta situacije nego ono što deca u strahu mogu da izmaštaju da bi napravila smisao od informacija koje im same po sebi često nisu jasne. I zato…

  1. Prvo i osnovno – ispitajte ili saslušajte šta deca već znaju. Koje su informacije već “pokupili” i šta im one znače. Kako su razumeli to što su čuli ili šta to njima i za njih znači. Ovo je polazna tačka zato što ne želimo da ih preplavimo informacijama već da eventualno ispravimo ono što su čuli, da to stavimo u kontekst, da prevedemo tako da razumeju šta zaista znači. Na primer, pošto je napravljena velika frka, sa razlogom naravno, deca verovatno doživljavaju tu novu bolest kao jako strašnu, te veliku opasnost, jer zašto bi inače prestali da idu u školu, vrtić, kod bake… Verovatno će da im znači da dobiju informaciju da je ta “korona” ustvari najsličnija tome kad imaš prehladu ili grip i da najveći broj ljudi nema većih problema od kašlja i temperature (koji su detetu poznati). Ako su čuli da ljudi umiru od te bolesti, objasnite da je to mali broj ljudi, ali da pošto nam je svaki čovek važan mi pomažemo da se virus ne širi tako što radimo ono što je u našoj moći (nabrojite im šta sve), a da doktori, naučnici traže najbolje načine da pomognu onima kojima je teško i nađu lek, na primer. 
  2. Nađite meru – ideja je da im date dovoljno informacija. Ne previše jer je to preplavljujuće i uznemiriće ih jer ne mogu da obrade i osmisle sadržaj i ne premalo da ne bi bili primorani da fantazijom popune praznine. Ovo važi i za informacije koje dajete direktno njima, ali budite pažljivi koliko i koje medije pratite kada su klinci u blizini, sa kim razgovarate i na koji način (ako pričate sa drugaricom kako nema maski i ne možete da nađete sredstva za dezinfekciju i pri tom ste ljuti ili uznemireni, dete će u tom trenutku da registruje situaciju kao opasnu, čak iako mu same informacije koje je čulo nemaju mnogo smisla). Generalno ograničite upliv medija i društvenih mreža, birajte mirnije sadržaje od vesti, informacija i poluinformacija kada ste sa decom. 
  3. Jasnoća – dajte kratke i jasne informacije na smiren način. Ne ulazite u ovaj razgovor ako ste trenutno pod stresom, prvo nađite način da se umirite pa onda pričajte. Ako vam deca postave pitanja na koja nemate odgovor kažite da ne znate, to je ok. I recite da možete da zajedno potražite odgovor. Oslanjajte se na zvanične sajtove našeg Ministarstva, zatim SZO i slične. Informacije na njima su sasvim korektne, date na jedan razuman i miran način, relevantne i uvremenjene. Ako ni tamo nema odgovora pohvalite dete za njegovu radoznalost i recite da će ipak morati da sačeka odgovor. Dozvolite da pitaju stalno jedno isto ili da vam pričaju istu stvar iznova i iznova, ponavljanje im pomaže da prihvate, vežbaju, osmisle i steknu moć nad informacijom
  4. Pričajte o odgovornosti – bitno je da u razgovorima odgovornost bude stvar odraslih. Iako je istina da deca mogu da ugroze zdravlje svojih baka i deka, na primer, to nije njihova odgovornost niti krivica i ne bi valjalo da oni tako shvate. Pričajte o tome da svako od nas treba da radi najbolje što može da zaštiti sebe i druge ljude i da više od toga ne možemo, neke stvari su van naše i njihove moći. 
  5. Najavite šta mogu da očekuju – zadržite rutinu koliko je moguće, ustanovite nove elemente rutine ako je potrebno, i kad god je moguće najavite deci kako će nešto da izgleda. Mi smo svi skupa u novoj, neizvesnoj situaciji. Ovo je naročito strašno ljudima i deci koja su sklona anksioznosti. I zato je bitno da mogu da se oslone na rutinu i predvidivost. Da se oslone na to da će na primer vreme obroka i odlaska na spavanje ostati nepromenjeno. Da najavite – ja idem u nabavku, zadržaću se tamo 30 minuta (mlađoj deci pokažite koliki put pređe kazaljka na satu, ili dajte nešto drugo što bi mogli da prate), kad se vratim napravićemo čaj, na primer. Naravno, kad ne možete da date dovoljno dobru procenu nemojte da najavljujete.
  6. Budite smireni – ovo je najvažnija stvar koju trenutno možete da uradite za svoju decu. Ništa neće da ih umiri koliko to što su im roditelji smireni. Znam da ovo nije uvek lako, a naročito je otežano u moru informacija koje dolaze do nas zvane i ne zvane, naročito je teško kada ste u neizvesnosti, naročito je teško kada se plašite za sebe, svoju decu, roditelje… Ako ne uspevate sami, potražite pomoć za sebe da biste mogli da budete oslonac svojoj deci. Ako vam je ova vrsta podrške potrebna u Kabinetu Agora imate mogućnost online ili telefonske konsultacije.

Budite dobro i budite dobri jedni za druge.

Leave a Reply