Ljudi se često obraćaju psihologu ili savetniku zato što se u nekim situacijama ponašaju na način koji im ne prija, koji im šteti… Na primer – kada ih neko zamoli za uslugu oni uvek pristanu, iako nemaju vremena ili volje da pomognu; odlažu početak misleći da imaju vremena i na kraju kasne ili otaljavaju posao; preopterećuju se svakom sitnicom; počinju mnogo projekata, ali nista ne završavaju i slično. Kada se ovako nešto dešava imamo posla sa “drajververima ili goničima”.

Goniči su uočljivi “setovi ponašanja”. Svakog goniča možemo prepoznati na osnovu reči, tona, gestova, položaja tela i izraza lica. Ponašanje koje iz njih proizilazi ukazuje na to da osoba “sluša” neko svoje verovanje koje predstavlja nalog na koji način da živi život. Ova verovanja  koja zovemo kontrazabrane izgledaju kao dobri nalozi koje smo dobili od roditelja o tome “KAKO TREBA”, ali nisu jer poručuju da je osoba  samo uslovno OK biće, tj.: OK si samo ako…”. I zato – pošto hoćemo da zadovoljimo roditelje kad smo mali i da im budemo dobri, usvajamo kontrazabrane kao istinu i pratimo ih drajverskim ponašanjem i kada smo odrasli i kada imamo mnogo više izbora mi radimo stvari automatski. Ovo je naročito vidljivo kada smo pod velikim stresom.

Ima samo pet goniča i svako od nas ima jedan ili dva dominantna, međutim svi u nekoj meri ispoljavamo ponašanje karakteristično za svaki od ovih pet drajvera. Drajveri su: Budi jak, Trudi se, Zadovolji druge, Budi savršen i Požuri

 

Budi savršen/Perfekcionista

Suština problema u životu perfekcionista je, naravno, to što oni očekuju da budu savršeni i da svi drugi budu takođe – savršeni. A pošto niko nije baš savršen oni doživljavaju razočarenje i krivicu.

Oni moraju da završe sa svim obavezama da bi mogli da se zabavljaju. A i kad dođe do zabave, to im nekako teško ide, jer nema jednog savršenog načina za zabavljanje i onda nisu baš sigurni kakvi su tačno zadaci stavljeni pred njih… Na primer:

  1. Smej se
  2. Igraj
  3. Upoznaj nekoga
  4. Opusti se

Ali sve to mora da bude pristojno i dostojanstveno… umereno…

Kad ih sretnete na ulici, bez obzira da li su krenuli na posao, do prodavnice u komšiluku ili na neku formalnu zabavu, oni su sređeni – čisti, ispeglani, sa divno uklopljenim bojama svih odevnih komada, očešljani, našminkani… Držanje im je balansirano, govor uravnotežen, rečenice potpune, na licu im je često grč i možete jasno da vidite da su fokusirani na ciljeve.

Dobro je da ih imate kraj sebe ako planirate nešto, jer oni će da predvide sve male i velike stvari koje mogu da krenu naopako i napraviće puno malih i velikih “u slučaju da…” planova. Oni su tačni, organizovani, temeljni. Ako ste im dali neki konkretan zadatak, sa jasnim ciljevima i kriterijumima za procenu, možete da se sasvim oslonite da će oni to da odrade odlično.

Problem imaju kad im ne kažete jasno šta tačno hoćete od njih jer im je teško da rade i da budu bez strukture ili sa labavom strukturom. Malo je nezgodno to što uvek kritikuju i sebe i druge, stalno i sve proveravaju, previše detaljišu, pa često omaše suštinu ili celinu tražeći pravopisne greške. Oni, za razliku od drugih goniča koje sam opisala, ne delegiraju obaveze jer niko drugi to ne može da uradi dobro kao oni.

Ako Vam je život prenaporan jer od sebe zahtevate apsolutno savršenstvo, zapamtite:

  • Samo Bog je savršen (a On/a možda i ne postoji) od svih nas ostalih i od sebe zahtevajte da budemo dovoljno dobri.
  • Imate pravo na grešku.
  • Imate pravo na puuuuuuuno grešaka.
  • Možete da uživate čak i ako posao nije završen.
  • Dobri ste čak i kada ništa ne radite, samo zato što postojite.

Zadovolji druge/Ugađač

Ovi divni ljudi koji brinu o svima oko sebe, čak i ako se to od njih ne traži, imaju problem kada treba da se pobrinu o svojim potrebama i željama. Njima je jako rano rečeno da su u redu samo ako zadovolje druge ljude, što ih je negde dovelo do zaključka da više neće biti u redu onda kada rade nešto za sebe.

