Razumevanje komunikacije je važan aspekt socijalnog funkcionisanja, može nam pomoći da razumemo ponašanja drugih ljudi, ali i naše odgovore na tudja ponašanja, naročito je dragoceno u razumevanju i snalaženju u konfliktnim situacijama.
Kako komuniciramo?
Kao Transakcioni analitičar u prilici sam da govorim o komunikaciji. Kako samo ime ove psihoterapijske orjentacije kaže, ona je prvenstveno teorija komunikacije i kao takva poseduje sredstva za analizu medjuljudske komunikacije i modele koji pomažu u radu sa eventualnim teškoćama u komunikaciji. Osnovna jedinica društvene komunikacije naziva se transakcija. Transakcija je svaki stimulus, ali i svaki odgovor na stimulus. Svaku transakciju u Transakcionoj analizi moguće je predstaviti vektorom, odnosno strelicom. Ako zamislimo bilo koju društvenu situaciju, u nekom trenutku neko će nešto reći (transakcioni stimulus), zatim će neko drugi odgovoriti (transakcioni odgovor).
Nivoi komunikacije
Sve transakcije imaju jedan spolja vidljivi, najčešće verbalni, socijalni nivo, ali i drugi, koji je često skriven, ali koji krije pravu motivaciju, psihološki nivo. U kabinetu Agora, u Nišu, u radu sa našim klijentima analiziramo oba ova nivoa komunikacije. Socijalni nivo najčešće podrazumeva ono što je rečeno, a psihološki nosi pravu poruku, odnosno, ono šta je sagovornik zaista želeo da kaže. Nekad su ova dva nivoa usaglašena, tada kažemo da su socijalni i psihološki nivo komunikacije ujednačeni i da ono što je izrečeno znači upravo to. Često u komunikaciji mislimo jedno, a kažemo drugo, to je nekada iz razloga da ne bismo uvredili sagovornika svojom direktnošću, nekada da ne bismo odali svoja osećanja, da ne bismo bili pogrešno shvaćeni, ili zato što ne želimo da sagovornik zna šta tačno mislimo. Koji god da je od ovih ili nekih drugih razloga u pitanju, ovakvom komunikacijom šaljemo duple poruke, odnosno jednu poruku i još jednu čije je značenje skriveno. Ono što je paradoks je to da poruka koja je skrivena uvek odredjuje ishod komunikacije. Ta poruka se upućuje osobi neverbalno, stavom tela, izrazom lica, tonom govora, gestikulacijom. Obraćanje pažnje na ove neverbalne signale pomaže nam da razumemo psihološko značenje svake transakcije.
Ukratko o ego stanjima
Svako od nas u komunikaciji nastupa iz tri različita aspekta ličnosti, a to su: Dete, Odrasli i Roditelj, koje nazivamo ego stanjima. Pisaću opširnije o tome u nekom od narednih tekstova. Za sada, kako bih što lakse objasnila komunikaciju izmedju dve osobe predstaviću ih kao delove ličnosti. Svako od nas u sebi nosi tri dela ličnosti i u zavisnosti od situacije do situacije misli, oseća i ponaša se u skladu sa delom ličnosti koji je u tom trenutku aktivan. Nekada razmišljamo, osećamo se i postupamo onako kako su to činili i kako su nas učili da treba, naši roditelji ili neke druge važne roditeljske figure. Tada u komunikaciji nastupamo iz svog ego stanja Roditelj. Nekada se osećamo i mislimo, a u skladu sa tim se i ponašamo onako kako smo to činili kada smo bili deca, jer svako od nas i dalje u sebi nosi onog dečaka ili devojčicu koji je nekada bio. Ovo ego stanje nazivamo Dete. U nekim situacijama postupamo u skladu sa onim što ta konkretna situacija od nas očekuje, a ne u skladu sa onim šta bi trebalo ili kako je načelno ispravno. To su one situacije u kojima procenjujemo na osnovu našeg sopstvenog iskustva, analiziramo i postavljamo pitanja, tada razmišljamo i postupamo iz ego stanja Odrasli. Pošto svaku posebnu ličnost možemo da posmatramo kao sastavljenu iz ta tri dela, tako i svaku komunikaciju izmedju dve ili više osoba predstavljamo kao komunikaciju koja se odvija izmedju njihovih ego stanja. Ovo umnogome usložnjava komunikaciju, ali olakšava razumevanje tudjih odgovora, kao i svest o tome da imamo mogućnost da odgovorimo na puno različitih načina.
