Šta je to prokrastinacija?

   Prokrastinacija je jedna od glavnih prepreka koja nas sprečava da ustanemo, donosimo ispravne odluke i živimo onako kako želimo da živimo. Jedna naša narodna mudrost kaže:  ,,Šta možeš danas, ne ostavljaj za sutra”, pa ipak, odlaganje je izazov sa kojim smo se svi suočili u jednom ili drugom trenutku. 

Često uvidjamo da su nam sve mogućnosti na dohvat ruke, ali ne možemo da ih dostignemo. Kada odlažemo, gubimo vreme koje bismo mogli uložiti u nešto smisleno, pa tako, ako bismo uspeli da se izborimo sa odlaganjem, mogli bismo da postignemo više i da bolje iskoristimo sve resurse koje nam život nudi. Medjutim, razvoj savremenih tehnologija, masovni mediji, društvene mreže, video igrice, bogatstvo sadržaja koje nudi internet, predstavljaju veliko iskušenje u borbi sa prokrastinacijom. Samim tim, prokrastinacija je vise nego ikad aktuelni problem današnjice.

 Zašto ljudi odlažu?

 Imaće slab kapacitet da donose samostalne životne odluke i Kada odrastu, ovim osobama je lako upravljati. Postoji više mogućih odgovora, ja ću u ovom tekstu izneti jedan od njih.

Kada smo deca, moramo se prilagodjavati potrebama, željama I zahtevima roditelja. Ovi zahtevi su najčešće dobronamerni i u interesu dece, ali ih deca nekada vide kao neopravdane ili kao nešto što nije u skladu sa njihovim potrebama i željama. Na zahteve roditelja koji su protivni njihovoj volji, deca mogu odgovoriti na jedan od tri načina: povinovanjem, pobunom (bunt) i prokrastinacijom (odugovlačenje, odlaganje). Biti pokoran se temelji na uvjerenju da će poslušnost donijeti ljubav ili, bar, umanjiti mogućnosti za kaznu. Dečije buntovništvo i pobuna su direktan odgovor na neslaganje sa roditeljskim zahtevima. Prokrastinacija označava kolebanje između prethodno opisanog: “Možda ću dobiti pažnju od roditelja ukoliko najzad uradim ono što žele”. 

 Mnogi roditelji žive u uvjerenju da je jedan od njihovih osnovnih zadataka da nauče dete da bude poslušno. Ovo može uništiti detetovo samopoštovanje. Ono dete koje će prećutati, koje je poslušno, neće razmišljati samostalno i neće reagovati na naloge drugih ljudi, isto kao što nije reagovalo ni na roditeljske, nevoljno preuzimaju rizike i retko preispituju okruženje. Slede druge, čak i kada je to loše za njih. Druga opcija, pobuna protiv autoriteta, bunt se obično zapaža u ranom detinjstvu. Prvo dolazi osećaj da se prema njima ne postupa pravedno. Zatim sledi odluka “Neću da radim ono što oni žele” ili “Vratiću im istom merom”. Potrebe i želje deteta su obično totalna suprotnost roditeljskim. Roditelj može reći: ”Želim da pokupiš svoje igračke!” , a detetov odgovor : ”Neću!” Detetova pobuna može eskalirati ka spolja i pretvoriti se u napad besa ili se zadržati unutra, u formi prkosa. Prkos predstavlja vrstu stava koji je izražen nekada na smeo i drzak način, a ponekad blago kroz prokrastinaciju.Prkos predstavlja pokušaj oslobađanja od autoritarnih zahtjeva i naloga. 

 Roditelji reaguju različito na dečije prkošenje. Neki prkos nazivaju tvrdoglavošću i pokušavaju da pretvore prkosno dete u poslušno i pokorno. Drugi smatraju da takvo dete ima hrabrosti da se suprotstavi, pa ohrabruju I potstiču ovu osobinu. Pojedini roditelji se osećaju bespomoćno i odustaju od daljih pokušaja. Postupajući tako oni gube mogućnost da budu adekvatni i odgovarajući model i da efikasno utiču na svoju decu. Prokrastinacija predstavlja postupak koji pojedina deca upotrebljavaju kao vid nepovinovanja, prikrivenu formu pobune. Tokom prokrastinacije, pojedinci pokušavaju da postignu neku vrstu kompromisa koji zadovoljava njihov unutrašnji nemir. “Samo trenutak” ili “Uradiću to kasnije” mnogo je suptilniji način od direktno izrečenog “Ne!” da se ignorišu autoriteti i očuva osećaj nezavisnosti. Ovo prerasta u obrazac ponašanja koji ostaje često celog života, bez ikakve funkcije I smisla kao navika koje je teško osloboditi se.