Osobe sa drajverom “Zadovolji druge” su ljubazne, prijatne, uvek na usluzi, i sve što rade -rade da ih ljudi ne bi odbacili. Oni najčešće zanemaruju svoje potrebe i ako su u situaciji da biraju da li da urade nešto za sebe ili za nekog drugog – uvek će izabrati tog drugog. Oni ne znaju da kažu “Ne” tuđim zahtevima , i uz to ne znaju da traže bilo šta za sebe. Deluju nesigurno u to šta hoće i uvek im je “sve jedno”. Pitanja “Koji film da gledamo?” “Šta hoćeš za ručak?” “Hoćeš da se vidimo večeras?” “Koliko dece želiš da imamo?” i slična imaju univerzalni odgovor – “Sve jedno. Kako ti hoćeš.” Oni se naučenom poslušnošću štite od svog najvećeg straha – da će ih svi ostaviti.

Dobra strana ovih ljudi je što ih svakako želite u svom timu, oni su osetljivi, intuitivni, brinu o ljudima sa kojima su u kontaktu i čine da se svi ostali pored njih osećaju bolje. Oni pitaju “A šta ti misliš?”. Jako dobro prepoznaju kada je nekome nelagodno i rade da to promene. I naravno lepo se oblače jer hoće da nas zadovolje i na vizuelnom polju. 

S druge strane oni nikad neće izneti svoje mišljenje ili ideju. Nikad neće reći “Ne” pa će vrlo često biti pretrpani i svojim i tuđim obavezama. Za razliku od “Budi jak” ljudi koji ne delegiraju obaveze zato što “mogu sami” i od “Trudi se” koji ne delegiraju da bi im stvari bile teške (pa samim tim i vredne), “Zadovolji” ne delegiraju da ne bi maltretirali bilo koga, da bi drugima olakšali čak i ako sebi otežavaju. Za njih je još karakteristično da preterano reaguju, u smislu da im intenzitet  emocija nije primeren povodu za te emocije.

I na kraju ako zaista uvek brinete pre o drugima nego o sebi:

  • Imate pravo da kažete “Ne”
  • Svakog dan uradite nešto samo za sebe.
  • Možete da uživate a da za to ne “platite” kasnije.
  • Mnogi ljudi žele da čuju baš Vašu ideju.
  • Možete da tražite ono što Vam je potrebno ili što želite i da to i dobijete.

Trudi se/Zapinjač

Suština problema onih koji žive sa teretom poruke “Potrudi se” je da uvek moraju da se trude, pa oni shodno tome biraju za sebe teške partnere, teške profesije, teške prijatelje, težek život. Nekako i sa strane deluje da oni dva puta više rade za iste ili slične rezultate nego drugi.

Ljudima koji imaju drajver “Trudi se” je poručeno da je život borba, da se do zvezda stiže isključivo preko trnja. Njima je SVE teško i problematično, ako im nešto lako uspe, oni to ne smatraju uspehom nego nečim što se podrazumeva. Oni su ili ljudi koji ulaze u mnooooogo projekata (vrlo često – istovremeno) i malo koji od tih projekata završe, ili ljudi koji nisu zadovoljni ni jednim svojim uspehom jer uvek imaju još neki cilj koji jure, a koji je vredniji, važniji od bilo čega što su postigli. To je tako jer su od roditelja dobili poruku da su dobri samo ako se trude – a ako uspeju u bilo čemu onda se više ne trude iz čega sledi da više neće biti dobri.

Ono što je kod ovih osoba divno je to što su, ne retko, ekscentrične. Vole da se igraju i zabavljaju. Oni su entuzijasti koji uvek ulažu mnogo energije u ono što rade. To su ljudi koji preuzimaju inicijativu, pokreću nove projekte, misle “van kutije”, misle široko i misle o razlozima i uzrocima. Problem je naravno što ne završavaju ono što su započeli, najčešće zato što izgube interesovanje pre kraja. Naime, oni ulažu energiju u svoje poduhvate dok su im interesantni, kad to više ne bude slučaj oni odustanu i počnu nešto novo što im je intersantno, i opet tako i sve u krug. A ako završavaju onda nikad nisu završili sve što su planirali i serijski skupljaju titule, kvalifikacije i uvek idu više i više i više jer ni jedan njihov uspeh nije dovoljan.

Ako Vas ovo podseća na Vas, zapamtite:

  • Svaki uspeh, ma kako mali, zaslužuje proslavu.
  • Završite jedno pre nego pocnete nešto drugo.
  • Možete da dobijete baš ono što najviše želite.
  • Možete da uživate u svojim vezama umesto da se u njima mučite.
  • Stvari mogu ići lako i biti vredne u isti mah.

