Kada razmišljam o poreklu psiholoških problema najčešće se bavim skriptom jer mi on omogućava široku perspektivu i celovitu sliku o osobi.
Bern je skript definisao kao program koji osoba napravi u ranom detinjstvu pod uticajem roditelja i koji upravlja ponašanjem osobe u najvažnijim aspektima života (Berne, 1972.). Trivijalne odluke mogu, po njegovom mišljenju, da budu spontane, ali su važne životne stvari – kakvog partnera ću da imam, koliko dece, gde ću da živim, kada i kako ću da umrem – planirane i programirane predsvesnim životnim scenariom koji je dete napravilo do šeste godine. Skript nije nezavisna struktura i veliki uticaj na izbor i održavanje ima genetika, roditeljski uticaji, iskustvo, spoljašnje okolnosti (Berne, 1972).
Skript kao priča
Meni je u vezi sa skriptom značajno da je to priča koju smo napravili da damo smisao svojim iskustvima i strukturu svom životu. Bettelheim iz svoje razvojne i psihoanalitičke perspektive piše o tome koliko su bajke značajne deci, upravo jer im omogućavaju da na neki način osmisle ‘haos’ u kome žive i daju svom iskustvu nekakvu strukturu. Priča u koju deca uklope svoje iskustvo često nije funkcionalna, ali im daje okvir i pravac u kome će da idu, bez čega bi taj ‘haos’ bio nepodnošljivo iskustvo. A nama kasnije, u terapiji i van nje, upravo taj narativ otvara mogućnost da se igramo sa njim, da ga krojimo i prekrajamo, da ga transformišemo i kroz njega osmislimo i strukturišemo život i životna iskustva na nov funkcionalan način.
Presudan uticaj na formiranje ove priče imaju poruke koje osoba dobija od roditelja i različitih roditeljskih figura. Neke od ovih poruka su dobre i daju osobi slobodu da nešto radi, oseća, misli ili bude. To su dozvole. Neke su prilično limitirajuće i nefer i usporavaju ili onemogućavaju rast i razvoj. Kada te limitirajuće poruke dolaze od roditelja nesvesno, neverbalno zovemo ih zabrane. Kada govore ‘kako treba’ i ‘šta mora’ to su kontra-zabrane. One vode ka ‘gušenju’ Prirodnog Deteta u nama, smanjenom broju izbora i donošenju destruktivnih skriptnih odluka (Woollams & Brown, 1979.).
Sve ove poruke su bitne u terapijskom procesu, ali bavimo se promenom onih limitirajućih. Međutim da bismo sa klijentima ušli u rad vezan za limitirajuće poruke, mapiramo prvo one koje su oslobađajuće i dobre. Meni je korisno da, kako je Laurie Hawkes predložila, zamislim da se sloboda osobe prostire do blokade koja je posledica zabrana, odluka i kontrazabrana. U okviru tih granica osoba je sigurna, iako zatvorena. Ako je taj ‘skriptni zatvor’ veliki jer smo dobili puno dozvola uz limitirajuće poruke onda ima dosta prostora u kome možemo da se krećemo slobodno, ako ne opcije nam mogu biti jako ograničene.
Kako skript ograničava život?
Ako je neko u detinjstvu odlučio da će da pomaže drugima, da radi stvari umesto njih, kao na primer Pepeljuga, ili da ih spašava, kao na primer najmlađi carev sin, taj neko će nesvesno birati životni put koji mu omogućava da dođe u dodir sa najvećim mogućim brojem ljudi kojima ‘treba pomoć i spašavanje’. U moru izbora ova osoba će da upiše nešto poput psihologije (😊). Po završetku studija ova osoba vrlo verovatno izabrati kliničku psihologiju, oni koji upišu psihologiju a nemaju skript ‘spasioca’ opredeliće se za poslovnu psihologiju, predavačke ili istraživačke poslove. Ako su pak izabrali kliničku psihologiju radiće sa visoko samostalnim klijentima, dok će ‘hard core spasilac’ da izabere rad na klinici ili specijalnim bolnicama i slično. Ovo je samo jedna ideja, ali skript generalno čini da u moru izbora idete ka onom koji nudi najviše prilika za njegovo ispunjenje. Prava motivacija ostaje nesvesna, dok je svesna motivacija najčešće racionalizacija. Ja sam upisala psihologiju jer ‘nisam imala vremena da speremim prijemni za neki drugi fakultet, a pošto planiram da se bavim novinarstvom bitno je da razumem ljude i to kako oni funkcionišu’ – ovo je tipična racionalizacija, ali i primer da skriptna odluka nije nužno loša odluka 😊.
Kako izgleda promena skripta?
Kada razmišljam o procesu promene koja ide u pravcu leka, u pogledu skripta, skriptnog šablona i poruka koje ga sačinjavaju, razmatram kako da sa klijentom dođem do mesta na kome on svoj skriptni šablon transformiše u šablon autonomije (Hay, 2012.). Šablon autonomije počiva na ideji da su sve skriptne poruke ustvari date na psihološkom, skrivenom nivou komunikacije. Šta god da su roditelji poručili, dete je interpretiralo i donelo odluku da posluša ili ne posluša. A pošto je samo donelo odluku onda može i da je promeni.
Ovako posmatran skript postaje razvojna umesto definisane strukture, odnosno potencira ideju da skript nije u kompletu loš, već da ima funkcionalnih delova koje osoba želi da zadrži. Zatim ideju da roditelji žele da podrže razvoj svog deteta ma kako da su ograničeni svojim sopstvenim skriptom. Moje iskustvo, i ovo profesionalno i ono lično, je da roditelji zaista rade najbolje što umeju i daju ono što imaju da daju, istinski su retki oni koji namerno hoće da naškode svojoj deci na bilo koji način, međutim zaista je teško da nekoga naučite da leti ako je vas tome učio kamen (da parafraziram popularnu pesmu Demiana Risea). I na posletku, ideju da svaka osoba ima urođenu tendenciju da raste i razvija se (Hay, 2012.).
U praksi, ovo za mene znači da aktivno tragam za funkcionalnim delovima skripta koji klijentu mogu da budu oslonac, ali i za funkcionalnim, pobedničkim načinima na koje klijent može da ispunjava delove skripta. Na primer, neko dođe na terapiju jer je pretrpan obavezama i ‘na ivici pucanja’. Radi na primer visoko stresno zanimanje kao što je socijalni radnik sa starijima u državnoj instituciji i prihvatio je poruke Zadovolji druge s jedne, i Ne budi važan s druge strane. Kroz terapiju, na primer, uspeva da nauči da postavi granicu i da napravi sebi vreme za odmor kao i da traži kada mu je nešto potrebno, ali je zadržava svoju responzivnost ka drugim ljudima, to da se sa njim ljudi osećaju ‘ušuškano’ jer ga je autentično briga za to šta im je potrebno i kako su i da povremeno stavi njihove potrebe ispred svojih. Ideja je da nađemo optimalan balans između starog i novog, stagnacije i promene koji omogućava osobi da živi sa najvećim mogućim uživanjem i mirom u situaciji u kojoj se nalazi.
Dakle kada klijent integriše nove poruke ili prestane da sluša neke već postojeće, skript će se u izvesnoj meri promeniti. A da li je ta promena dovoljna ili ne, da li je potrebno dodatno raditi na dubljim nivoima ili na drugim delovima skripta odlučiće klijent uz moj feedback ili feedback grupe ako radimo u tom setingu.
Serbian 
English