 Ponekad prokrastinacija može biti znak da dete još uvijek nije steklo i savladalo veštine donošenja odluka, zbog čega se razvio strah od pravljenja loših izbora I predstavlja odlaganje odluka I njihovog sprovodjenja u delo. Povremeno prokrastinacija se koristi kao sredstvo manipulacije drugima kako bi preuzeli odgovornost i obavili zadatke dodeljene onom koji odugovlači. Nije neuobičajeno da prokrastinator reaguje povlačenjem I u ljubavnim I drugim relacijama.

 Svima nama su dobro poznate odrasle osobe koje su sklone prokrastinaciji. Svako od nas je nekada odložio izvršenje nekog neprijatnog zadatka. Ali, ozbiljni prokrastinatori se nalaze u velikoj nevolji i izgleda da sve prokrastinacije imaju u osnovi sličan, skriveni program rada.       Paralisani strahom ili manifestovanjem potisnute pobune, prokrastinatori zapravo sabotiraju sopstevene živote. 

 Kada osoba reaguje prokrastinacijom, ona to obično radi jer ne veruje u svoju sposobnost da voli i bude voljena. Suočavanjem sa konstantnim kritikama i odbijanjem, samo se osnažuje ovo uverenje I vodi osjećaju frustriranosti I nezadovoljstva. 

 Kada se obrasci reagovanja iz detinjstva prenesu na odraslo doba, neophodna je promena. Osobi koja je sklona čestim prokrastinacijama trebaju nove poruke kao što su: “Kada odlučiš šta je to što zaista želiš, kreni po to!”, “Tvoje odluke ne moraju biti savršene” ili “Ukoliko nešto pođe kako ne treba, imaš sposobnost da to ispraviš”. Ovakve poruke mogu uticati na promenu unutrašnjih struktura u ličnosti osobe sklone odugovlačenju. Ono što je nezgodno je da smo skloni da se okružimo ljudima koji se uklapaju u naš referentni okvir u ono kako mi vidimo svet, to su osobe koje u svojim strukturama imaju poruke slične našim, tako da u tom okruženju nikada ne dobijemo ovakve poruke. Psihoterapeut je osoba koja poruke koje šalje sistematski prilagodjava potrebama klijenta, ne onim verbalno izrečenim, već onim koje klijent izrazi kroz svoje želje, namere, ciljeve koje pokušava da ostvari, ali iz nekog razloga iznova I iznova ostaje zaglavljen u istim ili sličnim situacijama. Strucni tim u kabinetu Agora u Nišu uspešno radi na savladavanju problema prokrastinacije koristeći tehnike Kognitivno-Bihejvioralne, Geštalt terapije I Transakcione analize.

 Postoje I neke tehnike koje mogu biti korisne u rešavanju problema prokrastinacije. Moglo bi biti od pomoći ukoliko biste poruke poput onih gore navedenih ispisali na karticama i postavili ih na lako dostupna mesta (ogledalo u kupatilu, vrata frižidera, radni sto), gde ćete ih sigurno primetiti.

  

Nekoliko saveta kako završiti obaveze bez odlaganja. 

 U svakom od ovih saveta se krije unutrašnja motivacija, pa je preporuka da sami kreirate svoje načine, ipak, evo male inspiracije:

1. Slušajte samo muziku koju volite tokom vežbanja.

2. Na poruke I mailove koji čekaju da budu odgovoreni odgovarajte kada ste u prevozu ili jedite u svom omiljenom restoranu ili poslastičari sa planom da to uradite tamo.

3. Gledajte svoju omiljenu emisiju ili seriju samo dok peglate.

4. Vežbajte zajedno sa najboljim prijateljem kog ne stižete da vidjate u slobodno vreme.

5. Obrišite aplikacije društvenih mreža iz telefona ako primećujete da puno vremena gubite na taj način.

Ako želimo da prestanemo sa odugovlačenjem, potrebno je da se pokrenemo odmah, čak i bez motivacije koju nam je nekad teško da nadjemo. Imajte u vidu da će motivacija doći nakon što počnemo. Kako biste u tome uspeli uvek zadajte sebi minimalne ciljeve da biste se lakše pokrenuli odmah, npr. ,,Ovo ću raditi tri minuta, ovaj deo posla ću završiti danas.” Posle svake odradjene akcije bićete sve bliže postavljenom cilju, a ujedno moći ćete brže da uživate u ostvarenom.

Leave a Reply

Close Menu