Budi jak/Snagator

Suština problema drajvera “Budi jak” je kako su Simon i Garfunkel to lepo opisali da je on/a stena, da nikad ne oseća bol, nikad ne plače i radije provodi svoje vreme ograđen/a zidovima i sam/a.

“Budi jak” je drajver koji roditelji daju porukama o tome kako nije dobro ispoljavati osećanja, pre svega strah, tugu i ljutnju. U porodicama koje daju ovakvu kontrazabranu nije dozvoljeno plakati ili pokazati bilo kakvu “slabost”. Kad poraste “Budi jak” može sve sam/a, nikada Vam neće zatražiti pomoć. Oni su od svojih roditelja dobili poruku da su OK samo ako sve što rade – rade sami, ako se žrtvuju i ako nikada ne pokazuju “loše” emocije. Lice im izgleda kao maska, bez bora, bez izraza. Često ljudima sa strane izgledaju kao roboti, jer ih nikada nećete videti da pokazuju osećanja. Kod njih nećete ići po utehu, jer na vesti o tome da se Vama nešto loše dešava oni kažu: Dobro, i šta ćeš da radiš sa tim?

Dobra stvar u vezi osoba sa ovim drajverom je da su oni odlični u krizama, oni neće paničiti i uradiće sve što je potrebno da bi se situacija iskontrolisala. Oni su jaki i deluju uvek smireni. Nisu dobri u socijalnim situacijama (zabave i sl.) jer ih to ne zanima i radije bi nešto radili sami (gledace na primer da, na toj zabavi, operu neke čaše umesto da plešu). Neće pokušati da uspostave komunikaciju ni sa kim, i u takvim situacijama preferiraju površan i ljubazan razgovor. Loše je i to što su ljudi sa ovim drajverom skloni psihosomatskim oboljenjima i jako često im se i najjednostavniji zdravstveni problemi zakomplikuju jer neće da odu kod lekara, nekad zato što uopšte ne dozvoljavaju sebi da registruju bol, nekad zato što su uvereni da to “nije ništa” i da su sasvim u stanju da to izdrže, nekad zato što je traženje pomoći slabost (čak i ako se radi o lekarskoj pomoći).

Ako ste se pronašli u ovoj priči… imajte na umu sledeće:

  • OK je ići kod lekara, čak i kad Vas ništa ne boli.
  • Sva osećanja su u redu i imaju svoj smisao i svoju funkciju.
  • U redu je pokazati svoja osećanja pred drugim ljudima.
  • Niste svemogući i to je u redu.
  • Podelite posao, čak i ako možete sve sami.

Požuri/Užurbanko

Ovi ljudi su u konstantnoj žurbi i stvarno im  zato život nije ni najmanje zabavan. Oni su u stalnoj trci i zbrci. Kad  pričaju mogu da deluju konfuzno  zato što izbacuju “nepotrebne” reči iz rečenica, govore o više stvari istovremeno ili skaču s teme na temu.

“Požuri” je retko dominantan drajver, ali oni koji ga imaju brzo govore, brzo hodaju, brzo jedu… Aktivni su, dinamični i anksiozni. Stalno su u trku jer beže od svojih misli i/ili osećanja koja im mogu biti bolna. Pričaju kao “rafalna paljba” i prekidaju i sebe i druge u govoru. Napeti su stalno se vrpolje, cupkaju, lupkaju nogom ili prstima ili olovkom… Često ostaju bez daha. Emocije im se brzo smenjuju.

Osobe sa “Požuri” drajverom su vrlo produktivne i urade mnogo za malo vremena, dobro reaguju na rokove. Međutim, ako roka nema oni će da odlažu i odlažu početak, jer im uvek deluje kao da će nešto moći da urade za mnogo manje vremena nego što je realno i zbog toga su u stalnom kašnjenju, ili “smandrljaju” posao od dva dana u dva sata i zato greše, kasne, nestrpljivi su, prekidaju ljude. Oni ne delegiraju zato što delegiranje predugo traje i lakše im je (čitaj – brže) da sve urade sami.

Ako ste se pronašli u ovoj priči:

  • Usporite.
  • Usporite još malo.
  • Dajte sebi par minuta vremena, pre nego što počnete bilo šta, da procenite koja je opcija najbolja za Vas.
  • Ne radite 200 stvari od jednom.

U svakoj planiranoj aktivnosti ostavite i dodatnih 10% vremena za prazan hod.

Leave a Reply

Close Menu