Jednostavnom transakcionom analizom odredjujemo koje ego stanje je započelo komunikaciju, a koje ego stanje je odgovorilo. Najjednostavnije su one komunikacije kod kojih i stimulus i odgovor dolaze iz istog ego stanja, npr iz ego stanja Odrasli obeju strana i tad komunikacija teče glatko. Npr.,, Imaš li olovku“ – ,,Imam, izvoli“. Isti je princip i kada je komunikacija izmedju ego stanja Dete obeju strana, gde se obe osobe šale, ili dve mame koje iz svojih ego stanja Roditelja pričaju o svojoj deci. Isto je i kada je jedna osoba u ego stanju Roditelj, a druga u ego stanju Dete, gde ova prva kritikuje, a druga sluša i pognute glave potvrdjuje. Komunikacija se usložnjava ako jedna osoba reši da promeni svoje ego stanje. Ako je stimulus poslat npr. njenom ego stanju Deteta, a ona reši da odgovori iz svog Odraslog. Sada se vektori nužno ukrštaju, komunikacija se na kratko prekida i može se nastaviti, ali to zahteva da i drugi učesnik promeni svoje ego stanje.
Duple poruke
Komunikacija se još više usložnjava ako poruke na socijalnom i psihološkom nivou nisu uskladjene. Očigledan primer skrivene transakcije je flertovanje izmedju momka i devojke, gde momak npr. kaže, ,,Dodji da ti pokažem sobu u potkrovlju“, a skrivena poruka glasi ,,Voleo bih da provedemo neko vreme nasamo“, a devojka kaže ,,Zanima me da vidim potkrovlje“, čime može da poruči ,,I ja bih volela da budem nasamo sa tobom“. Medjutim, mali broj skrivenih transakcija je bezazleno, uglavnom vode konfliktima i psiihološkim igrama. Npr. prodavac kaže, ,,Ova mašina je dobra, ali skupa“, a kupac ,uhvaćen u igru odgovara ,,Kupicu tu mašinu“ na socijalnom nivou oni su razmenili poruke iz svojih ego stanja Odraslog, a na psihološkom nivou prodavac je iz svo ego stanja Roditelj rekao, ,,Ti nemaš novca za to“, a kupac iz svog Deteta buntovno odgovorio ,,Pokazaću ti da imam“.
Zašto je važno analizirati transakcije
Analiza komunikacije nam omogućava da razumemo medjuljudske odnose i da pritom u komunikaciju ulazimo sa svešću o tome da imamo mogućnost da svesno biramo na koji način ćemo nešto reći i koji će biti najverovatniji odgovori sa druge strane, odnosno, na koje je sve načine moguće odreagovati na funkcionalan način u konfliktnim i drugim stresnim situacijama. U psihoterapiji učimo da imamo ceo repertoar mogućih načina na koje možemo odreagovati, da nemamo samo jednu opciju, onu koju uvek koristimo, a koja nas ne vodi željenom ishodu komunikacije, niti pomaže da se problem reši. To ne znači da u komunikaciji nastojimo da kontrolišemo druge ljude, već da možemo biti svesni sopstvenih mogućih alternativa i sopstvene odgovornosti za ishod komunikacije. Ovo omogućava otvorenost za nove, funkcionalnije i zdravije relacije.
Serbian 
English